Šta tačno sme komunalna policija?

Mnogi ljudi ne znaju koje su sve to nadležnosti komunalne policije i šta tačno oni smeju da traže od vas i koja su njihova zaduženja.

Komunalni policajci nakon usvajanja Zakona o komunalnoj miliciji, imaju nova zaduženja, poput:

• zaustavljanja i pregledanja vozila,
• snimanja dokaza,
• asistiranja inspektorima pri obavljanju svojih dužnosti, itd.

Kako biste bili sigurni u svoja prava i obaveze, u ovom blogu vam pojašnjavamo tačne nadležnosti komunalne policije.

Nova zaduženja komunalne policije

U nastavku teksta pogledajte koje su sve novine sada na snazi i šta one tačno znače.

1. Zaustavljanje i pregledanje vozila od strane komunalne policije

Iako su mnogi sa negodovanjem dočekali ovu novinu, komunalni policajac neće moći da zaustavi vozilo ukoliko je to van njegovih nadležnosti.

Situacije u kojima će komunalni milicajci primenjivati ovo ovlašćenje jesu, recimo:

• Neovlašćeno odvoženje ili stovar zemlje, šuta, otpada i drugog materijala, čime se stvaraju deponije na javnim površinama,
• Kontrola nelegalnih taksi vozila.

Komunalni milicajac ne bi mogao da spreči počinioca koji na primer vozi šut i đubre s namerom da ga odloži van deponije ukoliko nema ovlašćenje da to vozilo zaustavi i pregleda.

Važno je naglasiti da komunalni milicajci imaju mogućnost da zaustave i pregledaju vozilo samo po pitanju svojih nadležnosti.

Ni u kom slučaju ne mogu kontrolisati brzinu vozila, vezivanje pojasa ili druge stvari koje su u nadležnosti drugih organa ili službi.

2. Prikupljanje obaveštenja u cilju otkrivanja prekršaja i njihovih učinilaca

Kao i u prethodnoj stavki, i ovo ovlašćenje je striktno vezano za samu nadležnost službe komunalne policije.

Komunalni policajac može da prikuplja informacije i obaveštenja od građana kako bi, na primer, otkrio i sankcionisao počinica koji fekalnu kanalizaciju ispušta u reku ili koji svoje sugrađane uznemirava bukom.

3. Komunalna policija – Rad u civilu

Pripadnicima komunalne policije omogućen je rad u civilu izuzetno i isključivo po pismenom nalogu načelnika komunalne milicije i samo za poslove iz nadležnosti komunalne milicije.

Radom u civilu omogući će se da se uspostavi komunalni red posebno u:

• oblastima bespravnog zauzeća javne površine,
• nelegalne prodaje,
• nelegalnog taksi prevoza,
• kao i buke u ugostiteljskim objektima.

Naime, rad u uniformi se pokazao nedovoljno efikasnim u svim situacijama jer čim prekršioci uoče vozilo ili uniformisano lice, udaljavaju se sa lica mesta, zataškavaju prekršaj, što je onemogućavalo komunalnu policiju da takav prekršaj sankcioniše.

4. Snimaju dokaze, ali i sebe

Komunalna policija može da snimi dokaz o komunalnom prekršaju i tako dokaže bilo kakvo remećenje komunalnog reda, poput:

• parkiranja na pešačkim prelazima,
• parkiranja i zaustavljanja na tramvajskim šinama ili u žutoj traci,
• bacanja smeća,
• puštanje glasne muzike i druge komunalne prekršaje.

Pored ovoga, može da snima i dokumentuje i samo postupanje komunalnog milicionara, što je još jedan kontrolni mehanizam njihovog postupanja. Ovaj mehanizam preporučio je Zaštitnik građana, kako bi se sprečilo sporno postupanje komunalnih policajaca.

5. Asistiranje komunalnih policajaca inspektorima

Primera radi, komunalna policija asistira lokalnim javnim službama i preduzećima, kao što je recimo, građevinska inspekcija, koja mora da zatvori neko bespravno gradilište.

Mogu priteći u pomoć i, na primer, ekološkom inspektoru koji pokušava da spreči neko zagađenje.

7. Kontrolisanje primene državnih simbola

Komunalna policija vrši kontrolu nad primenom zakona kojim se uređuje upotreba državnih simbola, osim u odnosu na državne organe, organe teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave.

Suštinski, ovim se upotpunjuje pravna praznina, jer do sada nije bilo regulisano ko vrši nadzor nad primenom zakona kojim se uređuju državni simboli, i to kada se radi o privatnim, sportskim ili drugim objektima.

Vršenje kontrole nad primenom ovog zakona bilo je uređeno samo u odnosu na državne organe, organe teritorijalne autonomije, jedinica lokalne samouprave i imaoce javnih ovlašćenja, a sada je nadzor „kompletiran“, zaduživanjem ove odgovornosti komunalcima.

