Prema članu 335, Zakon kaže:
- Svedok, veštak, prevodilac ili tumač, koji da lažan iskaz pred sudom, u disciplinskom, prekršajnom ili upravnom postupku ili u drugom zakonom propisanom postupku, kazniće se zatvorom do tri godine.
- Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i stranka koja prilikom izvođenja dokaza saslušanjem stranaka u sudskom ili upravnom postupku da lažan iskaz, a na ovom iskazu bude zasnovana odluka donesena u tom postupku.
- Ako je lažan iskaz dat u krivičnom postupku ili je dat pod zakletvom, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.
- Ako su usled dela iz stava 3. ovog člana nastupile naročito teške posledice za okrivljenog, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
- Učinilac koji dobrovoljno opozove lažan iskaz pre nego što se donese konačna odluka, može se osloboditi od kazne.
Zaštitni objekat pravosuđe, odnosno propisivanjem ovog krivičnog dela zakonodavac je hteo da zaštiti pravosudni sistem države.
Iz zakonske definicije vidimo da izvršilac može biti:
- svedok,
- veštak,
- prevodilac ili tumač i
- stranka.
Radnja izvršenja se sastoji u davanju lažnog iskaza u prekršajnom, disciplinskom, upravnom, krivičnom ili drugom postuku pred sudom.
Lažni iskaz predstavlja izjavu koja sadrži potvrđivanje neistinitih činjenica ili negiranje istinitih činjenica.
Ovde ističem da je irelevantno da li je iskaz lažan u celini ili samo u nekom svom delu.
Takođe, lažni iskaz se ne može se dati ćutanjem.
Krivično delo se smatra dovršenim kada je davanje lažnog iskaza kao procesna radnja završeno.
Važno je istaći da lice koje daje iskaz sve dok davanje iskaza nije dovršeno, može menjati iskaz.
U tom slučaju, lice koje u toku davanja iskaza promeni prvobitno lažno tvrđenje i na kraju da istinit iskaz, neće krivično odgovarati, odnosno neće postojati krivično delo.
Prvi osnovni oblik krivičnog dela Davanje lažnog iskaza
Prvi osnovni oblik se sastoji u davanju lažnog iskaza pred sudom ili u prekršajnom, disciplinskom, upravnom ili drugom zakonski propisanom postupku.
Pojam suda treba tumačiti tako da obhvata i arbitražne sudove i sudove časti. Sudom treba da se smatra onaj sud koji postoji i obrazuje se na osnovu zakona.
Izvršilac može biti svedok, veštak, tumač ili prevodilac.
Kao kazna predviđen je zatvor do tri godine.
Drugi osnovni oblik krivičnog dela Davanje lažnog iskaza
Drugi osnovni oblik vrši se davanjem lažnog iskaza u parničnom, vanparničnom, izvršnom ili upravnom postupku.
Izvršilac je stranka koja da lažan iskaz prilikom izvođenja dokaza saslušanjem stranaka.
Potrebno je da je doneta odluka koja je zasnovana na lažnom iskazu.
Kao kazna predviđen je zatvor do tri godine.
Teži oblik krivičnog dela Davanje lažnog iskaza
Teži oblik ovog krivičnog dela postoji ukoliko je lažni iskaz dat u krivičnom postupku ili pod zakletvom.
Ovaj oblik se razlikuje od ostalih po vrsti postupka u kome se lažni iskaz daje ili po tome što je dat pod zakletvom.
Izvršilac ovog oblika može biti samo neko od lica koje može biti izvršilac osnovnog dela iz stava 1.
Važno je napomenuti da okrivljeni ne može biti izvršilac. Takođe, ne može biti ni lice koje se ne može saslušati kao svedok. Ako se radi o licu koje može uskratiti svedočenje, ono može biti izvršilac samo ako je od strane suda bilo upozoreno da ne mora da svedoči.
Predviđena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina.
