Многи људи не знају које су све то надлежности комуналне полиције и шта тачно они смеју да траже од вас и која су њихова задужења.
Комунални полицајци након усвајања Закона о комуналној милицији, имају нова задужења, попут:
- заустављања и прегледања возила,
- снимања доказа,
- асистирања инспекторима при обављању својих дужности, итд.
Како бисте били сигурни у своја права и обавезе, у овом блогу вам појашњавамо тачне надлежности комуналне полиције.
Нова задужења комуналне полиције
У наставку текста погледајте које су све новине сада на снази и шта оне тачно значе.
1. Заустављање и прегледање возила од стране комуналне полиције
Иако су многи са негодовањем дочекали ову новину, комунални полицајац неће моћи да заустави возило уколико је то ван његових надлежности.
Ситуације у којима ће комунални милицајци примењивати ово овлашћење јесу, рецимо:
- Неовлашћено одвожење или стовар земље, шута, отпада и другог материјала, чиме се стварају депоније на јавним површинама,
- Контрола нелегалних такси возила.
Комунални милицајац не би могао да спречи починиоца који на пример вози шут и ђубре с намером да га одложи ван депоније уколико нема овлашћење да то возило заустави и прегледа.
Важно је нагласити да комунални милицајци имају могућност да зауставе и прегледају возило само по питању својих надлежности.
Ни у ком случају не могу контролисати брзину возила, везивање појаса или друге ствари које су у надлежности других органа или служби.
2. Прикупљање обавештења у циљу откривања прекршаја и њихових учинилаца
Као и у претходној ставки, и ово овлашћење је стриктно везано за саму надлежност службе комуналне полиције.
Комунални полицајац може да прикупља информације и обавештења од грађана како би, на пример, открио и санкционисао починица који фекалну канализацију испушта у реку или који своје суграђане узнемирава буком.
3. Комунална полиција – Рад у цивилу
Припадницима комуналне полиције омогућен је рад у цивилу изузетно и искључиво по писменом налогу начелника комуналне милиције и само за послове из надлежности комуналне милиције.
Радом у цивилу омогући ће се да се успостави комунални ред посебно у:
- областима бесправног заузећа јавне површине,
- нелегалне продаје,
- нелегалног такси превоза,
- као и буке у угоститељским објектима.
Наиме, рад у униформи се показао недовољно ефикасним у свим ситуацијама јер чим прекршиоци уоче возило или униформисано лице, удаљавају се са лица места, заташкавају прекршај, што је онемогућавало комуналну полицију да такав прекршај санкционише.
4. Снимају доказе, али и себе
Комунална полиција може да сними доказ о комуналном прекршају и тако докаже било какво ремећење комуналног реда, попут:
- паркирања на пешачким прелазима,
- паркирања и заустављања на трамвајским шинама или у жутој траци,
- бацања смећа,
- пуштање гласне музике и друге комуналне прекршаје.
Поред овога, може да снима и документује и само поступање комуналног милиционара, што је још један контролни механизам њиховог поступања. Овај механизам препоручио је Заштитник грађана, како би се спречило спорно поступање комуналних полицајаца.
5. Асистирање комуналних полицајаца инспекторима
Примера ради, комунална полиција асистира локалним јавним службама и предузећима, као што је рецимо, грађевинска инспекција, која мора да затвори неко бесправно градилиште.
Могу притећи у помоћ и, на пример, еколошком инспектору који покушава да спречи неко загађење.
7. Контролисање примене државних симбола
Комунална полиција врши контролу над применом закона којим се уређује употреба државних симбола, осим у односу на државне органе, органе територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе.
Суштински, овим се употпуњује правна празнина, јер до сада није било регулисано ко врши надзор над применом закона којим се уређују државни симболи, и то када се ради о приватним, спортским или другим објектима.
Вршење контроле над применом овог закона било је уређено само у односу на државне органе, органе територијалне аутономије, јединица локалне самоуправе и имаоце јавних овлашћења, а сада је надзор “комплетиран”, задуживањем ове одговорности комуналцима.
У свом раду комунална милиција има овлашћења да користи средства принуде.
8. Употреба средстава примене силе – спреј
Примена силе комуналне полиције суштински није новитет, али јесте ставка која буди негодовање међу грађанима.
