
Старатељство је као посебан правни институт уређено Породичним законом.
У том смислу се разликују штићеник, као лице које се ставља под старатељство и старатељ, као лице које се стара о штићенику, а све по основу решења о стављању под старатељство, које доноси орган старатељства.
Постоје три врсте старатељства:
- старатељство над малолетником односно дететом без родитељског старања,
- старатељство над пунолетним лицем лишеним пословне способности и
- старатељство за посебне случајеве.
Решењем о стављању под старатељство орган старатељства поставља старатеља и одлучује о томе где ће штићеник бити смештен. Притом, наведено решење обавезно садржи и план старања.
У свакодневној комуникацији често долази до мешања појма старатељство и појма вршење родитељског права.
Реч старатељство се не односи на поверавање, васпитање и чување детета једном родитељу приликом развода брака , иако се у лаичкој комуникацији често за такве ситуације каже да је један или други родитељ добио старатељство над дететом.
Старатељство над одраслом особом лишеном пословне способности
Пунолетно лице се ставља под старатељство у случајевима када оно није способно да се стара о себи, те ће му пре стављања под старатељство бити одузета пословна способност.

Разлози лишавања пословне способности, које може бити потпуно или делимично у зависности од стања самог лица, јесу болест или такве сметње у психо-физичком развоју, које се испољавају као неспособност за нормано расуђивање.
Пунолетно лице може бити делимично лишено пословне способности, јер због болести или сметњи у психо-физичком развоју својим поступцима непосредно угрожава сопствена права и интересе или права и интересе других лица. С
удском одлуком о делимичном лишењу пословне способности одредиће се правни послови које лице може односно не може самостално предузимати.
Пунолетним лицима делимично лишеним пословне способности се старатељ не додељује, изузев ако делимична пословна неспособност не прерасте у потпуну.
Старатељство за посебне случајеве – Привремено старатељство
Овај облик старатељства се поставља лицу које има пословну способност, али чије интересе треба заштитити у некој посебној ситуацији.
Наш Породични закон набраја којим лицима се поставља привремени старатељ, остављајући могућност да се постави и у другим случајевима када је то предвиђено законом.
Привремени старатељ се поставља:
- лицу чије је боравиште непознато, а оно нема законског заступника или пуномоћника
- непознатом сопственику имовине
- лицу чији су интереси у супротности са интересима његовог законског заступника
- лицима која имају супротне интересе, а истог законског заступника (колизијски старатељ)
- страном држављанину који се налази или има имовину на територији Републике Србије
- лицу које захтева да му буде постављен привремени старатељ и за то наведе оправдан разлог.
Ко може бити старатељ одрасле особе?
Да би орган старатељства неко лице могао да постави за старатеља, неопходно је да то лице има лична својства и способности потребне за обављање дужности старатеља, као и да је пристало да буде старатељ.

Притом, орган старатељства ће најпре покушати да смести штићеника у сродничку породицу, тако да се за старатеља првенствено постављају супружник, сродник или хранитељ штићеника, осим ако интерес штићеника не налаже другачије.
На пример, уколико штићеник има само једног сродника који је незапослен и који нема довољно средстава ни за себе, у интересу штићеника је да за старатеља буде постављено неко друго лице.
Орган старатељства чак може одлучити да лицу под старатељством не поставља старатеља него да дужност старатеља врши он непосредно.
Битно је нагласити да једно лице може да буде старатељ више штићеника, али само уколико на то пристане и уколико је то у интересу штићеника.
Ко не може бити старатељ одрасле особе?
За старатеља не могу бити постављана следеће лица:
- лице које је потпуно или делимично лишено пословне способности
- лице које је потпуно или делимично лишено родитељског права
- лице чији су интереси у супротности са интересима штићеника
- лице од кога се, с обзиром на његове личне односе са штићеником, родитељима штићеника или другим сродницима, не може очекивати да ће правилно обављати послове старатеља.
Које обавезе има старатељ?
Старатељ је, пре свега, дужан да се савесно стара о штићенику. Тако, старање о штићенику обухвата следеће:
- старање о личности штићеника
- заступање штићеника
- прибављање средстава за издржавање штићеника
- управљање и располагање имовином штићеника.

