Korupcija u Srbiji nije samo pravni problem. Ona je društvena bolest koja polako razara poverenje ljudi u institucije, u državu, u pravo i u samu ideju pravde. Kada građanin poveruje da se bez veze, novca ili političkog uticaja ništa ne može završiti, tada nastaje najveća šteta. Ne zato što je neko primio mito, već zato što čovek gubi veru da zakon važi jednako za sve.
Upravo je to najopasnija posledica korupcije. Ona ne uništava samo budžet i javna sredstva. Ona uništava moralno tkivo društva. Ljudi počinju da prihvataju nepravdu kao normalnu pojavu. Pošten čovek postaje „naivan“, a onaj koji zaobilazi pravila „snalažljiv“. U takvom okruženju pravo prestaje da bude sistem pravila, a postaje sredstvo moći.
Ipak, bez obzira na dubinu problema, borba protiv korupcije nije nemoguća. Naprotiv. Pravo i dalje pruža mehanizme zaštite, a građani imaju više mogućnosti nego što često misle. Problem je što mnogi ne znaju koja su njihova prava, kome mogu da se obrate i kako da dokumentuju nezakonitosti.
Zato je važno da se o korupciji govori jasno, konkretno i bez straha.
Šta je uopšte korupcija
U najširem smislu, korupcija predstavlja zloupotrebu položaja radi sticanja lične koristi. Ta korist ne mora uvek biti novac. Ona može biti zaposlenje rođaka, dobijanje posla preko reda, politička usluga, uticaj, pokloni, pa čak i izbegavanje zakonske odgovornosti.
Krivični zakonik Srbije predviđa više krivičnih dela koja se odnose na korupciju. Najpoznatija su:
- primanje mita,
- davanje mita,
- zloupotreba službenog položaja,
- trgovina uticajem,
- zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama,
- nesavestan rad u službi,
- pronevera,
- falsifikovanje službene dokumentacije.
Međutim, korupcija nije uvek „koverat sa novcem“. Ona je često mnogo suptilnija i prikrivenija.
U praksi, najveći broj koruptivnih radnji odvija se kroz zloupotrebu procedura, nameštanje konkursa, selektivnu primenu zakona, prikrivanje dokumentacije i zloupotrebu službenih ovlašćenja.
Najčešći oblici korupcije u Srbiji
Korupcija u javnim nabavkama
Javne nabavke predstavljaju jedno od najrizičnijih područja za korupciju. Razlog je jednostavan – u pitanju su ogromna sredstva iz budžeta.
U praksi se često javljaju situacije u kojima su uslovi konkursa napisani tako da ih može ispuniti samo jedna firma. Ponekad se tehničke specifikacije namerno prilagođavaju određenom ponuđaču. Dešava se i da se nabavke dele na manje iznose kako bi se izbegla zakonska procedura.
Poseban problem predstavljaju „povezana lica“, odnosno situacije u kojima se javni funkcioneri nalaze u prikrivenim odnosima sa firmama koje dobijaju poslove.
Građani često misle da se protiv ovakvih pojava ne može ništa učiniti. To nije tačno. Postoje mehanizmi pravne zaštite, uključujući:
- zahteve za pristup informacijama od javnog značaja,
- predstavke Državnoj revizorskoj instituciji,
- krivične prijave,
- inicijative Agenciji za sprečavanje korupcije,
- upravne sporove,
- obraćanje tužilaštvu za organizovani kriminal u težim slučajevima.
Problem je što je za ozbiljnu borbu potrebna dobra dokumentacija i sistematičan pristup.
Partijsko zapošljavanje
Jedan od najrasprostranjenijih oblika korupcije u Srbiji jeste partijsko zapošljavanje. Formalno, konkursi postoje. U praksi, ishod je često unapred određen.
Ovde se korupcija ne ogleda uvek u novcu. Ona se ogleda u zloupotrebi javne funkcije radi političke koristi.