U svom radu komunalna milicija ima ovlašćenja da koristi sredstva prinude.

8. Upotreba sredstava primene sile – sprej

Primena sile komunalne policije suštinski nije novitet, ali jeste stavka koja budi negodovanje među građanima.

Komunalci su i do sada imali mogućnost „upotrebe sredstava prinude“, ali samo u izuzetnim slučajevima, kada na drugi način nisu mogli da zaštite sebe ili druge od napada ili pokušaju bekstva.

Novina je što je, pored službene palice, fizičke snage i sredstva za vezivanja, sad mogu da koriste i biber sprej.

Posebno je uređena kontrola komunalne milicije koja se odnosi na upotrebu sredstava prinude. Ona se ogleda u obavezi podnošenja pismenog izveštaja načelniku o upotrebi sredstava prinude u roku od 24 časa, ali i policiji u roku od 48 časa.

Takođe u slučaju neopravdane i nepravilne upotrebe sredstava prinude utvrđuje se odgovornost komunalnog minicionara, ali i ocenjuje upotreba sredstava prinude.

Mere preduzimaju najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja izveštaja o upotrebi sredstava prinude.

Građani takođe, ukoliko se smatraju da su im povređena prava građana nezakonitom ili nepravilnom primenom ovlašćenja, mogu se žaliti komunalnoj miliciji.

9. Svi prekršioci moraju da postupe po nalogu komunalnog miliconara

Komunalni policajac može da izda prekršajni nalog, podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo.

Da li komunalna milicija sme da legitimiše putnike u javnom prevozu?

U članu 18. Zakona, gde se nabrajaju vrste ovlašćenja komunalne policije, tačkom stava 1. predviđena je provera identiteta lica, a kako se to vrši detaljno je propisano članom 21. Zakona.

Provera identiteta vrši se uvidom u ličnu ispravu ili na osnovu izjave lica čiji je identitet proveren, a pre provere identiteta komunalni milicionar dužan je da upozna lice sa razlozima provere njegovog identiteta (st. 3. i 4. člana 21.).

Dakle, prema onom što u zakonu stoji, komunalna milicija može da vrši proveru identiteta (legitimiše) samo lica čije ponašanje ili delovanje predstavlja kršenje propisa iz delokruga komunalne milicije, kao i lica koje se zatekne na mestu kršenja propisa iz delokruga komunalne milicije.

Drugim rečima, komunalni milicionar ima ovlašćenja samo prema licima koja su svojim ponašanjem, delovanjem ili propuštanjem određene radnje, narušila ili mogu da naruše propisima uređeni komunalni ili drugi red iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave (znači samo kada postoji kršenje propisa iz delokruga komunalne milicije), odnosno kada preduzima poslove od kojih neposredno zavisi uspešno obavljanje poslova iz delokruga komunalne milicije. Ili kada su mu drugim posebnim zakonom data ta ovlašćenja.

Na osnovu gore rečenog, da bi komunalni policajac mogao da legitimiše putnike u javnom prevozu, korišćenje istog bez vozne isprave (vožnja bez karte) mora biti proglašena za prekršaj, tj. povredu komunalnog reda odlukom jedinice lokalne samouprave.

I to jeste slučaj ponegde (u Beogradu npr.). Ali, onda ne može postojati ono što se zove “doplatna” ili “posebna” karta, jer upadamo u drugi problem.

Jer putnik u javnom prevozu i prevozilac su u obligacionom odnosu po osnovu pružanja usluge a tu je jedino bitno šta predviđa Zakon o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989-USJ, 57/1989, “Sl. list SRJ”, br. 31/1993 i “Sl. glasnik RS”, br. 18/2020) – u daljem tekstu: ZOO, i donekle ono što predviđa Zakon o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 88/2021) koji štiti i korisnike usluga.

Da, tačno, samim započinjanjem vožnje ulaskom u vozilo javnog prevoza zaključuje se jedna vrsta formularnog ugovora i pristaje se na opšte uslove korišćenja usluge javnog prevoznika. To nikako nije sporno.

Ali, neplaćena usluga je obligaciono potraživanje, a za to je nadležan redovan sud u parničnom postupku.

Kakve veze imaju ovlašćena službena lica sa naplatom nečijeg potraživanja? Da li policija „uteruje“ dugove? Ili može da pruža samo asistenciju izvršiteljima prilikom izvršenja pravosnažnih sudskih odluka?

A ako se kao u Beogradu, za vožnju bez vozne karte predvidi i kazna za prekršaj i plaćanje posebne karte koja iznosi isto kao i polovina predviđene prekršajne kazne koja se plaća po nalogu, dolazimo u veliki problem.

