Старатељство

Када кажемо да је неко под старатељством, то значи да се сматра да та особа није способна да одлуке о свом животу доноси сама, већ то уместо ње мора да ради неко други — старатељ.

Разлог неспособности за одлучивање може бити то што је особа малолетна, али под старатељство мора бити стављена и пунолетна особа ако због болести или ометености у развоју није у стању да нормално расуђује, а тиме ни да штити своја права и интересе, па је одлуком суда делимично или потпуно лишена пословне способности.

О деци која живе с родитељима старају се њихови родитељи. За децу без родитељског старања и одрасле особе лишене пословне способности, међутим, потребно је одредити ко ће се о њима старати. У том случају и све остале битне одлуке о старатељству доноси центар за социјални рад, који се у законима често назива „орган старатељства“.

Одлучивање о старатељству

Центар, по прописаној процедури, одлучује о стављању под старатељство, поставља старатеља и разрешава га, одлучује о томе где ће особа под старатељством (штићеник) бити смештена, и мора да одобри све крупније одлуке о њеној имовини и о награди која се исплаћује старатељу.

У изузетним случајевима, када је то потребно због заштите њихових интереса, центар привремено може ставити под старатељство и дете под родитељским старањем и пословно способну пунолетну особу.

Ко може бити старатељ?

За старатеља се поставља особа за коју центар процени да има особине и способности потребне за обављање те дужности и да је постављање баш те особе у интересу штићеника. Услов је да та особа пристане да буде старатељ. У одлучивању о томе ко ће бити старатељ, центар мора да се држи неких правила:

За старатеља се првенствено постављају супружник, сродник или хранитељ штићеника, осим ако интерес штићеника не налаже другачије.

Штићеник који је навршио 10. годину живота и који је способан за расуђивање има право да предложи ко ће му бити старатељ.

Иста особа може се поставити за старатеља више штићеника (на пример, браће и сестара).

Директор социјалне установе за смештај корисника (рецимо, дома за незбринуту децу), или неко од запослених у тој установи, може се поставити за старатеља једне или више особа смештених у ту установу.

Центар за социјални рад може одлучити да не поставља старатеља, него да ту дужност врши непосредно. Тада се одређује неко од стручњака центра који ће обављати послове старатеља.

Ко не може бити старатељ?

За старатеља не може бити постављена особа која је лишена пословне способности или родитељског права, или особа чији су интереси у супротности са интересима штићеника (рецимо, неко ко се са штићеником спори пред судом), или особа од које се, с обзиром на њене личне односе са штићеником, његовим родитељима или другим сродницима, не може очекивати да ће правилно обављати послове старатеља.

Привремени старатељ

Центар је дужан да постави привременог старатеља неким особама када је то неопходно ради привремене заштите личности, права или интереса тих особа. Привремени старатељ се у тим случајевима поставља:

1. особи за коју се не зна где је, ако је неопходно у њено име обавити неки правни посао, а она нема законског заступника или пуномоћника;

2. непознатом сопственику неке имовине, из истог разлога;

3. особи чији су интереси у супротности са интересима њеног законског заступника или других особа које заступа исти заступник;

4. страном држављанину који се налази или има имовину на територији Србије;

5. особи која захтева да јој буде постављен привремени старатељ и за то наведе оправдан разлог;

6. у још неким случајевима предвиђеним законом.

Дете старије од 10 година може од центра да тражи да му постави привременог старатеља ако сматра да његов законски заступник не штити ваљано његове интересе.

Одлуком о постављању привременог старатеља одређује се правни посао или врста правног посла коју он може предузети, у зависности од околности сваког конкретног случаја.

Права старатеља

Старатељ има право на накнаду оправданих трошкова учињених током старатељства и на награду за свој рад. И награда и накнада трошкова исплаћују се првенствено из штићеникових прихода, осим ако се тиме не угрожава његово издржавање.

Које обавезе има старатељ?

Старатељ је, пре свега, дужан да се савесно стара о штићенику. Тако, старање о штићенику обухвата следеће:

1. старање о личности штићеника

2. заступање штићеника

3. прибављање средстава за издржавање штићеника

4. управљање и располагање имовином штићеника.

Старање о личности штићеника

Ова обавеза старатеља подразумева да он мора да се стара да чување, подизање, васпитавање и образовање малолетног штићеника што пре доведе до његовог оспособљавања за самосталан живот, односно на онај ниво који штићенику омогућава да се самостално стара о себи.

Уколико је реч о пунолетном штићенику, старатељ је дужан да се стара да се отклоне разлози због којих је пунолетни штићеник лишен пословне способности, како би се он што пре оспособио за самосталан живот.