Старање о личности штићеника
Ова обавеза старатеља подразумева да он мора да се стара да чување, подизање, васпитавање и образовање малолетног штићеника што пре доведе до његовог оспособљавања за самосталан живот, односно на онај ниво који штићенику омогућава да се самостално стара о себи.
Уколико је реч о пунолетном штићенику, старатељ је дужан да се стара да се отклоне разлози због којих је пунолетни штићеник лишен пословне способности, како би се он што пре оспособио за самосталан живот.
Свакако, старатељ је дужан да посећује штићеника и да се непосредно информише о условима у којима штићеник живи.
Заступање штићеника
Старатељ заступа штићеника на исти начин и у истом обиму у којем родитељи заступају своје дете.
Међутим, старатељ ипак мора да тражи претходну сагласност органа старатељства уколико доноси одлуку о школовању штићеника, предузимању медицинског захвата над штићеником и давању
Сагласност за предузимање правних послова штићеника старијег од 14 година. Претходну сагласност органа старатељства старатељ мора да прибави и када предузима правне послове којима управља и располаже приходом који је стекао штићеник млађи од 15 година.
Прибављање средстава за издржавање штићеника
Средства за издржавање штићеника старатељ прибавља из различитих извора, и то из штићеникових прихода, средстава добијених од лица која су по закону дужна да издржавају штићеника, штићеникове имовине, средстава социјалне заштите, као и других извора.
У сваком случају старатељ је дужан да предузима све потребне мере како би прибавио средства за издржавање штићеника.
Управљање и располагање имовином штићеника
Старатељ управља имовином и располаже само оном имовином штићеника коју штићеник није стекао радом.
Међутим, старатељ самостално може обављати само послове који спадају у редовно управљање имовином штићеника.
Дакле, старатељ одрасле особе само уз претходну сагласност органа старатељства може располагати имовином штићеника и обављати послове који прелазе оквир редовног управљања том имовином.
Притом, наглашавамо да се главница имовине штићеника може употребити само за његово издржавање или за задовољење неког другог важног интереса штићеника, док се приходи од имовине штићеника, уз претходну сагласност органа старатељства, могу користити за подмирење оправданих трошкова учињених током обављања послова старатељства, односно за плаћање награде старатељу.
Права старатеља
Старатељ има следећа права:
- право на накнаду трошкова
- право на награду
- Старатељу се исплаћује накнада само оправданих трошкова учињених током обављања послова старатељства.
Свакако, накнада трошкова, као и награда, се старатељу исплаћује првенствено из штићеникових прихода, осим ако се тиме не угрожава штићениково издржавање.
Старатељство – Потребна документација
Наиме, уколико особа не може сама да одлучује о својим поступцима, уједно и да се брине о себи (на пример дементна), а постоји потреба за смештањем у старачки дом са 24.часовном негом, а са друге стране не постоји законски заступник/старатељ те особе, дужни сте да поднесете захтев, како бисте правно регулисали цео поступак.
Сам поступак не траје дуго. Већи део времена потрошићете на прикупљање потребне документације, а као што смо напоменули у претходном тексту обраћате се социјалној установи на општини на којој је особа којој је потребан старатељ пријављена. Поред привременог старатељства постоји и трајно.
Потребна документа за старатељство су следећа:
- Захтев
- Фотокопија личне карте
- Извод из матичне књиге рођених
- Извод из матичне књиге венчаних
- Лекарско уверење о здравственом стању
- Уверење да особа није потпуно или делимично лишена пословне способности (Основни суд)
- Уверење да особа није осуђивана за кринична дела
- Уверење да особа није потпуно или делимично лишена родитељског права
- Уверење да се против особе не води истрага (Основни суд)
- Доказ о запослењу (претходна 3 месеца)
- Пореско уверење
- Уверење Центра за социјални рад да лице није на евиденцији лица под старатељством
Потребна документација у поступку одређивања привременог старатеља:
- Фотокопије личних карата (за потенцијалног старатеља и за лице коме ће бити постављен привремени старатељ)
- Извод из матичне књиге рођених (за потенцијалног старатеља)
- Уверење о здравственом стању (за потенцијалног старатеља) (Дом здравља)
- Уверење да лице није осуђивано (за потенцијалног старатеља) (МУП)
- Уверење да лице није лишено родитељског права (за потенцијалног старатеља) (Суд)
- Последњи чек од пензије
- Здравствена документација (за лице коме ће бити постављен старатељ)
- Пореско уверење (за лице коме ће бити постављен старатељ).
На крају, уколико вам је потребна стручна правна помоћ или савет, не оклевајте да нас контактирате.