Ovaj ugovor s obzirom na svoje specifičnosti i pravna dejstva regulisan je Zakonom o nasleđivanju a ne Zakonom o obligacionim odnosima.
Ovim ugovorom potomci stiču imovinu za života ustupioca i izbegavaju se mogući sporovi između potomaka oko raspodele imovine.
Ovaj Ugovor je imenovan ugovor, jednostrano obavezan, i besteretan ugovor; formalan i kauzalan. To znači da je izričito predviđen Zakonom o nasleđivanju; da postoji obaveza ustupioca da prenese imovinu na svoje potomke i da je ovim ugovorom se stiču samo prava. Formalnost ugovora se ogleda u tome da je predviđena obavezna pisana forma ugovora i overa kod javnog beležnika.
Uslovi punovažnosti ugovora
Ugovor je punovažan samo ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede.
Ako neki potomak nije dao saglasnost za ustupanje i raspodelu imovine, može je dati naknadno.
Ugovor je punovažan i ako potomak koji nije dao saglasnost, umre pre ustupioca ili se odrekne nasleđa ili je nedostojan a ne ostavi potomstvo.
Forma ugovora
Ovaj ugovor mora biti sačinjen pred javnim beležnikom u formi solemnizovane isprave. Ovo stoga što pored činjenice da se najčešće radi o nepokretnostima za čiji promet je neophodna solemnizacija ugovora, i stoga što javni beležnik mora da upozori ugovorne strane da ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu ostavioca i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici.
Takođe zakon izričito propisuje da ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu ostavioca.
Prava bračnog druga ustupioca
Prava bračnog druga u kontekstu ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života su takođe veoma važna. Bračni drug, poput potomaka, ima pravo da da saglasnost za ovakav ugovor. Ako se bračni drug ne saglasi sa raspodelom, imovina koja mu je ustupljena će se smatrati poklonom.
Međutim, bračni drug ima i dodatna prava. Ako je ugovoreno pravo doživotnog izdržavanja za jednog ili oba bračna druga, a jedno od njih premine, to pravo prelazi na drugog bračnog druga, ukoliko nije drugačije ugovoreno ili ako iz okolnosti ne proizilazi nešto drugo.
Takođe, važno je napomenuti da bračni drug, kao i potomak, ima pravo na nužni nasledni deo u slučaju opoziva ugovora.
Ograničenja ugovora
Kao i kod svakog ugovora, i ovde postoje određena pravila i ograničenja. Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života može se tretirati kao ugovor o poklonu ukoliko se neko od potomaka ne saglasi sa raspodelom.
Važno je napomenuti da imovina raspodeljena na ovaj način ne ulazi u ostaviočevu zaostavštinu. Predmet ugovora može biti samo imovina koja postoji u trenutku ustupanja i raspodele. Ovde je bitno istaći da je ništavna odredba u ugovoru koja predviđa raspodelu dobara koja će se tek zateći u imovini ostavioca.
Ustupilac može zadržati određena prava na ustupljenoj imovini, poput doživotne rente u novcu ili doživotnog izdržavanja.
Odgovornost potomaka za dugove
Potomci kojima je ustupilac razdelio svoju imovinu za života ne odgovaraju za njegove dugove. Naravno s obzirom da se ovde ipak radi o ugovoru, može biti određeno i drugačije.
Takođe pravna priroda zaloge, odnosno hipoteke je takva da će potomci kojima je ustupljena imovina sa teretom ipak odgovarati za ove terete koje su primarno uspostavljeni na teret ustupioca.
Poverioci ustupioca mogu svoja potraživanja pobijanjem ugovora po pravilima za pobijanje besplatnih raspolaganja.
Opoziv ugovora
Ustupilac može zahtevati da mu potomak vrati ono što je primio ustupanjem i raspodelom ukoliko je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu.
Isto pravo ima ustupilac i ako potomak njemu ili kome drugome ne daje izdržavanje određeno ugovorom o ustupanju i raspodeli, ili ne namiri ustupiočeve dugove.
U drugim slučajevima neizvršenja tereta određenih ugovorom o ustupanju i raspodeli, sud, vodeći računa o važnosti tereta za ustupioca i drugim okolnostima, odlučuje da li ustupilac ima pravo na vraćanje datih dobara, ili pravo da traži prinudno izvršenje tereta.
Raskid ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života
Kao što smo prethodno naglasili, moguće je raskinuti ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života pod određenim okolnostima. Ovaj proces, zahteva ispunjenje određenih uslova.
Raskid ugovora je dvostran akt, i može, uvek da bude jednostran i dvostran. Dvostran je onda, kada je postignut raskid saglasnošću pretka i primaoca po ovom ugovoru. Dakle saglasnošću volja ugovornih strana. A jednostran je kada Ustupilac ima pravo na raskid ugovora ukoliko je potomak pokazao grubu ne blagodarnost prema ustupiocu. Ovo bi moglo biti, na primer, ukoliko potomak prekine svaki kontakt sa ustupiocem i ne pruži mu neophodnu pomoć i pažnju, s obzirom na njegovu starost i zdravstveno stanje. Isto tako, i u slučaju kada je ostavilac (predak) toliko osiromašio naknadno, nakon zaključenja tog ugovora, da ne može da živi bez imovine koju je raspodelio. Svaki raskid se vrši sudskim putem. Može ta nesposobnost za življenje da postoji i u vreme sačinjavanja, odnosno potpisivanja Ugovora, ali da za nju potomak nije znao ili je prevaren, prinuđen fizički ili ozbiljnom pretnjom po život, odnosno po zdravlje pretka, odnosno njemu bliskog lica, od prijemnika po tom ugovoru o ustupanju i raspodeli imovine za života.
Takođe, raskid ugovora je moguć ukoliko potomak ne pruža izdržavanje ili ne namiri ustupiočeve dugove.
Važno je napomenuti da ukoliko dođe do raskida ugovora, potomak koji je vratio primljeno, posle ustupiočeve smrti, ima pravo na nužni nasledni deo. Pri utvrđivanju njegovog nužnog dela, koju je eventualno ostavilac ustupio ostalim potomcima i bračnom drugu, smatraće se poklonom.
Na koji način ustupilac može da traži da mu potomak vrati primljeno?
S obzirom na formu ugovora, ustupilac i potomak moraju sačiniti saglasnost o vraćanju i nevaženju dela ugovora u formi javnobeležničke isprave. Ukoliko se ugovorne strane ne saglase, ustupilac mora svoja prava tražiti tužbom u parničnom postupku.
Dejstva vraćanja primljenog
Potomak koji je vratio primljeno može posle smrti ustupiočeve zahtevati nužni deo.
Pri utvrđivanju njegovog nužnog dela delovi imovine koje je ostavilac ustupio ostalim potomcima i bračnom drugu smatraće poklonom.