Споразум о признању кривичног дела је писмена сагласност воља јавног тужиоца, с једне стране, и окривљеног и његовог браниоца, с друге стране, којим окривљени свесно и добровољно у потпуности признаје једно или више кривичних дела која се терети кривичном пријавом, наредбом за спровођење истраге, или оптужним актом, и са јавним тужиоцем се саглашава о врсти и висини казне, односно другим кривичним санкцијама, о одустајању јавног тужиоца од кривичног гоњења за кривична дела која нису обухваћена споразумом о признању кривице, о трошковима кривичног поступка и о имовинскоправном захтеву, као и о одрицању странака и браниоца од права на жалбу против одлуке суда донесене на основу споразума о признању кривице, када је суд у потпуности прихватио споразум.
Поступак
Споразум као такав подразумева да окривљени призна кривично дело за које се терети, а окривљени и јавни тужилац се споразумевају о: врсти и висини казне, одустајању јавног тужиоца од кривичног гоњења за кривична дела која нису обухваћена овим споразумом, трошковима кривичног поступка и имовинско-правном захтеву и о одрицање странака и браниоца од права на жалбу против одлуке суда донете на основу споразума када је суд у потпуности прихватио споразум.
Споразум о признању може бити закључен до потврђивања оптужнице – пред судијом за претходни поступак и након повтрвђивања оптужнице – пред председником већа.
За закључење овог споразума, неопходно је присуство адвоката, а пре самог потписивања споразума, адвокат и окривљени преговарају са јавним тужиоцем о свим условима за признање кривице. Закон предвиђа услов да се споразум примењује када се кривични поступак води за једно кривично дело или за кривична дела у стицају за која је прописана казна затвора до 12 година.
Сам предлог за закључивање овог споразума може потећи како од јавног тужиоца тако и од окривљеног односно његовог браниоца.
Споразум о признању кривице мора бити у писаном облику и може се поднети најкасније до завршетка првог рочишта за одржавање главног претреса.
Фазе поступка
Поступак за закључење споразума о признању кривичног дела састоји се од следећих фаза:
1. Предлагање (овлашћени субјекти за предлагање споразума су јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а исти и потписују споразум. Предлог се подноси у писменој форми и у њему се износе услови и разлози за закључење споразума.)
2. Преговарање (након што друга страна прихвати предлог друге стране, отпочињу преговори, који за предмет обавезно имају признање окривљеног, које се односи на кривична дела за која се терети кривичном пријавом, наредбом за спровођење истраге или оптужним актом, и које мора бити дато добровољно без принуде или притиска, и које не може бити делимично, условљено или непотпуно, него аргументовано и усклађено са чињеничним описом догађаја из ког произилазе битна облежја бића кривичног дела, затим кривичну санкцију, трошкове кривичног поступка и одрицање од права на изјављивање жалбе на пресуду суду која буде донета на основу споразума о признању кривичног дела. Поред ових елемената, преговарање може да се односи и на одустанак јавног тужиоца за једно или више кривичних дела за које се окривљени терети, пристанак окривљеног на испуњење обавеза из члана 283. Законика о кривичном поступку (нпр. да накнади штету оштећеном, да уплати одређени новчани износ у хуманитарне сврхе итд.), као и и утврђивање обавеза окрвљеног да врати имовинску корист стечену извршењем кривичног дела, односно да врати предмет кривичног дела.
3. Закључење (након што странке постигну сагласност о свим битним елементима споразума, сачињава се споразум о признању кривице, који потписују јавни тужилац, окривљени и његов бранилац. Уколико окривљени није оптужен, уз споразум ће бити приложен судији за претходни поступак и оптужни акт).
