Појам
Споразум о признању кривичног дела је институт прописан и регулисан Закоником о кривичном поступку. Иако се већ годинама примењује, стиче се утисак да јавности, односно грађанима, није јасно шта представља овај институт, која је његова улога у кривичном поступку, ко има користи од њега и да ли исти треба уопште да постоји.
Споразум о признању кривичног дела је писмена сагласност воља јавног тужиоца, с једне стране, и окривљеног и његовог браниоца, с друге стране, којим окривљени свесно и добровољно у потпуности признаје једно или више кривичних дела која се терети кривичном пријавом, наредбом за спровођење истраге, или оптужним актом, и са јавним тужиоцем се саглашава о врсти и висини казне, односно другим кривичним санкцијама, о одустајању јавног тужиоца од кривичног гоњења за кривична дела која нису обухваћена споразумом о признању кривице, о трошковима кривичног поступка и о имовинскоправном захтеву, као и о одрицању странака и браниоца од права на жалбу против одлуке суда донесене на основу споразума о признању кривице, када је суд у потпуности прихватио споразум.
Споразум о признању може бити закључен до потврђивања оптужнице – пред судијом за претходни поступак и након повтрвђивања оптужнице – пред председником већа.
Мотив окривљеног за потписивање овог споразума свакако је тај што се приликом преговарања са јавним тужиоцем у неким случајевима може постићи и такав споразум који подразумева да је казна испод законског минимума.
Имајући у виду ову чињеницу као и чињеницу да се у случају када се окривљеном изрекне казна затвора до једне године, она може извршити у просторијама у којима окривљени станује (кућни затвор), овај институт представља погодност и за самог окривљеног. Дакле, обе стране, и јавни тужилац и окривљени, закључујући споразум, постижу своје циљеве, а испуњена је и сврха самог кривичног права.
О чему се склапа споразум?
Споразум о признању кривичног дела мора да садржи законом прописане обавезне елементе: опис кривичног дела које је предмет оптужбе, признање окривљеног да је учинио кривично дело које је описано у споразуму, споразум о врсти, висини или распону казне или друге кривичне санкције, споразум о трошковима поступка, о одузимању имовинске користи прибављене кривичним делом и о имовинскоправном захтеву, уколико је поднет, изјаву о одрицању странака и браниоца од права на жалбу против одлуке којом је суд у потпуности прихватио споразум (са предвиђеним изузецима) и потпис странака и браниоца.
Дакле, споразумом окривљени признаје да је учинио кривично дело које је описано, споразумева се са јавним тужиоцем која ће му санкција, односно казна бити изречена, које ће трошкове поступка да плати, одриче се права жалбе против пресуде којом се споразум прихвата и друго.
Поред ових обавезних елемената, споразум о признању кривичног дела може да садржи и факултативне елементе, а то су: изјава јавног тужиоца о одустајању од кривичног гоњења за кривична дела која нису обухваћена споразумом о признању кривичног дела, изјава окривљеног да прихвата одређене обавезе (да отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или да накнади причињену штету, да уплати одређени новчани износ у хуманитарне или друге јавне сврхе, да обави одређени друштвенокорисни или хуманитарни рад, да испуни доспеле обавезе издржавања, да се подвргне одвикавању од алкохола или опојних дрога, да се подвргне психосоцијалном третману ради отклањања узрока насилничког понашања, да изврши обавезу установљену правноснажном одлуком суда, односно поштује ограничење утврђено правноснажном судском одлуком), под условом да природа обавезе омогућава да се започне са њеним извршењем пре подношења споразума суду, као и споразум у погледу имовине проистекле из кривичног дела која ће бити одузета од окривљеног.
Поступак
За закључење овог споразума, неопходно је присуство адвоката, а пре самог потписивања споразума, адвокат и окривљени преговарају са јавним тужиоцем о свим условима за признање кривице. Закон предвиђа услов да се споразум примењује када се кривични поступак води за једно кривично дело или за кривична дела у стицају за која је прописана казна затвора до 12 година.
Сам предлог за закључивање овог споразума може потећи како од јавног тужиоца тако и од окривљеног одн. његовог браниоца.
Споразум о признању кривице мора бити у писаном облику и може се поднети најкасније до завршетка првог рочишта за одржавање главног претреса.
На самом крају, потребна је сагласност суда, који даје “коначну реч” и прихвата или одбија постигнути Споразум. У пракси је уобичајено да јавни тужилац унапред наговести поступајућег судију о могућности постизања споразума, те тако постоји координација у поступању ових правосудних органа.
Код споразума о признању кривичног дела важно је обратити пажњу на следеће
Важно је напоменути да је присуство адвоката као стручног браниоца неопходно ради закључења Споразума о признању кривичног дела. Ово из разлога што је присуство браниоца потребно како би се обезбедило да окривљени у потпуности разуме значај признања дела, као и механизам који се покреће закључењем Споразума о признању кривичног дела.
Суд ће прихватити Споразум о признању кривичног дела ако утврди да је окривљени добровољно признао кривично дело и да на њега није вршен никакав притисак у циљу признања кривичног дела. Ако суд утврди да окривљени није свестан последица које закључени Споразум носи са собом, предлог ће бити одбијен. Окривљени мора да се одрекне права на суђење и права на жалбу. Постојање доказа који иду у корист признању окривљеног ће олакшати прихватање предлога. Закључење споразума о признању кривичног дела се све више користи због уштеде времена, бржег решавања предмета (углавном на једном рочишту), смањења трошкова кривичног поступка, избегавања формалности и растерећење судова.
Одлука о споразуму о признању кривичног дела
Одлука о Споразуму о признању кривичног дела се доноси се одмах на рочишту заказаном ради разматрања споразума, а обавезно у присуству јавног тужиоца, окривљеног и његовог браниоца. Уколико поступајући судија усвоји предложени Споразум, доноси се пресуда. Пресуда може бити правоснажна истог дана под условом да се окривљени и поступајући Јавни тужилац одрекну права на жалбу.
Споразум о признању кривичног дела може бити опозван уколико један или више постављених услова не буду испуњени у остављеном року (накнада штете оштећеном, поштовање мере забране приласка, лечење алкохоличара или наркомана итд.). Такође, споразум неће бити усвојен уколико суд сматра да казна која је наведена у предлогу Споразума није адекватна, односно којом се не би постигла сврха кажњавања.
Оцена споразума о признању кривичног дела и примена у пракси
Закључење споразума о признању кривичног дела у пракси има све већи домашај, управо због својих предности, а то су повећање ефикасности кривичног поступка, брже решавање предмета, смањење трошкова, уштеда на времену, и избегавање непотребних законских формалности уз очување и заштиту основних права субјеката у кривичном поступку, а пре свих окрвљеног. Овде треба имати у виду да и кривична санкција мора бити одређена у складу са законом, односно у распону који закон одређује, а само изузетно казна може бити одмерена испод законског минимума, односно, може бити ублажена.
Текст о споразуму о признању прекршаја можете прочитати овде.