(1) Ко угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ко дело из става 1. овог члана учини према више лица или ако је дело изазвало узнемиреност грађана или друге тешке последице,
казниће се затвором од три месеца до три године.
(3) Ко дело из става 1. овог члана учини према председнику Републике, народном посланику, председнику Владе, члановима Владе, судији Уставног суда, судији, јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, адвокату, полицијском службенику и лицу које обавља послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обавља,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Кривично дело угрожавања сигурности, као и сва друга кривична дела, има своје објективне и субјективне елементе. Основни облик овог кривичног дела прописан је у првом ставу, док су у друга два става прописани тежи облици. Прописивањем овог кривичног дела штити се лична сигурност грађана. Лична сигурност се штити са аспекта жртве кривичног дела. Односно, извршењем кривичног дела код жртве се ствара осећај личне несигурности.
Радња кривичног дела
Радња извршења кривичног дела састоји се у претњи да ће се напасти на живот и тело лица којем се прети или њему блиског лица, а последица је страх код оштећеног који мора бити таквог интензитета да се услед њега ствара осећај личне несигурности и угрожености. Стога, претњу треба посматрати у субјективно-објективном смислу. То значи да претња, с једне стране, мора бити таква да објективно може изазвати осећај угрожености код лица којем се прети, али она мора и у осећању тог лица реално изазвати такав страх да се жртва осећа угроженом, с друге стране. Уколико не буде испуњен један од ова два услова, неће постојати кривично дело.
Претња
Претња се дефинише, као и код других кривичних дела, као стављање у изглед неког зла лицу којем се прети, а да при томе остваривање тог зла не зависи од лица којем се прети. То значи да претња мора бити озбиљна, објективно остварива и неусловљена.
Стављање у изглед може се дефинисати као давање до знања неком лицу, односо чињење извесним да ће до неке радње доћи. Најчешће се претња упућује речима, али се шире посматрано може учинити и гестом (претеће показивање или махање рукама), ставом тела (заузимање борбеног полозаја), узимањем у руке неког предмета подобног да се њиме нанесу повреде (оружје или нека алатка нпр.) и сл.
Зло које се ставља у изглед може бити различито. Код дела угрожавање сигурности реч је о претњи нападом (физичким) на живот или тело неког лица или њему блиског лица, што значи да су у смислу заштићеног добра наведени само живот и тело (физичко повређивање или изазивање смрти неког лица). Али у ширем смислу, наношење зла може ићи и у правцу уништења имовине, нарушавања угледа итд. У том смислу није јасно зашто законодавац није ишао на ширу заштиту.
Претњом напада на живот или тело неког лица или њему блиског лица може се сматрати стављање у изглед примене силе односно употребе неког средства прунуде.
Претња може бити упућена на разне начине, исписивањем на зиду суседне зграде, телефонским позивом, СМС поруком, преко Фацебоок профила, конклудентним радњама, као што су имитирање руком пуцања из пиштоља, вешања и сл. Конклудентна претња, са којом се судска пракса сусрела је и доношење мртвачког сандука испред улазних врата оштећеног. Држање шрафцигера у руци од стране једног учиниоца (док други изговара ископаћемо ти очи) такође представља вид конклудентне претње. У пракси се под конклудентном радњом сматра и држање пиштоља усмереног у груди оштећеног, чак и у ситуацији када је пиштољ празан.
Претња мора бити објективно остварива. То значи да претње попут катапултираћу те на Марс, мучићу те у сну, бацићу чини на тебе и сл. не представља радњу извршења овог кривичног дела. Међутим, то не значи да претња мора бити буквално изречена, попут: убићу те, осакатићу те, поломићу ти ногу и сл. Претња се може изрећи и у преносном значењу, попут изјава: избушићу те, напићу ти се крви, жена ће ти носити црнину, одробијаћу те и сл. На то да ли је претња објективно остварива није од значаја да ли је она остварива истог тренутка или у неком будућем времену. Тако, постојаће кривично дело угрожавања сигурности када окривљени позове телефоном оштећену из казнено поправног завода у којем издржава вишегодишњу казну затвора због разбојничког убиства њеног супруга и упути јој речи “знам шта сам учинио, када будем изашао довршићу посао и са тобом”.