4. Поступак пред надлежним судом (уколико је споразум о признању кривичног дела закључен након подношења кривичне пријаве, или у фази истраге, односно пре подизања оптужнице, о њему одлучује судија за претходни поступак, а након подизања оптужнице, о њему одлучује председник већа пред којим треба да се држи главни претрес. Суд споразум може решењем одбацити, усвојити или одбити. Суд ће споразум о признању кривичног дела одбацити ако је ако не садржи све потребне податке и уколико на рочиште не дође окривљени који је уредно позван, а свој изостанак није оправдао. Суд споразум прихвата и оглашава окривљеног кривим уколико је окривљени свесно И добровољно признао извршење дела, да се одриче права на дуђење, да постоје И други докази који нису у супротности са признањем окривљеног да је учинио кривично дело И да је предложена санкција у складу са законом. Против решења о одбацивању или одбијању споразума о признању кривичног дела, жалба није дозвољена. Такође, Закоником је утврђено у којим случајевима суд може да одбије споразум. Суд о споразуму о признању кривичног дела одлучује на рочишту, коме присуствују јавни тужилац, окривљени и бранилац и која је затворена за јавност. Ако окривљени сам не узме браниоца, поставиће му га надлежни орган по службеној дужности, најкасније, а тако постављени бранилац ће своју дужност вршити док решење којим се усваја споразум о признању кривичног дела не постане правноснажно, односно до доношења пресуда на основу закљученог споразума.
Одлука
Одлука о Споразуму о признању кривичног дела се доноси се одмах на рочишту заказаном ради разматрања споразума, а обавезно у присуству јавног тужиоца, окривљеног и његовог браниоца. Уколико поступајући судија усвоји предложени Споразум, доноси се пресуда. Пресуда може бити правоснажна истог дана под условом да се окривљени и поступајући Јавни тужилац одрекну права на жалбу.
Дакле, потребна је сагласност суда, који даје “коначну реч” и прихвата или одбија постигнути Споразум. У пракси је уобичајено да јавни тужилац унапред наговести поступајућег судију о могућности постизања споразума, те тако постоји координација у поступању ових правосудних органа.
Споразум о признању кривичног дела може бити опозван уколико један или више постављених услова не буду испуњени у остављеном року (накнада штете оштећеном, поштовање мере забране приласка, лечење алкохоличара или наркомана итд.). Такође, споразум неће бити усвојен уколико суд сматра да казна која је наведена у предлогу Споразума није адекватна, односно којом се не би постигла сврха кажњавања.
Закључак
Закључење споразума о признању кривичног дела у одређеном поступку може бити корисно за јавног тужиоца, окривљеног, оштећеног, суд и правни систем у целини.
Ако закључи споразум о признању кривичног дела, јавни тужилац више не мора да прикупља додатне доказе и троши време и ресурсе на предузимање доказних радњи, на одлазак на главне претресе и припреме за исте, не излаже се ризику да не успе у суђењу.
Окривљени споразумом о признању кривичног дела прво избегава неизвесност од исхода поступка јер тачно зна за које ће кривично дело бити оглашен кривим и која ће му санкција или казна, односно мера бити изречена, избегава нелагоду присуствовања главним претресима, провођењу доказа, постављању питања, евентуалном суочењу са оштећенима, сведоцима, саокривљенима, смањује себи трошкове кривичног поступка, избегава евентуално трошкове парничног поступка ако је споразумом решен и имовинскоправни захтев оштећеног, може да се споразуме да јавни тужилац одустане од кривичног гоњења за кривична дела која је извршио, а која нису обухваћена споразумом.
Оштећеном споразумом о признању кривичног дела може да се реши имовинскоправни захтев, тако да не мора да тужи окривљеног и излаже се трошковима и неизвесности. Надаље, оштећени избегава непријатност да поново на главном претресу сведочи, суочава се са окривљеним или сведоцима, чиме се штите и жртве кривичних дела од поновне виктимизације.
Суд има користи од споразума о признању кривичног дела јер се кривични поступци у овим предметима завршавају на једном рочишту, тако да се трошкови поступка, трошење ресурса суда значајно смањују.
Правни систем у целини има користи од споразума о признању кривичног дела јер се истим свакако кривични поступци убрзавају, смањују се трошкови поступка, раније се долази до правноснажне пресуде и осуде окривљеног, раније може да се започне за извршењем кривичне сакнције, односно казне, и да започне ресоцијализација осуђеног.
Споразум о признању кривичног дела, уколико се савесно и законито примењује, јесте вишеструко користан правни институт, који је нашао своје оправдано место и у нашем правном систему.
Текст о споразуму о признању прекршаја можете прочитати овде.
