ЗАБРАНА ПРИЛАЖЕЊА, САСТАЈАЊА ИЛИ КОМУНИЦИРАЊА СА ОДРЕЂЕНИМ
ЛИЦИМА
Ако постоје околности које указују да би окривљени могао ометати поступак утицањем на оштећеног, сведоке, саучеснике или прикриваче или би могао поновити кривично дело, довршити покушано кривично дело или учинити кривично дело којим прети, суд може забранити окривљеном прилажење, састајање или комуницирање са одређеним лицем или забранити посећивање одређених места. Осим тога, окривљеног суд може обавезати да се повремено јавља полицији, поверенику из органа државне управе надлежног за извршење кривичних санкција или другом државном органу одређеном законом.
Примену мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицима може одредити једино суд доношењем одлуке у форми решења, и то на предлог јавног тужиоца до потврђивања оптужнице, а након тога по сопственој иницијативи, односно по службеној дужности. Међутим, поставља се питање на који начин ће се одређивати ова мера у скраћеном поступку где нема оптужнице, тако да ће судска пракса тумачити њену примену и у таквим случајевима. У зависности од стадијума поступка, одлуку о одређивању, продужењу или укидању мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем доноси суд у одређеном саставу, и то: 1) судија за претходни поступак – у току истраге, 2) председник већа – након подигнуте оптужнице, 3)претресно веће – на главном претресу. Такође, окривљени ће се решењем које се доставља и лицу у односу на које је окривљеном одређена мера, упозорити да се према њему може одредити и притвор као тежа мера, у случају да прекрши забрану која му је одређена.
Суд има обавезу да свака три месеца испита да ли је даље трајање мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицима оправдано, с обзиром да она може трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правноснажности пресуде, односно до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе.
ЗАБРАНА НАПУШТАЊА БОРАВИШТА
Ако постоје околности које указују да би окривљени могао побећи, сакрити се, отићи у непознато место или иностранство, суд му може забранити да без одобрења напусти место боравишта или територију Републике Србије, и у том циљу му привремено одузети путне исправе. Међутим, то није гаранција да ће окривљени бити доступан органу кривичног поступка, јер може користити фалсификоване путне исправе, при чему се не сме занемарити ни чињеница да се наши грађани приликом путовања у неке суседне државе могу легитимисати класичном личном картом. Осим тога, ако окривљени има неодложну потребу да путује у иностранство, суд може одредити да му се врати путна исправа, ако постави пуномоћника за пријем поште у Републици Србији и обећа да ће се на сваки позив суда одазвати или да ће положити јемство.
Уз меру забране напуштања боравишта окривљеном суд може забранити да посећује одређена места, да се повремено јавља одређеном државном органу, али му не може забранити да живи у свом стану, да се виђа са члановима породице, блиским сродницима и својим браниоцем.
У зависности од стадијума кривичног поступка суд доноси одлуку у форми решења о примени ове мере на предлог јавног тужиоца(до потврђивања оптужнице) или по службеној дужности, о чему ће се обавестити и министарство надлежно за унутрашње послове, а окривљеног ће упозорити да се против њега може одредити и тежа мера(притвор) ако прекрши изречену забрану.
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