Za postojanje svih oblika neophodan je umišljaj koji obuhvata svest da je iskaz koji se daje lažan
Najteži oblik krivičnog dela Davanje lažnog iskaza
Najteži oblik krivičnog dela postoji ako usled davanja lažnog iskaza u krivičnom postupku nastupe teške posledice za okrivljenog.
To je krivično delo kvalifikovano težom posledicom. Potreban je nehat u odnosu na težu posledicu, a može postojati i umišljaj s obzirom da teža posledica ne predstavlja drugo krivično delo.
Naročito teške posledice podrazumevaju donošenje pravosnažne i izvršne osuđujuće presude za okrivljenog kojom je izrečena kazna zatvora.
Kao kazna za ovaj oblik krivičnog dela propisan je zatvor od 1-8 godina.
U kom slučaju možete biti oslobođeni od kazne?
Pod određenim uslovima lice se može osloboditi od kazne. Potrebno je da se kumulativno ostvare dva uslova:
- da je lice opozvalo svoj lažni iskaz i
- da je to učinilo pre nego što je doneta konačna odluka u postupku u kome je dalo lažan iskaz.
Građanska, ali i zakonska dužnost građana je da nadležnim organima prenesu svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja.
Da bi mogao da da iskaz bez pritiska, ali i da ne bi svojim izlaganjem uticao na preostale svedoke, svedok će biti ispitan usmeno i bez prisustva ostalih svedoka. Važan momenat kod svedočenja je provera iskaza od strane nadležnih organa.
Ukoliko je svedok iznosio neke navode koji su poznati samo njemu, a odudaraju od ostalih dokaza ili su, recimo, nelogični i nesuvisli sudija i javni tužilac mogu da njegov iskaz provere drugim dokazima.
Ova faza krivičnog postupka je za istinu iznetu u sudnici ključna. Pre svega, svedoka mogu uvek da pitaju otkud mu je poznato ono o čemu svedoči.
Pored toga, da bi svedok svoj iskaz dopunio ili razjasnio, nadležni će mu postaviti dodatna pitanja koja moraju biti jasna, određena i razumljiva.
Međutim, ta pitanja se ne postavljaju da bi se svedok zbunio i sl. Naprotiv, ona se postavljaju da bi se njegovi navodi podvukli i potvrdili.
Zbog toga postavljena pitanja ne smeju sadržati obmanu, niti se zasnivati na pretpostavci da je svedok izjavio nešto što nije izjavio.
Takođe, pitanjima se ne sme svedok navoditi na odgovor, osim u slučajevima tzv. unakrsnog ispitivanja, koje još uvek hvata korene u našem pravnom sistemu.
Zakletva svedoka, koja je nekada imala religijski i magijski karakter, u međuvremenu je evoluirala. Svedok se danas zaklinje u svoju čast da će sve što mu je poznato izneti pred sudom i da ništa neće prećutati.
Zakletva se polaže usmeno, čitanjem njenog teksta, ili potvrdnim odgovorom nakon saslušanog sadržaja teksta zakletve koju je pročitao sudija.
Nemi svedoci koji znaju da čitaju i pišu potpisuju tekst zakletve, a gluvi, slepi ili nemi svedoci, koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu zaklinju se uz pomoć tumača.
Advokat Zoran J. Minić
Poštovani
Poslata nam je opomena za plaćanje fakture. Nikada je nismo dobili, a na sajtu pošte je vidno da je ona vračena pošiljaocu jer je istekao rok čuvanja u pošti. Niti je pokušana dostava, tako i piše na sajtu pošte. Međutim poverilac je prikazao sudu dokaz o prijemu pošiljke u njegovoj matičnoj pošti, i u pisanoj formi u predlogu za izvršenje NAVEO da JE PISANA OPOMENA UREDNO DOSTAVLJENA. i ako je bio svestan da taj dokaz lažno predstavlja jer je povratak lično potpisao i primio. Da smo primili opomenu nebi placali sudske i advokatske troskove Dali za to postoji kazna ?
Hvala najlepše na odgovoru.
Poštovani,
postoji krivično delo falsifikovanja isprave, kao i davanje lažnog iskaza.