Jer, ko prevenstveno ima pravo da postupa u slučaju neplaćanja vožnje u javnom prevozu? Samo kontrolori prevoznika ili i komunalna milicija za povredu komunalnog reda? Dva puta platiti „kaznu“ po istom osnovu nije pravično (a uzgred ni zakonito).

Može li komunalna milicija da legitimiše putnike bez propisanog prekršaja?

Stav 4. člana 21. Zakona predviđa da komunalna milcija može da proverava identitet i na opravdan usmeni zahtev službenog lica nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, odnosno ovlašćene organizacije.

Ali, javna komunalna preduzeća (JKP) ili privredna društva koja obavljaju javni gradski prevoz i firme kojima je poveren nadzor (kao “Bus plus” npr.), nisu lokalni organi niti ovlašćene organizacije, niti su njihovi kontrolori ovlašćena službena lica.

Jer, u članu 4. Zakona data je definicija po kojoj te ovlašćene organizacije su preduzeća, organizacije i ustanove koje na osnovu zakona, odnosno opšteg akta jedinice lokalne samouprave odlučuju o pojedinim pravima građana, pravnih lica ili drugih stranaka.

Iako Zakon ne daje direktnu definiciju službenog lica, oni koji kontrolišu vozne karte ne odlučuju o pravima, znači ne mogu se smatrati službenim licima po Zakonu.

Inače, prema članu 112. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) – u daljem tekstu: KZ, službenim licem smatra se vojno lice, javni beležnik, javni izvršitelj i arbitar, i svako lice koje u državnom organu ili organu lokalne samouprave, u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu stalno ili povremeno vrši službene dužnosti, odnosno koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu (bilo da je zaposleno, izabrano, imenovano ili postavljeno lice, ili mu je to faktički povereno).

Ovde je dakle, reč o službenim radnjama u okviru službenog ovlašćenja koje mogu vršiti samo službena lica ili lica kojima su takva ovlašćenja poverena a koja se onda izjednačavaju sa službenim licima.

Da bi kontrolor mogao biti izjednačen sa službenim licem, mora mu se nekim aktom dati ovlašćenje da preduzima službenu radnju, čemu opet mora prethoditi donošenje akta kojim se neko postupanje propisuje kao prekršaj.

Preduzeća koja obavljaju javni gradski prevoz i firme kojima je poveren nadzor su vršioci komunalne delatnosti. Jer, po tački 29 stava 2. člana 2. Zakona o komunalnim delatnostima („Sl. glasnik RS“, br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018 gradski i prigradski prevoz putnika spadaju u ove delatnosti.

Komunalne delatnosti u smislu ovog zakona su delatnosti pružanja usluga od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem.

Zakon u članu 4. kaže da komunalna milicija pruža pomoć i vršiocima komunalne delatnosti ako postoje pretpostavke da sprovođenje njihove izvršne odluke neće biti moguće bez prisustva komunalnih milicionara.

Dobro, to znači mogu da im pomognu u nekim situacijama, ali to se odnosi na izvršne odluke (to su odluke koje se tiču obavljanja delatnosti, npr. da se nešto ukloni i sl. ako postoje zakonski uslovi). A kod kontrole putnika nije reč o sprovođenju izvršne odluke.

Za druge slučajeve pomoć izostaje, nisu im data takva ovlašćenja. Mogla su biti predviđena, ali nisu, i to je problem.

Na osnovu kog ovlašćenja komunalna milicija može da legitimiše putnike ako korišćenje prevoza bez plaćanja vozne karte nije propisana kao prekršaj?

A ako to jeste propisano kao prekršaj (kao u Beogradu), onda komunalna milcicija mora izreći kaznu prekršajnim nalogom, u kom slučaju izostaje plaćanje “doplatne, posebne” ili bilo kakve druge vozne karte.

A svakako nema osnova za prosleđivanje podataka prikupljenih u obavljanju službene dužnosti bilo kome, niti korišćenje istih. Čak je i zabranjeno.

Ovde nećemo širiti temu, samo pomenuti da su u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti (“Sl. glasnik RS”, broj 87/2018) propisani razni prekršaji za pravna lica, sa novčanim kaznama do dva miliona dinara. Uz to treba računati i do 150.000,00 din. kazne za odgovorno lice u pravnom licu.

Ali, važnije, postoji krivično delo “Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka” iz člana 146. KZ, gde je reč o neovlašćenom pribavljanju, saopštavanju drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni podaci o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona, za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ako ga čini službeno lice u vršenju službe.

A novčana kazna ili zatvor do jedne godine predviđena je i za onog ko protivno zakonu prikuplja podatke o ličnosti građana ili tako prikupljene podatke koristi (recimo zaposleni kod javnih prevoznika i njihovi kontrolori).

Advokat Zoran J. Minić

lawofficeminic@gmail.com