Законска регулатива
Изменама и допунама Кривичног законика које су објављене у „Службеном Гласнику РС“, бр.94/2016, а примењују се од 01. јуна 2017.године, дефинисано је наведено кривично дело на следећи начин:
Полно узнемиравање
Члан 182а
(1) Ко полно узнемирава друго лице,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.
(3) Полно узнемиравање јесте свако вербално, невербално или физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.
(4) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по предлогу.
За кривично дело Полно узнемиравање, Кривични законик каже да је то свако вербално, невербално или физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица у сфери полног живота, а које за последицу има да код жртве изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење. Циљ овог кривичног дела је превенција, али и да поред жртве штити јавни морал и нормалну атмосферу у нашем друштву.
Закон дефинише основни облик овог кривичног дела, као и тежи облик уколико је оштећени малолетно лице.
Може се закључити да законодавац последично одређује радње извршења овог кривичног дела на начин што прописује: „Ко полно узнемирава друго лице“.
Учинилац овог кривичног дела, дакле може бити свако лице без обзира на пол, а исто се односи и на жртву. По дефиницији кривичног дела могуће је да је учинилац мушкарац, а жртва жена или обрнуто, али такође и да су учинилац и жртва истог пола. Могуће је да учнилац буде један од супружника, а други супружник жртва, дечко, девојка, ванбрачни партнери и сл.
Према законском опису кривичног дела, потребно да се деси више радњи којима се ствара непријатна и увредљива атмосфера.
Радња извршења је свако вербално, невербално или физичко понашање, дакле било које понашање учиниоца које мора бити такво да има за циљ или представља повреду достојанства лица у сфери полног живота.
Док код прогањања окривљени, услед искривљене перцепције, може да на одређени начин буде у заблуди, односно може да помисли да је одбијање друге стране “део игре”, код полног узнемиравања (члан 182а Кривичног законика) ситуација је много јаснија. Полно узнемиравање је део кривичноправне целине којом се штити полна слобода.
Овим кривичним делом штити се полно достојанство сваког лица, без обзира на његов пол или старост. Ипак, како полно достојанство представља релативну категорију поставља се питање како ће се у пракси разликовати морално од сексуално неморалног понашања. У нашој јавности у претходном периоду, било је ставова да објективни критеријум у овом смислу одређује сам оштећени овим кривичним делом.
У том смислу оштећени би својим ставом требао јасно да стави до знања лицу које га узнемирава, да му његово понашање смета, па уколико се узнемиравање и поред тога настави, биће остварено ово кривично дело.
Уколико Вас интересује текст о кривичном делу Прогањање, можете га прочитати овде.