Свакако, старатељ је дужан да посећује штићеника и да се непосредно информише о условима у којима штићеник живи.

Заступање штићеника

Старатељ заступа штићеника на исти начин и у истом обиму у којем родитељи заступају своје дете. Међутим, старатељ ипак мора да тражи претходну сагласност органа старатељства уколико доноси одлуку о школовању штићеника, предузимању медицинског захвата над штићеником и давању сагласност за предузимање правних послова штићеника старијег од 14 година. Претходну сагласност органа старатељства старатељ мора да прибави и када предузима правне послове којима управља и располаже приходом који је стекао штићеник млађи од 15 година.


Прибављање средстава за издржавање штићеника

Средства за издржавање штићеника старатељ прибавља из различитих извора, и то из штићеникових прихода, средстава добијених од лица која су по закону дужна да издржавају штићеника, штићеникове имовине, средстава социјалне заштите, као и других извора.

У сваком случају старатељ је дужан да предузима све потребне мере како би прибавио средства за издржавање штићеника.

Управљање и располагање имовином штићеника

Старатељ управља имовином и располаже само оном имовином штићеника коју штићеник није стекао радом.

Међутим, старатељ самостално може обављати само послове који спадају у редовно управљање имовином штићеника. Дакле, старатељ само уз претходну сагласност органа старатељства може располагати имовином штићеника и обављати послове који прелазе оквир редовног управљања том имовином.

Притом, наглашавамо да се главница имовине штићеника може употребити само за његово издржавање или за задовољење неког другог важног интереса штићеника, док се приходи од имовине штићеника, уз претходну сагласност органа старатељства, могу користити за подмирење оправданих трошкова учињених током обављања послова старатељства, односно за плаћање награде старатељу.

Остале обавезе старатеља

Поред наведених обавеза, старатељ је дужан да, у прописаним роковима, органу старатељства подноси извештаје и полаже рачуне о свом раду. Тако, разликујемо редовни извештај, који се подноси почетком сваке календарске године, затим ванредни извештај који се посноси на захтев органа старатељства и завршни извештај, који старатељ сачињава након престанка старатељства.

Свакако, извештај старатеља треба да садржи податке о личности штићеника, о условима смештаја, здрављу, васпитавању и образовању штићеника, затим податке о управљању и располагању штићениковом имовином, онда податке о штићениковим приходима и расходима у протеклом периоду и коначно стање његове имовине, као и све друге информације које су од значаја за личност штићеника.

На крају, старатељ одговара за штету коју проузрокује штићенику током обављања послова старатељства, осим ако не докаже да је штета настала без његове кривице, с тим да са њим солидарно одговара и орган старатељства.

Да ли старатељ може бити разрешен?

Орган старатељства је дужан да разреши старатеља у следећим ситуацијама и роковима:

1. старатељ је из било ког разлога престао да обавља дужност (без одлагања)

2. старатељ злоупотребљава права односно грубо занемарује дужности старатеља (без одлагања)

3. наступила је нека околност због које он не би могао бити постављен за старатеља (без одлагања)

4. старатељ своју дужност обавља несавесно (30 дана након што је ова чињеница утврђена)

5. за штићеника би било корисније да му се за старатеља постави друго лице (30 дана након што је ова чињеница утврђена)

6. старатељ је затражио да га орган старатељства разреши (60 дана од дана када је затражио разрешење).

Свакако, приликом разрешавања једног старатеља орган старатељства је дужан да благовремено спроведе поступак постављања новог старатеља, а све имајући у виду да старатељство не престаје разрешењем старатеља.

Када престаје старатељство?

Престанком старатељства престају сва права и дужности старатеља.

Старатељство обавезно престаје у следећим законом прописаним ситуацијама:

1. када малолетни штићеник наврши 18 годину живота

2. када малолетни штићеник стекне потпуну пословну способност пре пунолетства (нпр. закључењем брака у складу са Породичним законом)

3. када малолетни штићеник буде усвојен

4. када буде донета правноснажна судска одлука о враћању родитељског права родитељу малолетног штићеника

5. када буде донета правноснажна судска одлука о стицању или враћању пословне способности родитељу малолетног штићеника

6. када буде донета правноснажна судска одлука о враћању пословне способности пунолетном штићенику

7. када штићеник премине. Међутим, старатељство не престаје уколико премине старатељ.

Старатељство не мора, али може престати када родитељ који се није старао о детету или се старао о детету на неодговарајући начин почне да се стара о њему на одговарајући начин.

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminic@gmail.com

Related Posts

Leave a Reply