Овај уговор с обзиром на своје специфичности и правна дејства регулисан је Законом о наслеђивању а не Законом о облигационим односима.
Овим уговором потомци стичу имовину за живота уступиоца и избегавају се могући спорови између потомака око расподеле имовине.
Овај Уговор је именован уговор, једнострано обавезан, и бестеретан уговор; формалан и каузалан. То значи да је изричито предвиђен Законом о наслеђивању; да постоји обавеза уступиоца да пренесе имовину на своје потомке и да је овим уговором се стичу само права. Формалност уговора се огледа у томе да је предвиђена обавезна писана форма уговора и овера код јавног бележника.
Услови пуноважности уговора
Уговор је пуноважан само ако су се са уступањем и расподелом сагласили сви уступиочеви потомци који ће по закону бити позвани да га наследе.
Ако неки потомак није дао сагласност за уступање и расподелу имовине, може је дати накнадно.
Уговор је пуноважан и ако потомак који није дао сагласност, умре пре уступиоца или се одрекне наслеђа или је недостојан а не остави потомство.
Форма уговора
Овај уговор мора бити сачињен пред јавним бележником у форми солемнизоване исправе. Ово стога што поред чињенице да се најчешће ради о непокретностима за чији промет је неопходна солемнизација уговора, и стога што јавни бележник мора да упозори уговорне стране да уступљена имовина не улази у заоставштину оставиоца и да се њоме не могу намирити његови нужни наследници.
Такође закон изричито прописује да уступљена имовина не улази у заоставштину оставиоца.
Права брачног друга уступиоца
Права брачног друга у контексту уговора о уступању и расподели имовине за живота су такође веома важна. Брачни друг, попут потомака, има право да да сагласност за овакав уговор. Ако се брачни друг не сагласи са расподелом, имовина која му је уступљена ће се сматрати поклоном.
Међутим, брачни друг има и додатна права. Ако је уговорено право доживотног издржавања за једног или оба брачна друга, а једно од њих премине, то право прелази на другог брачног друга, уколико није другачије уговорено или ако из околности не произилази нешто друго.
Такође, важно је напоменути да брачни друг, као и потомак, има право на нужни наследни део у случају опозива уговора.
Ограничења уговора
Као и код сваког уговора, и овде постоје одређена правила и ограничења. Уговор о уступању и расподели имовине за живота може се третирати као уговор о поклону уколико се неко од потомака не сагласи са расподелом.
Важно је напоменути да имовина расподељена на овај начин не улази у оставиочеву заоставштину. Предмет уговора може бити само имовина која постоји у тренутку уступања и расподеле. Овде је битно истаћи да је ништавна одредба у уговору која предвиђа расподелу добара која ће се тек затећи у имовини оставиоца.
Уступилац може задржати одређена права на уступљеној имовини, попут доживотне ренте у новцу или доживотног издржавања.
Одговорност потомака за дугове
Потомци којима је уступилац разделио своју имовину за живота не одговарају за његове дугове. Наравно с обзиром да се овде ипак ради о уговору, може бити одређено и другачије.
Такође правна природа залоге, односно хипотеке је таква да ће потомци којима је уступљена имовина са теретом ипак одговарати за ове терете које су примарно успостављени на терет уступиоца.
Повериоци уступиоца могу своја потраживања побијањем уговора по правилима за побијање бесплатних располагања.
Опозив уговора
Уступилац може захтевати да му потомак врати оно што је примио уступањем и расподелом уколико је потомак показао грубу неблагодарност према њему.
Исто право има уступилац и ако потомак њему или коме другоме не даје издржавање одређено уговором о уступању и расподели, или не намири уступиочеве дугове.
У другим случајевима неизвршења терета одређених уговором о уступању и расподели, суд, водећи рачуна о важности терета за уступиоца и другим околностима, одлучује да ли уступилац има право на враћање датих добара, или право да тражи принудно извршење терета.
Раскид уговора о уступању и расподели имовине за живота
Као што смо претходно нагласили, могуће је раскинути уговор о уступању и расподели имовине за живота под одређеним околностима. Овај процес, захтева испуњење одређених услова.
Раскид уговора је двостран акт, и може, увек да буде једностран и двостран. Двостран је онда, када је постигнут раскид сагласношћу претка и примаоца по овом уговору. Дакле сагласношћу воља уговорних страна. А једностран је када Уступилац има право на раскид уговора уколико је потомак показао грубу не благодарност према уступиоцу. Ово би могло бити, на пример, уколико потомак прекине сваки контакт са уступиоцем и не пружи му неопходну помоћ и пажњу, с обзиром на његову старост и здравствено стање. Исто тако, и у случају када је оставилац (предак) толико осиромашио накнадно, након закључења тог уговора, да не може да живи без имовине коју је расподелио. Сваки раскид се врши судским путем. Може та неспособност за живљење да постоји и у време сачињавања, односно потписивања Уговора, али да за њу потомак није знао или је преварен, принуђен физички или озбиљном претњом по живот, односно по здравље претка, односно њему блиског лица, од пријемника по том уговору о уступању и расподели имовине за живота.
Такође, раскид уговора је могућ уколико потомак не пружа издржавање или не намири уступиочеве дугове.
Важно је напоменути да уколико дође до раскида уговора, потомак који је вратио примљено, после уступиочеве смрти, има право на нужни наследни део. При утврђивању његовог нужног дела, коју је евентуално оставилац уступио осталим потомцима и брачном другу, сматраће се поклоном.
На који начин уступилац може да тражи да му потомак врати примљено?
С обзиром на форму уговора, уступилац и потомак морају сачинити сагласност о враћању и неважењу дела уговора у форми јавнобележничке исправе. Уколико се уговорне стране не сагласе, уступилац мора своја права тражити тужбом у парничном поступку.
Дејства враћања примљеног
Потомак који је вратио примљено може после смрти уступиочеве захтевати нужни део.
При утврђивању његовог нужног дела делови имовине које је оставилац уступио осталим потомцима и брачном другу сматраће поклоном.
