Закон о наслеђивању овлашћује завештаоца да у одређеним случајевима може у форми тестамента одузети нужном наследнику правно на нужни део.
Закон о наслеђивању познаје две врсте разбаштињења нужних наследика:
- Искључењем и
- Лишењем.
Ко су нужни наследници?
Nužni naslednici su:
- deca preminulog i njihovi potomci,
- usvojenici i njihovi potomci,
- supružnik,
- roditelji,
- braća i sestre,
- babe i dede i ostali preci preminulog.
Da bi određeno lice postalo nužni naslednik u konkretnom slučaju, potrebno je da se to lice po zakonskom redosledu pojavljuje kao naslednik. Tako npr. roditelji preminulog ne mogu biti nužni naslednici ukoliko preminuli ima decu, obzirom da shodno pravilima zakonskog nasleđivanja roditelji nasleđuju preminulog samo ukoliko on nema svoje potomke.
Braća i sestre, babe i dede i ostali preci preminulog stiču pravo na nužni deo uz ispunjenje dodatnog uslova, a to je da su trajno nesposobni za privređivanje, a nemaju nužnih sredstava za život.
Nužni deo izračunava se tako što se zakonski deo (onaj koji bi pripao po zakonskom redu nasleđivanja) umanjuje za određeni razlomak. Kod dece preminulog i njihovih potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i supružnika taj razlomak je ½, dok je kod ostalih nužnih naslednika 1/3.
Искључење нужног наследника из наследства
Када завешталац може искључити нужног наследника права на нужни део?
Завешталац може искључити из наслеђа нужног наследника који се повредом неке законске или моралне обавезе теже огрешио о њега (ако се увредљиво или грубо односио према завештаоцу, ако је умишљајно учинио кривично дело према завештаоцу, његовом детету, усвојенику, брачном другу или родитељу, ако се одао нераду и непоштеном животу).
Искључење може бити потпуно или делимично.
Од искључења нужног наследника из наследства разликује се недостојност наследника за наслеђивање. За искључење потреба је изрична и несумњива воља оставиоца, док се недостојан наследник искључује по самом закону и није потребна изражена воља оставиоца).
Који услови морају да буду испуњени?
Закон о наслеђивању изричито прописује услове да би искључење било пуноважно.
- Искључење мора бити учињено у облику потребном за завештање.
- Искључење мора бити изражено на несумњив начин, а пожељно је навести и узрок искључења.
- Узрок искључења мора постојати у време оставиочеве смрти.
Доказивање основаности искључења терети оног ко се на искључење позива. Дакле искључени наследник мора тужбом да доказује да искључење није основано.
Које су последице искључења?
Искључени губи наслеђе у мери у којој је искључен. Права осталих који могу наследити одређују се као да је искључени умро пре оставиоца.
Лишење нужних наследника
Када завешталац може лишити нужног наследника права на нужни део?
Ако је потомак који има право на нужни део презадужен или је расипник, завешталац га може у целини или делимично лишити нужног дела у корист потомака лишеног.
За разлику од искључења из наследства које представља казну нужном наследнику за недолично понашање према оставиоцу, смисао лишења је да се заштите другостепени потомци оставиоца.
Који услови морају да буду испуњени?
Закон о наслеђивању изричито прописује услове да би искључење било пуноважно.
- Лишење такође мора бити у форми тестамента.
- Лишење је пуноважно само ако у тренутку смрти оставиочеве лишени има малолетно дете или малолетног унука од раније умрлог детета.
- Исто важи и ако лишени има пунолетно дете или пунолетног унука од раније умрлог детета, који су неспособни за привређивање.
Које су последице лишења?
Лишењем наследни део одмах прелази на потомка у чију корист је лишење изјављено.
Нужни наследник, дакле, може бити лишен нужног дела због његовог стања и понашања, ако су испуњене претпоставке на страни корисника нужног дела. Оно је пуноважно ако је у време лишења лишен презадужен или расипник, а то стање постоји и у време смрти оставиоца.
Циљ установе лишења је заштита имовинских интереса потомака лишеног које је он по закону дужан да издржава. Оно може бити учињено само у корист малолетног детета или малолетног унука од раније умрлог детета који је жив у тренутку делације. Такође, оставилац може лишити наслеђа потомка који има пунолетно дете или пунолетног унука од раније умрлог детета, ако су неспособни за привређивање.
Закључак
Dakle, nužni naslednik se isključuje iz nasleđa zbog određenih grešaka prema ostaviocu.
Isključenje se razlikuje od nedostojnosti za nasleđivanje, jer nedostojnost nastaje po sili zakona bez izjave ostavioca i nedostojni ne može naslediti na osnovu zakona ili zaveštanja, niti steći kakvu korist ili zaveštanja. Takođe, o isključenju sud ne pazi po službenoj dužnosti, nego po zahtevu zainteresovanog lica, dok je o nedostojnosti dužan da pazi po službenoj dužnosti.
Moralna obaveza nije zakonom određena, a ista zavisi i od shvatanja sredine u kojoj živi ostavilac. Da li su povrede obaveza teže, utvrđuje sud na osnovu objektivnih i subjektivnih merila, odnosno prema shvatanju društvene sredine i stavu isključenog prema povredi takve obaveze.
Zakonom nije određeno zbog kojih krivičnih dela će nužni naslednik biti isključen, a u načelu to mogu biti sva dela, izuzev onih koja predstavljaju razlog nedostojnosti za nasleđivanje.
Isključenje može biti potpuno ili delimično –isključenje ograničeno na pojedine stvari ili prava iz zaostavštine, jer zavisi od volje zaveštaoca.
Dalje, ističemo da isključenje nužnog naslednika se ne pretpostavlja, nego mora biti izraženo tako da ne postoji sumnja. Punovažno je samo ono isključenje koje je učinjeno u bilo kojoj formi potrebnoj za zaveštanje. Isključenje deli sudbinu zaveštanja ukoliko je dato u zaveštanju koje je ništavo ili rušljivo.
Isključeni naslednik gubi nasleđe u meri u kojoj je isključen, što dalje znači da prava ostalih koji mogu naslediti određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca.
Lišenjem nužnog dela sprečava se potomak zaveštaoca da nasledi kao nužni naslenik, a omogućava se da umesto njega nužni deo njemu namenjen steknu njegovi potomci. Na ovaj način štite se interesi potomaka lišenog. Za razliku od isključenja, lišenje se primenjuje samo prema određenim nužnim naslednicima i u korist potomaka lišenog lica.
Lišenje je punovažno samo ako u trenutku ostaviočeve smrti lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta. Isto važi i ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za privređivanje.
Nužni naslednik može biti lišen nužnog dela zbog njegovog stanja i ponašanja, ako su ispunjene pretpostavke na strani korisnika nužnog dela. Ono je punovažno ako je u vreme lišenja lišen prezadužen ili rasipnik, a to stanje postoji i u vreme smrti ostavioca.
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
