Мера безбедности Забрана приближавања и комуникације са оштећеним

Суд може учиниоцу кривичног дела забранити приближавање оштећеном на одређеној удаљености, забранити приступ у простор око места становања или места рада оштећеног и забранити даље узнемиравање оштећеног, односно даљу комуникацију са оштећеним. Суд може изрећи ову забрану ако се оправдано може сматрати да би даље вршење таквих радњи учиниоца кривичног дела било опасно по оштећеног. Изрицање ове мере прописано је Кривичним закоником.

Кривичним закоником је предвиђено кривично дело насиље у породици. Оно се састоји у „угрожавању спокојства, телесног интегритета или душевног стања члана породице“ а подразумева „примену насиља, квалификовану претњу, или дрско и безобзирно понашање”, наводи.

Квалификована претња значи да је она конкретна, као и да се жртва због тога осећа угрожено. Тада се прописује мера безбедности забране приближавања и комуникације са оштећеним, као врста кривичне санкције.

Дакле, суд изриче:

1.            приближавање оштећеном на одређеној удаљености;

2.            приступ у простору око места становања или рада оштећеног;

3.            даље узнемиравање оштећеног;

4.            даљу комуникацију са оштећеним;

Суд одређује трајање мере које не може бити краће од шест месеци нити дуже од три године, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору, односно у здравственој установи у којој је извршена мера безбедности не урачунава у време трајања ове мере.

Ова мера може се укинути пре истека времена за које је одређена, ако престану разлози због којих је одређена.

Забране приласка и комуникације је важно средство у заштити жртава насиља у породици, угрожених особа и јавне безбедности. Ова мера омогућава судовима да ограниче контакт између починилаца кривичних дела и њихових жртава, чиме се смањује ризик од даљег насиља и угрожавања безбедности.

Ову меру треба примењивати само у ситуацијама када је то неопходно и када нема других ефикасних начина заштите. Такође је важно да се ова мера примењује уз поштовање основних људских права, како починилаца, тако и жртава, и да се правилно спроводи и надзире. Крајњи циљ ове мере је да се заштите жртве насиља и угрожене особе, те да се спрече будући инциденти. У том смислу, меру забране приласка и комуникације треба третирати као део свеобухватне стратегије за борбу против насиља у породици и заштите људских права.

Закључно разматрање

Основ за изрицање мера безбедности није кривична одговорност, већ постојање опасности да ће починилац наставити да врши кривично дело.

Међутим, у случају изрицања ове мере, постоји реална могућност да се тада повећа ризик по жртву, не само од понављања насиља већ и од фемицида. Разлог томе је што после истека забране нико не зна тачно шта се дешава са насилником.

Важно је истаћи да није познато ни шта би могли бити могући окидачи за насиље.

Насилник може да сретне жртву на улици са другим партнером, види њу и дете, контактира са другим члановима породице, чује нешто или можда директно или индиректно дође на њено радно место.

Овде би требало да се успоставе контролни механизми, као што су процене ризика. У Србији постоји Стратегија за спречавање и сузбијање родно заснованог насиља којом је предвиђен рад са извршиоцима. Тренутно је за то потребна њихова сагласност, међутим сматрам да би требало да постоји законски механизам који би их обавезао да похађају програме за елиминацију насиља.

Контак телефони

Ако трпите насиље или знате неког ко га трпи, позовите:

–              Полиција 192;

–              Пријава насиља у породици 0800100600;

–              Женски центар СОС телефон против насиља над женама и децом 011 2645328;

–              СОС телефон за жене и децу жртве насиља (14-18х) 3626-006;

–              СОС Дечја линија „Број за проблем твој” бесплатни и поверљиви позиви 0800123456;

–              Саветовалиште за брак и породицу 011 2650258, 011 2752224 и 011 2695416;

–              СОС Центар за младе 011 3192782:

–              Аутономни женски центар – СОС телефон за подршку женама жртвама насиља 0800 100 007;

–              Сигурна кућа 0800 011 011, 011 2769 466, 062 304 560;

–              Јединствени СОС телефон за Војводину 0800 10 10 10.

Уколико Вас интересује текст о мери безбедности Обавезно лечење алкохоличара, можете га прочитати овде.

Related Posts

Leave a Reply