Sporazum o priznanju krivičnog dela je pismena saglasnost volja javnog tužioca, s jedne strane, i okrivljenog i njegovog branioca, s druge strane, kojim okrivljeni svesno i dobrovoljno u potpunosti priznaje jedno ili više krivičnih dela koja se tereti krivičnom prijavom, naredbom za sprovođenje istrage, ili optužnim aktom, i sa javnim tužiocem se saglašava o vrsti i visini kazne, odnosno drugim krivičnim sankcijama, o odustajanju javnog tužioca od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom o priznanju krivice, o troškovima krivičnog postupka i o imovinskopravnom zahtevu, kao i o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma o priznanju krivice, kada je sud u potpunosti prihvatio sporazum.
Postupak
Sporazum kao takav podrazumeva da okrivljeni prizna krivično delo za koje se tereti, a okrivljeni i javni tužilac se sporazumevaju o: vrsti i visini kazne, odustajanju javnog tužioca od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena ovim sporazumom, troškovima krivičnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu i o odricanje stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donete na osnovu sporazuma kada je sud u potpunosti prihvatio sporazum.
Sporazum o priznanju može biti zaključen do potvrđivanja optužnice – pred sudijom za prethodni postupak i nakon povtrvđivanja optužnice – pred predsednikom veća.
Za zaključenje ovog sporazuma, neophodno je prisustvo advokata, a pre samog potpisivanja sporazuma, advokat i okrivljeni pregovaraju sa javnim tužiocem o svim uslovima za priznanje krivice. Zakon predviđa uslov da se sporazum primenjuje kada se krivični postupak vodi za jedno krivično delo ili za krivična dela u sticaju za koja je propisana kazna zatvora do 12 godina.
Sam predlog za zaključivanje ovog sporazuma može poteći kako od javnog tužioca tako i od okrivljenog odnosno njegovog branioca.
Sporazum o priznanju krivice mora biti u pisanom obliku i može se podneti najkasnije do završetka prvog ročišta za održavanje glavnog pretresa.
Faze postupka
Postupak za zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela sastoji se od sledećih faza:
1. Predlaganje (ovlašćeni subjekti za predlaganje sporazuma su javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a isti i potpisuju sporazum. Predlog se podnosi u pismenoj formi i u njemu se iznose uslovi i razlozi za zaključenje sporazuma.)
2. Pregovaranje (nakon što druga strana prihvati predlog druge strane, otpočinju pregovori, koji za predmet obavezno imaju priznanje okrivljenog, koje se odnosi na krivična dela za koja se tereti krivičnom prijavom, naredbom za sprovođenje istrage ili optužnim aktom, i koje mora biti dato dobrovoljno bez prinude ili pritiska, i koje ne može biti delimično, uslovljeno ili nepotpuno, nego argumentovano i usklađeno sa činjeničnim opisom događaja iz kog proizilaze bitna obležja bića krivičnog dela, zatim krivičnu sankciju, troškove krivičnog postupka i odricanje od prava na izjavljivanje žalbe na presudu sudu koja bude doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela. Pored ovih elemenata, pregovaranje može da se odnosi i na odustanak javnog tužioca za jedno ili više krivičnih dela za koje se okrivljeni tereti, pristanak okrivljenog na ispunjenje obaveza iz člana 283. Zakonika o krivičnom postupku (npr. da naknadi štetu oštećenom, da uplati određeni novčani iznos u humanitarne svrhe itd.), kao i i utvrđivanje obaveza okrvljenog da vrati imovinsku korist stečenu izvršenjem krivičnog dela, odnosno da vrati predmet krivičnog dela.
3. Zaključenje (nakon što stranke postignu saglasnost o svim bitnim elementima sporazuma, sačinjava se sporazum o priznanju krivice, koji potpisuju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Ukoliko okrivljeni nije optužen, uz sporazum će biti priložen sudiji za prethodni postupak i optužni akt).
