Доступност камере на “паметним” телефонима омогућило је прављење видео записа на сваком кораку. Због тога се често поставља о праву на снимање у јавности – тј. да ли се камером (на телефону или било којом другом камером) могу снимати друге особе у јавности или је потребна сагласност особе коју неко снима?
Такође, путем друштвених мрежа се често преносе информације које су добијене неовлашћеним прислушкивањем или снимањем туђих разговора. За постојање ових кривичних дела није битан број лица који је упознат са садржином снимака или разговора који су заштићени, па ће кривично дело постојати и када се то саопшти само неком лицу путем друштвене мреже у поруци рецимо али и уколико се објави у посебној групи коју чини више лица или уколико се путем друштвене мреже учини доступним неограниченом броју лица.
Неовлашћено прислушкивање и снимање
(1) Ко посебним уређајима неовлашћено прислушкује или снима разговор, изјаву или какво саопштење који му нису намењени, казниће се новчаном казном или затвором од три месеца до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко омогући непозваном лицу да се упозна са разговором, изјавом или саопштењем који су неовлашћено прислушкивани, односно тонски снимани.
(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учинило службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Заштитни објект овог кривичног дела јесте у крајњој линији право човека на слободу несметаног изражавања, односно лично право свакога да се може поуздати у то да изјава коју је упутио одређеном лицу или разговор који је водио не буде доступан и другима противно његовој вољи и знању. Дакле, ради се о заштити сфере приватности појединца.
Кривично дело има два основна и један тежи облик.
Основни облик прописан ставом 1. може се извршити неовлашћеним прислушкивањем или снимањем разговора, изјаве или каквог саопштења који му нису намењени, употребом посебних уређаја. Прислушкивањем се сматра потајно слушање туђег разговора, изјаве или саопштења, тј. слушање без знања и пристанка лица које се прислушкује. Објект радње кривичног дела је туђ разговор, изјава или саопштење. Под појмом туђег разговора треба подразумевати и разговор у коме учествује и извршилац ако неовлашћено, односно без пристанка другог лица сними тај разговор.[2] Под неовлашћеношћу подразумева се да не постоји пристанак лица које разговара или даје изјаву, коме је писмо или друга пошиљка послата. Без знања и пристанка тог лица овлашћење може постојати само у случајевима предвиђеним уставом и то под условима и у поступку прописаним законом.
Основни облик прописан ставом 2. постојаће ако се омогући непозваном лицу да се упозна са разговором, изјавом или саопштењем који су неовлашћено прислушкивани, односно тонски снимани. Предуслов за постојање овог облика је извршење облика прописаног ставом 1 (ако је дело извршио исти звршилац постојаће само дело из става 2.).
За постојање кривичног дела неопходан је умишљај који мора обухватити и свест о противправности.
Тежи облик постојаће ако је дело из става 1. или 2. учинило службено лице у вршењу службе.
Кривично гоњење за дела из ст. 1. и 2. предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).
Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка
(1) Ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, филм или фонограм личног карактера без пристанка лица које је спис саставило или на кога се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на портрету, фотографији или филму или чији је глас снимљен на фонограму или без пристанка другог лица чији се пристанак по закону тражи и тиме осетно задре у лични живот тог лица, казниће се новчаном казном или затвором до две године.
(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године.
Радња кривичног дела састоји се у објављивању или приказивању списа, портрета, фотографије, филма или фонограма личног карактера. Под објављивањем или приказивањем подразумева се да је више лица имало могућност да се упозна са оним што се објављује или приказује. Тако, за постојање радње извршења није довољно да је спис, портрет, фотографија, филм или фонограм показан само једном лицу. С друге стране, није неопходно да се било ко упознао са њиховом садржином. Важно је да је њихова садржина учињена доступним одређеном или неодређеном кругу лица. Објављивање или приказивање се мора вршити без пристанка овлашћеног лица. Овлашћено лице је лице које је саставило спис или на кога се спис односи, лице које је приказано на портрету, фотографији или филму, или лице чији је глас снимљен на фонограму, као и друго лице чији се пристанак у одређеном случају захтева по закону. За постојање кривичног дела неопходно је да се објављивањем или приказивањем осетно задрло у лични живот тог лица.
За постојање кривичног дела неопходан је умишљај.
Тежи облик постојаће ако је дело учинило службено лице у вршењу службе (став 2.).
Кривично гоњење за дело из става 1. предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).
Гоњење се најчешће предузима по приватној тужби
Приликом неовлашћеног фотографисања и снимања, а потом и објављивања на друштвеним мрежама, особа која сматра да је оштећена може да поднесе приватну тужбу. Јавни тужилац и полиција у том случају не могу да поступају по службеној дужности.
Када је реч о кривичном делу неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимака захтева се да наведене активности осетно задру у приватни живот лица које је приказано на фотографији, портрету или филму. Дакле, да објављивање и приказивање списа, фотографије и слично произведе грубу или интензивну повреду приватности неке особе. За разлику од кривичног дела неовлашћено фотографисање, код овог кривичног дела је неопходно да спис, портрет или снимак буду приказани већем броју људи без пристанка. Ако је реч о малолетним особама пристанак за објављивање или приказивање фотографије или снимка морали би да дају родитељи или старатељи. Уколико су уз фотографије на друштвеној мрежи објављивани и подаци о личности могло би да се ради и о кривичном делу неовлашћено прикупљање личних података.
Закључак
Овим кривичним делима заштићена су уставна права грађана на тајност општења, односно неповредивост приватности и људског интегритета. Ово значи да никоме није дозвољено да прислушкује или снима разговор, односно чини фотографски, филмски, видео или други снимак неког лица без његовог знања или пристанка, осим ако то законом није дозвољено. Поред наведеног, код кривичног дела неовлашћеног прислушкивања и снимања, потребно је да разговор, изјава или одређено саопштење, оном ко их снима или прислушкује нису намењени. То ће најчешће бити случај тајног снимања посебним скривеним уређајима, усменог комуницирања између лица којима учинилац овог кривичног дела не присуствује. Такође, за постојање кривичног дела неовлашћеног фотографисања потребно је да се начињеним снимком осетно задире у лични живот сниманог лица. Фактичко је питање шта представља “осетно задирање у лични живот”, ипак у том смислу спорни снимак треба да улази у интимну сферу појединца, а што ће зависити од положаја тог лица на снимку, његовог изгледа, места на коме је снимано али и свих других битних околности.
Напредак технологије и нова средства комуникације, захтевају да се изврши ревизија начина на који су нормирана кривична дела против слободе и права човека и грађана нарочито кривична дела којима се угрожава приватност, која је постала рањивија управо због тог напретка.
Са тим у вези морале би да се преиспитају и прописане кривичне санкције, јер су за та дела запрећене кривичне санкције које нису у функцији заштите угрожене приватности људи, одвраћања учинилаца од вршења кривичних дела или остваривања праведности и сразмерности између учињеног дела и кривичне санкције. Посебан проблем је и то што се гоњење за ово кривично дело предузима по приватној тужби.
Текст о неовлашћеном снимању и прислушкивању можете прочитати овде.