Kada se radno mesto u državnoj službi dodeljuje na osnovu političke pripadnosti, a ne znanja i sposobnosti, posledice trpi čitavo društvo. Institucije postaju nestručne, građani gube kvalitet usluga, a mladi i sposobni ljudi odlaze iz zemlje.
Poseban problem predstavlja strah zaposlenih da prijave nezakonitosti. Mnogi se plaše otkaza, premeštaja ili mobinga.
Upravo zbog toga Zakon o zaštiti uzbunjivača ima ogroman značaj. On predviđa pravnu zaštitu lica koja prijavljuju korupciju i druge nezakonitosti.
U praksi, međutim, uzbunjivači često prolaze kroz veliki pritisak. Zato je veoma važno da se svako obraćanje institucijama radi pažljivo i uz pravnu pomoć.
Korupcija u zdravstvu
Korupcija u zdravstvu posebno pogađa građane jer se dešava u trenucima ljudske slabosti, bolesti i straha.
Iako je direktno davanje novca lekarima sve ređe nego ranije, problem nije nestao. Samo je promenio oblik.
Danas se korupcija često javlja kroz:
- favorizovanje privatnih ordinacija,
- zloupotrebu lista čekanja,
- upućivanje pacijenata „preko veze“,
- nabavke medicinske opreme,
- zapošljavanje po političkoj ili rodbinskoj liniji.
Građani često ne znaju da imaju pravo da traže uvid u dokumentaciju, pravo na prigovor, pravo da se obrate zdravstvenoj inspekciji, kao i pravo na sudsku zaštitu.
Posebno je važno razumeti da lekarska greška i korupcija nisu isto. Ali u pojedinim slučajevima one mogu biti povezane.
Kada se medicinske odluke donose pod uticajem lične koristi, tada više nije ugrožen samo pravni poredak, već i ljudski život.
Korupcija u lokalnoj samoupravi
Na lokalnom nivou korupcija je često najvidljivija građanima.
To su situacije kada:
- određeni investitori dobijaju privilegovan položaj,
- komunalne usluge zavise od „veze“,
- urbanistički planovi služe privatnim interesima,
- javna preduzeća postaju stranački centri moći,
- inspekcije postupaju selektivno.
Građani se često osećaju nemoćno jer imaju utisak da su lokalne strukture zatvoren sistem.
Međutim, upravo na lokalnom nivou postoji najviše mogućnosti za prikupljanje dokaza. Odluke, zapisnici, ugovori i druga dokumenta često su dostupni putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.
Dobro pripremljena dokumentacija može biti ključna za pokretanje postupaka.
Sudska korupcija – najopasniji oblik
Kada građanin izgubi poverenje u sud, država gubi svoj temelj.
Zato je svaka sumnja u korupciju u pravosuđu izuzetno opasna.
To ne znači da je svaka loša presuda posledica korupcije. Sudije greše, ponekad različito tumače zakon, a ponekad postoje i procesne nepravilnosti koje nisu nužno krivično delo.
Ipak, postoje situacije koje izazivaju ozbiljnu sumnju:
- neobjašnjiva odugovlačenja,
- ignorisanje ključnih dokaza,
- očigledno nejednaka primena zakona,
- sumnjivi kontakti stranaka sa nosiocima pravosudnih funkcija,
- selektivno postupanje.
U takvim slučajevima moguće je koristiti:
- pravne lekove,
- disciplinske prijave,
- pritužbe predsedniku suda,
- inicijative Visokom savetu sudstva,
- krivične prijave ako postoje osnovi sumnje na krivično delo.
Međutim, potreban je veliki oprez. Neosnovane optužbe mogu dovesti do ozbiljnih posledica.
Zato je neophodno razlikovati pravno nezadovoljstvo od stvarne sumnje na korupciju.
Zašto je korupciju teško dokazati
Korupcija je retko otvorena i očigledna.
Najveći broj koruptivnih radnji dešava se u zatvorenim krugovima, bez svedoka i bez pisanih tragova. Upravo zato su indirektni dokazi često od velikog značaja.
