Starateljstvo Nad Starijom Osobom (i Privremeno Starateljstvo)

Starateljstvo je kao poseban pravni institut uređeno Porodičnim zakonom.

U tom smislu se razlikuju štićenik, kao lice koje se stavlja pod starateljstvo i staratelj, kao lice koje se stara o štićeniku, a sve po osnovu rešenja o stavljanju pod starateljstvo, koje donosi organ starateljstva.

Postoje tri vrste starateljstva:

• starateljstvo nad maloletnikom odnosno detetom bez roditeljskog staranja,
• starateljstvo nad punoletnim licem lišenim poslovne sposobnosti i
• starateljstvo za posebne slučajeve.

Rešenjem o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva postavlja staratelja i odlučuje o tome gde će štićenik biti smešten. Pritom, navedeno rešenje obavezno sadrži i plan staranja.

U svakodnevnoj komunikaciji često dolazi do mešanja pojma starateljstvo i pojma vršenje roditeljskog prava.

Reč starateljstvo se ne odnosi na poveravanje, vaspitanje i čuvanje deteta jednom roditelju prilikom razvoda braka , iako se u laičkoj komunikaciji često za takve situacije kaže da je jedan ili drugi roditelj dobio starateljstvo nad detetom.

Starateljstvo nad odraslom osobom lišenom poslovne sposobnosti

Punoletno lice se stavlja pod starateljstvo u slučajevima kada ono nije sposobno da se stara o sebi, te će mu pre stavljanja pod starateljstvo biti oduzeta poslovna sposobnost.

Razlozi lišavanja poslovne sposobnosti, koje može biti potpuno ili delimično u zavisnosti od stanja samog lica, jesu bolest ili takve smetnje u psiho-fizičkom razvoju, koje se ispoljavaju kao nesposobnost za normano rasuđivanje.

Punoletno lice može biti delimično lišeno poslovne sposobnosti, jer zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica. S

udskom odlukom o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti odrediće se pravni poslovi koje lice može odnosno ne može samostalno preduzimati.

Punoletnim licima delimično lišenim poslovne sposobnosti se staratelj ne dodeljuje, izuzev ako delimična poslovna nesposobnost ne preraste u potpunu.

Starateljstvo za posebne slučajeve – Privremeno starateljstvo

Ovaj oblik starateljstva se postavlja licu koje ima poslovnu sposobnost, ali čije interese treba zaštititi u nekoj posebnoj situaciji.

Naš Porodični zakon nabraja kojim licima se postavlja privremeni staratelj, ostavljajući mogućnost da se postavi i u drugim slučajevima kada je to predviđeno zakonom.

Privremeni staratelj se postavlja:

• licu čije je boravište nepoznato, a ono nema zakonskog zastupnika ili punomoćnika
• nepoznatom sopstveniku imovine
• licu čiji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupnika
• licima koja imaju suprotne interese, a istog zakonskog zastupnika (kolizijski staratelj)
• stranom državljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srbije
• licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede opravdan razlog.

Ko može biti staratelj odrasle osobe?

Da bi organ starateljstva neko lice mogao da postavi za staratelja, neophodno je da to lice ima lična svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanje dužnosti staratelja, kao i da je pristalo da bude staratelj.

Pritom, organ starateljstva će najpre pokušati da smesti štićenika u srodničku porodicu, tako da se za staratelja prvenstveno postavljaju supružnik, srodnik ili hranitelj štićenika, osim ako interes štićenika ne nalaže drugačije.

Na primer, ukoliko štićenik ima samo jednog srodnika koji je nezaposlen i koji nema dovoljno sredstava ni za sebe, u interesu štićenika je da za staratelja bude postavljeno neko drugo lice.

Organ starateljstva čak može odlučiti da licu pod starateljstvom ne postavlja staratelja nego da dužnost staratelja vrši on neposredno.

Bitno je naglasiti da jedno lice može da bude staratelj više štićenika, ali samo ukoliko na to pristane i ukoliko je to u interesu štićenika.

Ko ne može biti staratelj odrasle osobe?

Za staratelja ne mogu biti postavljana sledeće lica:

• lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti
• lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava
• lice čiji su interesi u suprotnosti sa interesima štićenika
• lice od koga se, s obzirom na njegove lične odnose sa štićenikom, roditeljima štićenika ili drugim srodnicima, ne može očekivati da će pravilno obavljati poslove staratelja.

Koje obaveze ima staratelj?

Staratelj je, pre svega, dužan da se savesno stara o štićeniku. Tako, staranje o štićeniku obuhvata sledeće:

• staranje o ličnosti štićenika
• zastupanje štićenika
• pribavljanje sredstava za izdržavanje štićenika
• upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika.

Staranje o ličnosti štićenika

Ova obaveza staratelja podrazumeva da on mora da se stara da čuvanje, podizanje, vaspitavanje i obrazovanje maloletnog štićenika što pre dovede do njegovog osposobljavanja za samostalan život, odnosno na onaj nivo koji štićeniku omogućava da se samostalno stara o sebi.

