Уверење о некажњавању је документ који најчешће захтевају послодавци када заснивате радни однос, факултети приликом уписа на студије, било у иностранству или у земљи, као и дипломатска конзуларна представништва када аплицирате за визу. Шта је уверење о некажњавању? Уверење о некажњавању је документ којим се потврђује да подносилац захтева (ни)је правноснажно осућено лице. Као што...Read More

Појам Споразум о признању кривичног дела је институт прописан и регулисан Закоником о кривичном поступку. Иако се већ годинама примењује, стиче се утисак да јавности, односно грађанима, није јасно шта представља овај институт, која је његова улога у кривичном поступку, ко има користи од њега и да ли исти треба уопште да постоји. Споразум о...Read More

Интернет се данас сматра јавним медијем и могуће је извршити кривично дело, али за гоњење таквог кривичног дела је надлежно оно лице које се сматра да је оштећено.Доступност камере на “паметним” телефонима омогућило је прављење видео записа на сваком кораку. Због тога се често поставља о праву на снимање у јавности – тј. да ли...Read More

Кривични законик (“Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005-испр., 107/2005-испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 и 108/2014) – у даљем тексту: КЗ, у Посебном делу, Глава 14, КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛОБОДА И ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА ЈАВНОГ РЕДА И МИРА, ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА, у члану 138. прописује кривично дело „Угрожавање сигурности“. Текст наведеног члана гласи: (1) Ко угрози...Read More

Жртва (оштећени) је особа која је претрпела физичку, психичку емотивну или материјалну штету, која је директна последица кривичног дела. Жртве су и чланови породице лица чија је смрт последица извршеног кривичног дела и која су, услед смрти тог лица, претрпела штету. Права жртава и сведока у Републици Србији проистичу из њене опредељености да представља хумано,...Read More

Споразум о признању кривичног дела је писмена сагласност воља јавног тужиоца, с једне стране, и окривљеног и његовог браниоца, с друге стране, којим окривљени свесно и добровољно у потпуности признаје једно или више кривичних дела која се терети кривичном пријавом, наредбом за спровођење истраге, или оптужним актом, и са јавним тужиоцем се саглашава о врсти...Read More

Кућни затвор и судска мера забране напуштања стана – као кућни притвор, два су различита правна института, који се често мешају и поистовећују у јавности. Притвор је мера обезбеђења присуства окривљеног. Затвор је казна на коју се, након окончања кривичног поступка, осуђује лице за које суд утврди да је извршило кривично дело. Време проведено у...Read More

Суд може учиниоцу кривичног дела забранити приближавање оштећеном на одређеној удаљености, забранити приступ у простор око места становања или места рада оштећеног и забранити даље узнемиравање оштећеног, односно даљу комуникацију са оштећеним. Суд може изрећи ову забрану ако се оправдано може сматрати да би даље вршење таквих радњи учиниоца кривичног дела било опасно по оштећеног....Read More

Мере безбедности су средство за заштиту друштва од криминалитета, које имају своју посебну сврху, која се састоји у поправци и лечењу учиниоца кривичног дела. Оне могу бити одређене само законом. Могу се изрећи само од стране суда и то на основу поступка одређеног у закону, а њихов правни основ садржан је у опасном стању појединих...Read More

Законска регулатива Изменама и допунама Кривичног законика које су објављене у „Службеном Гласнику РС“, бр.94/2016, а примењују се од 01. јуна 2017.године,  дефинисано је наведено кривично дело на следећи начин: Полно узнемиравање Члан 182а (1) Ко полно узнемирава друго лице, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. (2) Ако је дело из става...Read More