Uopšteno
Postupak za lišenje poslovne sposobnosti punoletnih lica regulisan je Zakonom o vanparničnom postupku. Član 32. propisuje da postupak za lišenje poslovne sposobnosti sud pokreće i vodi po službenoj dužnosti, kao i po predlogu organa starateljstva, bračnog druga, deteta ili roditelja lica kod koga su se stekli zakonski uslovi za lišenje, odnosno ograničenje poslovne sposobnosti. Postupak se pokreće i po predlogu dede, babe, brata, sestre, kao i unuka, ako sa tim licem žive u porodičnoj zajednici. Predlog za pokretanje postupka može da stavi i samo lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti, ako može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga. Takođe, odredbe člana 33. propisuju da predlog mora da sadrži činjenice na kojima se zasniva, kao i dokaze kojima se te činjenice utvrđuju ili čine verovatnim. Ako postupak nije pokrenuo organ starateljstva, predlog mora da sadrži i podatke iz kojih proizilazi ovlašćenje za pokretanje postupka. Dakle, potrebno je da njen sin podnese predlog za pokretanje postupka osnovnom sudu u mestu njenog prebivališta.
Detaljno o postupku za lišenje poslovne sposobnosti
Postupak za lišavanje poslovne sposobnosti pokreće sam sud po službenoj dužnosti. On je jednostranački jer se vodi u interesu lica prema kome se postupak vodi. Zakon je predvideo da je iz razumljivih razloga ovaj postupak izuzetno hitan. Pored postupka za lišenje poslovne sposobnosti sud po službenoj dužnosti pokreće i postupak za proveru postojanja razloga za dalje trajanje izrečene mere lišenja poslovne sposobnosti u skladu sa Zakonom o vanparničnom postupku.
U postupku lišenja poslovne sposobnosti sud ispituje da li je punoletno lice prema stepenu sposobnosti za normalno rasuđivanje u stanju da se samo brine o svojim pravima i interesima. Sud odlučuje o potpunom ili delimičnom lišavanju poslovne sposobnosti, kada utvrdi da za to postoje zakonom određeni razlozi, kao i o vraćanju oduzete sposobnosti kada prestanu razlozi za lišenje odnosno ograničenje poslovne sposobnosti.
Mesna nadležnost
U ovom postupku mesna nadležnost suda se ocenjuje prema prebivalištu odnosno boravištu lica protiv koga se vodi postupak.
Ko može pokrenuti postupak?
U ovom postupku aktivnu procesnu legitimaciju imaju: organ starateljstva, supružnik, vanbračni partner, dete ili roditelj lica koje treba lišiti poslovne sposobnosti.
Ostali srodnici (dede, babe, brat, sestra, kao i unuk ovog lica) imaju aktivnu procesnu legitimaciju, pod uslovom da žive u porodičnoj zajednici sa licem prema kome se postupak vodi.
Postupak može da se pokrene i na predlog samog lica koje treba da se liši poslovne sposobnosti.
Tok postupka
U postupku je izraženo istražno načelo te sud prikuplja i izvodi dokaze: izjašnjavanjem („saslušanjem“) lica prema kome se postupak vodi, njegovog staratelja, kao i drugih lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja, zatim veštačenjem lica o čijem se pravu odlučuje, a ovo lice ima pravo i da se izjasni o svim činjenicama i dokazima. Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope o punoletnim osobama i poslovnoj sposobnosti propisuje da punoletna osoba mora biti obaveštena o tome da se vodi postupak o njenoj poslovnoj sposobnosti, navodeći da obaveštenje treba da bude formulisano na jeziku koji punoletna osoba razume, ili na drugi način. Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope takođe govori da „punoletna osoba ima pravo da bude saslušana lično tokom bilo kog postupka koji može uticati na njenu poslovnu sposobnost“. Sud može da oceni da li može uopšte uspostaviti kontakt sa licem prema kome se postupak vodi i tada izuzetno može da izostane njegovo izjašnjavanje, s tim što je sud dužan da to na nesumnjiv način utvrdi i obrazloži.
Sud je u ovom postupku dužan da odredi medicinsko veštačenje po službenoj dužnosti da bi se utvrdilo stanje mentalnog zdravlja i stepen sposobnosti za rasuđivanje lica prema kome se postupak vodi, što je od bitnog značaja za određivanje obima mere koja treba eventualno da bude određena, produžena ili izmenjena u postupku.
Veštačenje stanja mentalnog zdravlja vrše kvalifikovani veštaci – i to najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti (psihijatri, neuropsihijatri, klinički psiholozi…) koje sud određuje rešenjem i koji treba da budu upisani u registar sudskih veštaka za određenu oblast veštačenja. Veštačenje ne mogu da obave oni lekari koji su postavili dijagnozu pre no što je bio pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti i čiji je stručni nalaz predlagač priložio uz predlog kojim je postupak pokrenut.
Sud rešenjem određuje zadatak veštaka, a to je da u svom nalazu i mišljenju navedu da li je lice prema kome je pokrenut postupak radi izricanja mere lišenja poslovne sposobnosti orijentisano u vremenu i prostoru i prema trećim licima i da li, s obzirom na stanje mentalnog zdravlja, može da štiti svoja prava i izvršava svoje obaveze. U svom nalazu veštaci treba da navedu aktuelni psihički status lica prema kojem je pokrenut postupak radi izricanja ove mere, opišu zdravstveno stanje ovog lica, kao i to da li je lice orijentisano u prostoru i vremenu, da li se uspostavlja verbalni kontakt i da li se održava i produbljuje, da li su u sadržaju misaonog toka prisutne sumanute ideje, da li postoji kritičnost u idejama itd.
Rešenje
Nakon završetka postupka u kome se odlučuje o lišenju poslovne sposobnosti, pravnosnažno Rešenje sud će dosatviti matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih za to lice, organu koji vodi zemljišnu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti ako lice na koje se rešenje odnosi ima nepokretnost, kao i organu starateljstva.
U rešenju kojim je odlučio o lišenju poslovne sposobnosti sud određuje rok u kome će se proveriti da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere, a koji ne može biti duži od tri godine.
Sud može odložiti donošenje rešenja o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti zbog zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava, ako se osnovano može očekivati da će se lice, prema kome se vodi postupak, uzdržati od zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava.
Sud će odložiti donošenje rešenja ako se to lice po svojoj inicijativi ili po predlogu suda podvrgne lečenju u određenoj zdravstvenoj ustanovi. Sud može da odloži donošenje rešenja o lišenju poslovne sposobnosti za vreme od šest do 12 meseci. Rešenje može da se opozove ako lice prekine lečenje ili bude otpušteno iz zdravstvene ustanove zbog narušavanja reda.
Žalba protiv rešenja
Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti, lice koje je lišeno poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu bez obzira na stanje svog mentalnog zdravlja u roku od osam dana od dana kada mu je rešenje dostavljeno.
Tekst o vraćanju poslovne sposobnosti možete pročitati ovde.