Zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i zabrana napuštanja boravišta kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku

ZABRANA  PRILAŽENJA,  SASTAJANJA  ILI  KOMUNICIRANJA  SA  ODREĐENIM
LICIMA

Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao ometati postupak uticanjem na oštećenog, svedoke, saučesnike ili prikrivače ili bi mogao ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti, sud može zabraniti okrivljenom prilaženje, sastajanje ili komuniciranje sa određenim licem ili zabraniti posećivanje određenih mesta. Osim toga, okrivljenog sud može obavezati da se povremeno javlja policiji, povereniku iz organa državne uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija ili drugom državnom organu određenom zakonom.

Primenu mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima može odrediti jedino sud donošenjem odluke u formi rešenja, i to na predlog javnog tužioca do potvrđivanja optužnice, a nakon toga po sopstvenoj inicijativi, odnosno po službenoj dužnosti. Međutim, postavlja se pitanje na koji način će se određivati ova mera u skraćenom postupku gde nema optužnice, tako da će sudska praksa tumačiti njenu primenu i u takvim slučajevima. U zavisnosti od stadijuma postupka, odluku o određivanju, produženju ili ukidanju mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem donosi sud u određenom sastavu, i to: 1) sudija za prethodni postupak – u toku istrage, 2) predsednik veća – nakon podignute optužnice, 3)pretresno veće – na glavnom pretresu. Takođe, okrivljeni će se rešenjem koje se dostavlja i licu u odnosu na koje je okrivljenom određena mera, upozoriti da se prema njemu može odrediti i pritvor kao teža mera, u slučaju da prekrši zabranu koja mu je određena.

Sud ima obavezu da svaka tri meseca ispita da li je dalje trajanje mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima opravdano, s obzirom da ona može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.

ZABRANA NAPUŠTANJA BORAVIŠTA

Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobeći, sakriti se, otići u nepoznato mesto ili inostranstvo, sud mu može zabraniti da bez odobrenja napusti mesto boravišta ili teritoriju Republike Srbije, i u tom cilju mu privremeno oduzeti putne isprave. Međutim, to nije garancija da će okrivljeni biti dostupan organu krivičnog postupka, jer može koristiti falsifikovane putne isprave, pri čemu se ne sme zanemariti ni činjenica da se naši građani prilikom putovanja u neke susedne države mogu legitimisati klasičnom ličnom kartom. Osim toga, ako okrivljeni ima neodložnu potrebu da putuje u inostranstvo, sud može odrediti da mu se vrati putna isprava, ako postavi punomoćnika za prijem pošte u Republici Srbiji i obeća da će se na svaki poziv suda odazvati ili da će položiti jemstvo.

Uz meru zabrane napuštanja boravišta okrivljenom sud može zabraniti da posećuje određena mesta, da se povremeno javlja određenom državnom organu, ali mu ne može zabraniti da živi u svom stanu, da se viđa sa članovima porodice, bliskim srodnicima i svojim braniocem.

U zavisnosti od stadijuma krivičnog postupka sud donosi odluku u formi rešenja o primeni ove mere na predlog javnog tužioca(do potvrđivanja optužnice) ili po službenoj dužnosti, o čemu će se obavestiti i ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, a okrivljenog će upozoriti da se protiv njega može odrediti i teža mera(pritvor) ako prekrši izrečenu zabranu.

Advokat Zoran J. Minić

lawofficeminic@gmail.com