4. Postupak pred nadležnim sudom (ukoliko je sporazum o priznanju krivičnog dela zaključen nakon podnošenja krivične prijave, ili u fazi istrage, odnosno pre podizanja optužnice, o njemu odlučuje sudija za prethodni postupak, a nakon podizanja optužnice, o njemu odlučuje predsednik veća pred kojim treba da se drži glavni pretres. Sud sporazum može rešenjem odbaciti, usvojiti ili odbiti. Sud će sporazum o priznanju krivičnog dela odbaciti ako je ako ne sadrži sve potrebne podatke i ukoliko na ročište ne dođe okrivljeni koji je uredno pozvan, a svoj izostanak nije opravdao. Sud sporazum prihvata i oglašava okrivljenog krivim ukoliko je okrivljeni svesno I dobrovoljno priznao izvršenje dela, da se odriče prava na duđenje, da postoje I drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je učinio krivično delo I da je predložena sankcija u skladu sa zakonom. Protiv rešenja o odbacivanju ili odbijanju sporazuma o priznanju krivičnog dela, žalba nije dozvoljena. Takođe, Zakonikom je utvrđeno u kojim slučajevima sud može da odbije sporazum. Sud o sporazumu o priznanju krivičnog dela odlučuje na ročištu, kome prisustvuju javni tužilac, okrivljeni i branilac i koja je zatvorena za javnost. Ako okrivljeni sam ne uzme branioca, postaviće mu ga nadležni organ po službenoj dužnosti, najkasnije, a tako postavljeni branilac će svoju dužnost vršiti dok rešenje kojim se usvaja sporazum o priznanju krivičnog dela ne postane pravnosnažno, odnosno do donošenja presuda na osnovu zaključenog sporazuma.
Odluka
Odluka o Sporazumu o priznanju krivičnog dela se donosi se odmah na ročištu zakazanom radi razmatranja sporazuma, a obavezno u prisustvu javnog tužioca, okrivljenog i njegovog branioca. Ukoliko postupajući sudija usvoji predloženi Sporazum, donosi se presuda. Presuda može biti pravosnažna istog dana pod uslovom da se okrivljeni i postupajući Javni tužilac odreknu prava na žalbu.
Dakle, potrebna je saglasnost suda, koji daje “konačnu reč” i prihvata ili odbija postignuti Sporazum. U praksi je uobičajeno da javni tužilac unapred nagovesti postupajućeg sudiju o mogućnosti postizanja sporazuma, te tako postoji koordinacija u postupanju ovih pravosudnih organa.
Sporazum o priznanju krivičnog dela može biti opozvan ukoliko jedan ili više postavljenih uslova ne budu ispunjeni u ostavljenom roku (naknada štete oštećenom, poštovanje mere zabrane prilaska, lečenje alkoholičara ili narkomana itd.). Takođe, sporazum neće biti usvojen ukoliko sud smatra da kazna koja je navedena u predlogu Sporazuma nije adekvatna, odnosno kojom se ne bi postigla svrha kažnjavanja.
Zaključak
Zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela u određenom postupku može biti korisno za javnog tužioca, okrivljenog, oštećenog, sud i pravni sistem u celini.
Ako zaključi sporazum o priznanju krivičnog dela, javni tužilac više ne mora da prikuplja dodatne dokaze i troši vreme i resurse na preduzimanje dokaznih radnji, na odlazak na glavne pretrese i pripreme za iste, ne izlaže se riziku da ne uspe u suđenju.
Okrivljeni sporazumom o priznanju krivičnog dela prvo izbegava neizvesnost od ishoda postupka jer tačno zna za koje će krivično delo biti oglašen krivim i koja će mu sankcija ili kazna, odnosno mera biti izrečena, izbegava nelagodu prisustvovanja glavnim pretresima, provođenju dokaza, postavljanju pitanja, eventualnom suočenju sa oštećenima, svedocima, saokrivljenima, smanjuje sebi troškove krivičnog postupka, izbegava eventualno troškove parničnog postupka ako je sporazumom rešen i imovinskopravni zahtev oštećenog, može da se sporazume da javni tužilac odustane od krivičnog gonjenja za krivična dela koja je izvršio, a koja nisu obuhvaćena sporazumom.
Oštećenom sporazumom o priznanju krivičnog dela može da se reši imovinskopravni zahtev, tako da ne mora da tuži okrivljenog i izlaže se troškovima i neizvesnosti. Nadalje, oštećeni izbegava neprijatnost da ponovo na glavnom pretresu svedoči, suočava se sa okrivljenim ili svedocima, čime se štite i žrtve krivičnih dela od ponovne viktimizacije.
Sud ima koristi od sporazuma o priznanju krivičnog dela jer se krivični postupci u ovim predmetima završavaju na jednom ročištu, tako da se troškovi postupka, trošenje resursa suda značajno smanjuju.
Pravni sistem u celini ima koristi od sporazuma o priznanju krivičnog dela jer se istim svakako krivični postupci ubrzavaju, smanjuju se troškovi postupka, ranije se dolazi do pravnosnažne presude i osude okrivljenog, ranije može da se započne za izvršenjem krivične sakncije, odnosno kazne, i da započne resocijalizacija osuđenog.
Sporazum o priznanju krivičnog dela, ukoliko se savesno i zakonito primenjuje, jeste višestruko koristan pravni institut, koji je našao svoje opravdano mesto i u našem pravnom sistemu.
Tekst o sporazumu o priznanju prekršaja možete pročitati ovde.