Комуналци су и до сада имали могућност “употребе средстава принуде”, али само у изузетним случајевима, када на други начин нису могли да заштите себе или друге од напада или покушају бекства.
Новина је што је, поред службене палице, физичке снаге и средства за везивања, сад могу да користе и бибер спреј.
Посебно је уређена контрола комуналне милиције која се односи на употребу средстава принуде. Она се огледа у обавези подношења писменог извештаја начелнику о употреби средстава принуде у року од 24 часа, али и полицији у року од 48 часа.
Такође у случају неоправдане и неправилне употребе средстава принуде утврђује се одговорност комуналног миниционара, али и оцењује употреба средстава принуде.
Мере предузимају најкасније у року од 15 дана од дана подношења извештаја о употреби средстава принуде.
Грађани такође, уколико се сматрају да су им повређена права грађана незаконитом или неправилном применом овлашћења, могу се жалити комуналној милицији.
9. Сви прекршиоци морају да поступе по налогу комуналног милицонара
Комунални полицајац може да изда прекршајни налог, поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, поднесе пријаву надлежном органу за учињено кривично дело.
Да ли комунална милиција сме да легитимише путнике у јавном превозу?
У члану 18. Закона, где се набрајају врсте овлашћења комуналне полиције, тачком става 1. предвиђена је провера идентитета лица, а како се то врши детаљно је прописано чланом 21. Закона.
Провера идентитета врши се увидом у личну исправу или на основу изјаве лица чији је идентитет проверен, а пре провере идентитета комунални милиционар дужан је да упозна лице са разлозима провере његовог идентитета (ст. 3. и 4. члана 21.).
Дакле, према оном што у закону стоји, комунална милиција може да врши проверу идентитета (легитимише) само лица чије понашање или деловање представља кршење прописа из делокруга комуналне милиције, као и лица које се затекне на месту кршења прописа из делокруга комуналне милиције.
Другим речима, комунални милиционар има овлашћења само према лицима која су својим понашањем, деловањем или пропуштањем одређене радње, нарушила или могу да наруше прописима уређени комунални или други ред из надлежности јединице локалне самоуправе (значи само када постоји кршење прописа из делокруга комуналне милиције), односно када предузима послове од којих непосредно зависи успешно обављање послова из делокруга комуналне милиције. Или када су му другим посебним законом дата та овлашћења.
На основу горе реченог, да би комунални полицајац могао да легитимише путнике у јавном превозу, коришћење истог без возне исправе (вожња без карте) мора бити проглашена за прекршај, тј. повреду комуналног реда одлуком јединице локалне самоуправе.
И то јесте случај понегде (у Београду нпр.). Али, онда не може постојати оно што се зове “доплатна” или “посебна” карта, јер упадамо у други проблем.
Јер путник у јавном превозу и превозилац су у облигационом односу по основу пружања услуге а ту је једино битно шта предвиђа Закон о облигационим односима (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978, 39/1985, 45/1989-УСЈ, 57/1989, “Сл. лист СРЈ”, бр. 31/1993 и “Сл. гласник РС”, бр. 18/2020) – у даљем тексту: ЗОО, и донекле оно што предвиђа Закон о заштити потрошача („Сл. гласник РС“, бр. 88/2021) који штити и кориснике услуга.
Да, тачно, самим започињањем вожње уласком у возило јавног превоза закључује се једна врста формуларног уговора и пристаје се на опште услове коришћења услуге јавног превозника. То никако није спорно.
Али, неплаћена услуга је облигационо потраживање, а за то је надлежан редован суд у парничном поступку.
Какве везе имају овлашћена службена лица са наплатом нечијег потраживања? Да ли полиција „утерује“ дугове? Или може да пружа само асистенцију извршитељима приликом извршења правоснажних судских одлука?
А ако се као у Београду, за вожњу без возне карте предвиди и казна за прекршај и плаћање посебне карте која износи исто као и половина предвиђене прекршајне казне која се плаћа по налогу, долазимо у велики проблем.
Јер, ко превенствено има право да поступа у случају неплаћања вожње у јавном превозу? Само контролори превозника или и комунална милиција за повреду комуналног реда? Два пута платити „казну“ по истом основу није правично (а узгред ни законито).
Може ли комунална милиција да легитимише путнике без прописаног прекршаја?