To mogu biti:
- nesrazmeran rast imovine,
- neobične odluke institucija,
- povezanost funkcionera i privatnih firmi,
- komunikacija između učesnika,
- nezakonito menjanje procedura,
- prikrivanje dokumentacije.
U mnogim slučajevima upravo dokumentacija otkriva obrazac nezakonitog postupanja.
Zato je važno:
- čuvati prepisku,
- arhivirati rešenja,
- voditi beleške,
- snimati tok postupka u skladu sa zakonom,
- koristiti zakonske mehanizme za dobijanje informacija.
Pravovremena reakcija često odlučuje ishod čitavog slučaja.
Uloga uzbunjivača
Bez uzbunjivača, veliki broj koruptivnih afera nikada ne bi bio otkriven.
Uzbunjivač je lice koje prijavljuje informacije o nezakonitostima u vezi sa radom državnih organa, javnih preduzeća ili privatnih subjekata.
Srbija formalno ima relativno dobar Zakon o zaštiti uzbunjivača. Problem nastaje u praksi.
Mnogi uzbunjivači prolaze kroz:
- mobing,
- pritiske,
- degradaciju,
- otkaze,
- društvenu izolaciju.
Zato je veoma važno da lice koje namerava da prijavi korupciju pre toga dobije ozbiljan pravni savet.
Način na koji se podnosi prijava često je jednako važan kao i sama sadržina prijave.
Kako se građani mogu boriti protiv korupcije
Prvi korak je razumevanje da građanin nije bespomoćan.
Čak i u sistemu koji ima brojne probleme, pravo i dalje postoji kao sredstvo borbe.
Praktično gledano, najvažnije je:
- dokumentovati sve,
- ne postupati impulsivno,
- koristiti institucionalne mehanizme,
- tražiti pravnu pomoć,
- izbegavati neosnovane javne optužbe bez dokaza.
Jedna od najvećih grešaka jeste kada ljudi odmah krenu u medije bez dovoljno dokaza. To može ugroziti i sam postupak.
Ozbiljna borba protiv korupcije zahteva strpljenje, dokumentaciju i strategiju.
Uloga advokata u borbi protiv korupcije
Advokat nije samo lice koje piše podneske. U pravnoj državi, advokatura predstavlja jedan od poslednjih bedema zaštite građanina od zloupotrebe moći.
U slučajevima korupcije uloga advokata je višestruka.
On mora:
- proceniti da li postoje pravni osnovi,
- zaštititi klijenta od pogrešnih poteza,
- prikupiti i sistematizovati dokaze,
- formulisati pravnu strategiju,
- pokrenuti odgovarajuće postupke,
- zaštititi uzbunjivače i oštećene.
Posebno je važno razumeti da svaki slučaj zahteva individualan pristup.
Nekada je najbolje ići krivičnopravnim putem. Nekada upravnim. Nekada disciplinskim. A ponekad je najvažnije prvo obezbediti dokaze i tek onda reagovati.
Da li je moguće pobediti korupciju
Potpuno iskorenjivanje korupcije verovatno nije moguće ni u jednom društvu. Ali je moguće izgraditi sistem u kome je korupcija rizik, a ne pravilo.
Najveći problem Srbije nije samo postojanje korupcije. Najveći problem je navikavanje na nju.
Kada ljudi počnu da veruju da je sve unapred namešteno, tada korupcija pobeđuje čak i bez mita.
Zato je borba protiv korupcije pre svega borba za obnovu poverenja u pravo.
Bez tog poverenja nema ni ozbiljne države, ni ozbiljne ekonomije, ni istinske slobode građana.
Pravna država ne postoji onda kada zakoni samo formalno postoje. Ona postoji tek onda kada građanin veruje da institucije mogu zaštititi njegovo pravo.
Upravo zbog toga je važno da se o korupciji ne ćuti.
Ćutanje je najveći saveznik svake zloupotrebe.
A pravo, ma koliko ponekad sporo i nesavršeno bilo, i dalje ostaje najjače oružje civilizovanog društva protiv samovolje i zloupotrebe moći.
Tekst o akušerskom nasilju možete pročitati ovde.