Ukoliko je reč o punoletnom štićeniku, staratelj je dužan da se stara da se otklone razlozi zbog kojih je punoletni štićenik lišen poslovne sposobnosti, kako bi se on što pre osposobio za samostalan život.

Svakako, staratelj je dužan da posećuje štićenika i da se neposredno informiše o uslovima u kojima štićenik živi.

Zastupanje štićenika

Staratelj zastupa štićenika na isti način i u istom obimu u kojem roditelji zastupaju svoje dete.

Međutim, staratelj ipak mora da traži prethodnu saglasnost organa starateljstva ukoliko donosi odluku o školovanju štićenika, preduzimanju medicinskog zahvata nad štićenikom i davanju

Saglasnost za preduzimanje pravnih poslova štićenika starijeg od 14 godina. Prethodnu saglasnost organa starateljstva staratelj mora da pribavi i kada preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspolaže prihodom koji je stekao štićenik mlađi od 15 godina.

Pribavljanje sredstava za izdržavanje štićenika

Sredstva za izdržavanje štićenika staratelj pribavlja iz različitih izvora, i to iz štićenikovih prihoda, sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu dužna da izdržavaju štićenika, štićenikove imovine, sredstava socijalne zaštite, kao i drugih izvora.

U svakom slučaju staratelj je dužan da preduzima sve potrebne mere kako bi pribavio sredstva za izdržavanje štićenika.

Upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika

Staratelj upravlja imovinom i raspolaže samo onom imovinom štićenika koju štićenik nije stekao radom.

Međutim, staratelj samostalno može obavljati samo poslove koji spadaju u redovno upravljanje imovinom štićenika.

Dakle, staratelj odrasle osobe samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva može raspolagati imovinom štićenika i obavljati poslove koji prelaze okvir redovnog upravljanja tom imovinom.

Pritom, naglašavamo da se glavnica imovine štićenika može upotrebiti samo za njegovo izdržavanje ili za zadovoljenje nekog drugog važnog interesa štićenika, dok se prihodi od imovine štićenika, uz prethodnu saglasnost organa starateljstva, mogu koristiti za podmirenje opravdanih troškova učinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva, odnosno za plaćanje nagrade staratelju.

Prava staratelja

Staratelj ima sledeća prava:

• pravo na naknadu troškova
• pravo na nagradu
• Staratelju se isplaćuje naknada samo opravdanih troškova učinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva.

Svakako, naknada troškova, kao i nagrada, se staratelju isplaćuje prvenstveno iz štićenikovih prihoda, osim ako se time ne ugrožava štićenikovo izdržavanje.

Starateljstvo – Potrebna dokumentacija

Naime, ukoliko osoba ne može sama da odlučuje o svojim postupcima, ujedno i da se brine o sebi (na primer dementna), a postoji potreba za smeštanjem u starački dom sa 24.časovnom negom, a sa druge strane ne postoji zakonski zastupnik/staratelj te osobe, dužni ste da podnesete zahtev, kako biste pravno regulisali ceo postupak.

Sam postupak ne traje dugo. Veći deo vremena potrošićete na prikupljanje potrebne dokumentacije, a kao što smo napomenuli u prethodnom tekstu obraćate se socijalnoj ustanovi na opštini na kojoj je osoba kojoj je potreban staratelj prijavljena. Pored privremenog starateljstva postoji i trajno.

Potrebna dokumenta za starateljstvo su sledeća:

• Zahtev
• Fotokopija lične karte
• Izvod iz matične knjige rođenih
• Izvod iz matične knjige venčanih
• Lekarsko uverenje o zdravstvenom stanju
• Uverenje da osoba nije potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti (Osnovni sud)
• Uverenje da osoba nije osuđivana za krinična dela
• Uverenje da osoba nije potpuno ili delimično lišena roditeljskog prava
• Uverenje da se protiv osobe ne vodi istraga (Osnovni sud)
• Dokaz o zaposlenju (prethodna 3 meseca)
• Poresko uverenje
• Uverenje Centra za socijalni rad da lice nije na evidenciji lica pod starateljstvom

Potrebna dokumentacija u postupku određivanja privremenog staratelja:

• Fotokopije ličnih karata (za potencijalnog staratelja i za lice kome će biti postavljen privremeni staratelj)
• Izvod iz matične knjige rođenih (za potencijalnog staratelja)
• Uverenje o zdravstvenom stanju (za potencijalnog staratelja) (Dom zdravlja)
• Uverenje da lice nije osuđivano (za potencijalnog staratelja) (MUP)
• Uverenje da lice nije lišeno roditeljskog prava (za potencijalnog staratelja) (Sud)
• Poslednji ček od penzije
• Zdravstvena dokumentacija (za lice kome će biti postavljen staratelj)
• Poresko uverenje (za lice kome će biti postavljen staratelj).

Na kraju, ukoliko vam je potrebna stručna pravna pomoć ili savet, ne oklevajte da nas kontaktirate.