Став 4. члана 21. Закона предвиђа да комунална милција може да проверава идентитет и на оправдан усмени захтев службеног лица надлежног органа јединице локалне самоуправе, односно овлашћене организације.
Али, јавна комунална предузећа (ЈКП) или привредна друштва која обављају јавни градски превоз и фирме којима је поверен надзор (као “Бус плус” нпр.), нису локални органи нити овлашћене организације, нити су њихови контролори овлашћена службена лица.
Јер, у члану 4. Закона дата је дефиниција по којој те овлашћене организације су предузећа, организације и установе које на основу закона, односно општег акта јединице локалне самоуправе одлучују о појединим правима грађана, правних лица или других странака.
Иако Закон не даје директну дефиницију службеног лица, они који контролишу возне карте не одлучују о правима, значи не могу се сматрати службеним лицима по Закону.
Иначе, према члану 112. Кривичног законика (“Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005-испр., 107/2005-испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019) – у даљем тексту: КЗ, службеним лицем сматра се војно лице, јавни бележник, јавни извршитељ и арбитар, и свако лице које у државном органу или органу локалне самоуправе, у установи, предузећу или другом субјекту стално или повремено врши службене дужности, односно које одлучује о правима, обавезама или интересима физичких или правних лица или о јавном интересу (било да је запослено, изабрано, именовано или постављено лице, или му је то фактички поверено).
Овде је дакле, реч о службеним радњама у оквиру службеног овлашћења које могу вршити само службена лица или лица којима су таква овлашћења поверена а која се онда изједначавају са службеним лицима.
Да би контролор могао бити изједначен са службеним лицем, мора му се неким актом дати овлашћење да предузима службену радњу, чему опет мора претходити доношење акта којим се неко поступање прописује као прекршај.
Предузећа која обављају јавни градски превоз и фирме којима је поверен надзор су вршиоци комуналне делатности. Јер, по тачки 29 става 2. члана 2. Закона о комуналним делатностима („Сл. гласник РС“, бр. 88/2011, 104/2016 и 95/2018 градски и приградски превоз путника спадају у ове делатности.
Комуналне делатности у смислу овог закона су делатности пружања услуга од значаја за остварење животних потреба физичких и правних лица код којих је јединица локалне самоуправе дужна да створи услове за обезбеђење одговарајућег квалитета, обима, доступности и континуитета, као и надзор над њиховим вршењем.
Закон у члану 4. каже да комунална милиција пружа помоћ и вршиоцима комуналне делатности ако постоје претпоставке да спровођење њихове извршне одлуке неће бити могуће без присуства комуналних милиционара.
Добро, то значи могу да им помогну у неким ситуацијама, али то се односи на извршне одлуке (то су одлуке које се тичу обављања делатности, нпр. да се нешто уклони и сл. ако постоје законски услови). А код контроле путника није реч о спровођењу извршне одлуке.
За друге случајеве помоћ изостаје, нису им дата таква овлашћења. Могла су бити предвиђена, али нису, и то је проблем.
На основу ког овлашћења комунална милиција може да легитимише путнике ако коришћење превоза без плаћања возне карте није прописана као прекршај?
А ако то јесте прописано као прекршај (као у Београду), онда комунална милциција мора изрећи казну прекршајним налогом, у ком случају изостаје плаћање “доплатне, посебне” или било какве друге возне карте.
А свакако нема основа за прослеђивање података прикупљених у обављању службене дужности било коме, нити коришћење истих. Чак је и забрањено.
Овде нећемо ширити тему, само поменути да су у Закону о заштити података о личности (“Сл. гласник РС”, број 87/2018) прописани разни прекршаји за правна лица, са новчаним казнама до два милиона динара. Уз то треба рачунати и до 150.000,00 дин. казне за одговорно лице у правном лицу.
Али, важније, постоји кривично дело “Неовлашћено прикупљање личних података” из члана 146. КЗ, где је реч о неовлашћеном прибављању, саопштавању другом или употреби у сврху за коју нису намењени подаци о личности који се прикупљају, обрађују и користе на основу закона, за које је прописана казна затвора до три године ако га чини службено лице у вршењу службе.
А новчана казна или затвор до једне године предвиђена је и за оног ко противно закону прикупља податке о личности грађана или тако прикупљене податке користи (рецимо запослени код јавних превозника и њихови контролори).
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