Да би постојало ово кривично дело претња не сме бити условљена било каковм радњом оштећеног. Тако, неће постојати ово кривично дело уколико окривљени изјави убићу те уколико ми будеш поново дирао брата. У пракси је забележен пример да је суд прихватио одбрану окривљеног да је он оштећеном неспорно рекао да ће га убити из пиштоља, али уз једну битну чињеницу, да му је пре тога рекао да ће то учинити ако му оштећени одузме децу. Ову чињеницу је потврдио и оштећени на главном претресу, наводећи да му је окривљени рекао да ће га убити из пиштоља ако му одузме децу. Дакле, из наведеног, јасно је да се ради о условној претњи, која као таква није релевантна, па се не може радити ни о постојању кривичног дела.
Последица кривичног дела
Последица кривичног дела угрожавање сигурности је осећај угрожености код оштећеног. У пракси се ова чињеница, готово без изузетка, може утврдити једино испитивањем оштећеног у својству сведока. Уколико оштећени не буде испитан у кривичном поступку, тужилац неће моћи да докаже ову чињеницу. С друге стране, ма колико претње биле озбиљне, неће постојати ово кривично дело уколико оштећени изјави да се није уплашио или како је то у пракси у једном случају забележено, није давао пет пара на њих.
Блиска лица, према којима се, такође, може упутити претња, су у првом реду блиски сродници, лица са којима оштећени живи у брачној или ванбрачној заједници, усвојилац, усвојеник, али и сва друга лица чије угрожавање живота или тела може довести до осећаја несигурности код лица којем се прети.
Треба имати на уму и то да се ово кривично дело може појавити као претходни стадијум неког другог кривичног дела. То су најчешће ситуације када се претња реализује. Рецимо, када окривљени прети да ће бацити камен и разбити главу оштећеном, па то заиста и учини, тада окривљени неће одговарати за ово кривично дело, већ оно које је проистекло из његовог делања, нпр. тешка телесна повреда.
Кривица
Кривично дело је оно дело које је скривљено и нема кривичног дела уколико је искључена кривица, иако постоје сва обележја кривичног дела одређена законом. Дакле, за постојање кривичне одговорности потребно је да постоји кривица.
Учинилац мора да поступа са умишљајем, мора бити урачунљив и свестан противправности дела. Са субјективног аспекта није од значаја да ли је учинилац имао намеру да претње и оствари, довољно је да је упућивањем претње изазвао осећај несигурности код оштећеног.
Тежи облици угрожавања сигурности
Постоје и квалификовани облици овог дела, дефинисани у ст. 2. и 3. који као тежи облик дела предвиђају упућивање претње према више лица или ако таква радња изазове узнемиреност грађана или друге тешке последице односно ако је претња упућена председнику или члановима Владе, судији Уставног суда, судији, јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, адвокату, полицијском службенику и лицу које обавља послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обавља.
Уместо закључка
Према речима Лидије Комлен Николић, Јавног тужиоца у Апелационпом јавном тужилаштву у Београду, радња извршења кривичног дела Угрожавање сигурности није се мењала деценијама, прецизније од 1990. године. Оно што се јесте променило су околности у окружење у којем живимо. Живимо у друштву где се култивише и промовише насиље, језик мржње, језик непристојности. Кривично правни систем представља репресивни одговор на констатовану агресију и насиље. За претходне три деценије законодавац није сматрао да је потребно мењати радњу извршња. Очигледно је да је потребно размислити о новој дефиницији кривичног дела Угрожавања сигурности, али уз претходне консултације и спроведену ширу стручну и јавну расправу, а не у хитној процедури. Нова дефиниција не сме да оставља могућност различитог тумачења од стране јавног тужилаштва и суда. Само тако моћи ће да створе услови да сваки грађанин и грађанка Републике Србије има могућност ефикасног и правовременог окончања судског поступка и отклањања субјективног осећаја жртве, а то је осећај личне угрожености.
Текст о полном узнемиравању можете прочитати овде.
