Од 2016. године, када су судови почели да поверавају оставинске поступке јавним бележницима, они су урадили око 500.000 предмета за расправљање заоставштине.
У оставинама је, без дилеме, за ефикасност јавних бележника јако битан моменат давања наследничких изјава, јер од тога често зависи и колико ће дуго трајати поступак.
Ако се наследничке изјаве дају одмах на првом рочишту за расправљање заоставштине, пут до окончања поступка и решења је врло кратак.
Врсте наследничких изјава
Давање наследничке изјаве преставља најзначајнији моменат у оставинском поступку.
Наследник може дати позитивну наследничку изјаву којом се прихвата наслеђа, и негативну којом се одриче од наслеђа.
У случају да наследник није дао никакву изјаву сматра се да се прихватио наслеђа.
Позитивна наследничка изјава
У случају да наследник није дао никакву изјаву сматра се да је дао позитивну наседничку изјаву и да се прихватио наслеђа.
Уколико наследник да позитивну наследничку изјаву, улази у права и обавезе оставиоца у уделу наслеђене заоставштине и уједно одговара и за обавезе и дуговања оставиоца максимално до висине вредности наслеђене имовине.
Сматраће се да се примио наслеђа и наследник који је располагао целом заоставштином или њеним делом.
Мере које један наследник предузме само ради очувања заоставштине и мере текућег управљања не сматрају се пријемом наслеђа.
Ако је изјава о пријему наслеђа дата под условом или роком, сматраће се да услов или рок не постоје.
Пријем наслеђа не може бити делимичан. То значи да наследни учесник не може нпр. да каже да се прихвата само неких ствари из заоставштине а да се других не прихвата, или да се прихвата само имовине али не и обавеза и дуговања.
Изјава о пријему наслеђа неопозива је.
Наследник који се примио наслеђа може захтевати поништај изјаве о пријему ако је она последица принуде, претње, преваре или заблуде.
Наследничка изјава може бити дата и у писаном облику, па нисте у обавези да присуствујете оставинској расправи, али та изјава мора бити оверена од стране нотара.
Негативна наследничка изјава
Негативна наследничка изјава може се дати до окончања првостепеног поступка за расправљање заоставштине.
Наследничка изјава је лична, наследник се може одрећи само у своје име, а закон сматра да наследник који се одрекао наслеђа никад није ни био наследник.
Наследничка изјава је неопозива и може се поништити једино тужбом у парничном поступку ако је последица принуде, претње или заблуде.
Такође, наследник се не може делимично одрећи наслеђа нити се може одрећи под условом или роком. Негативна наследна изјава под условом тумачи се као да услов не постоји.
Наследник се може одрећи наслеђа у корист неког од санаследника. Тада се по закону сматра да је то прихватање наслеђа, уз истовремено уступање наследног дела санаследнику.
По пријему уступљеног дела, на односе уступиоца и пријемника примењују се правила о поклону.
Разлика између неприхватања и одрицања од наследства
Одрицање од наслеђа у корист неког другог наследника правно се изједначава са поклоном, па се у том случају претпоставља да се наследник најпре прихватио наслеђа, а потом свој наследни део поклонио неком другом наследнику.
Са друге стране, неприхватање наследства подразумева давање негативне наследничке изјаве, односно одрицање од права да се наследи, у ком случају се на наслеђе, уместо лица које не жели да наследи, позивају његови наследници, уколико их наравно има.
Пуномоћје за наследничку изјаву
У пракси јавних бележника нису ретки случајеви да наследници који нису у могућности да дођу на рочиште уместо наследничке изјаве дају пуномоћје некоме – правном заступнику или рођаку, како би они у њихово име дали наследну изјаву.
Оваква пуномоћја се не солемнизују, већ се раде у форми овере потписа, што значи да јавни бележник оверава потпис (утврђује идентитет) даваоца пуномоћја.
Тада се на рочишту на које је позван наследник појављује пуномоћник, који јавном бележнику даје оверено пуномоћје наследника и изјашњава се да ли се наследник прихвата или одриче наследства, што мора да јасно и прецизно стоји и у самом пуномоћју.
Упућивање на праницу
Суд односно јавни бележник прекида оставинску расправу и упућује странке да покрену парницу, ако су међу странкама спорне чињенице од којих зависи неко њихово право, на пример:
- пуноважност или садржина тестамента,
- однос оставиоца и наследника као основ законског наслеђивања,
- издвајање из заоставштине,
- чињенице о величини наследног дела,
- чињенице око основаности искључења или недостојности наследника.
Ако не постоји спор о чињеницама, већ се странке споре о примени права, оставински суд сам у оставинском поступку разматра спорна правна питања, осим ако постоји спор о саставу заоставштине.
Након доношења правоснажне одлуке у парници, оставински суд наставља поступак.
Ако је међу странкама спорно право на испоруку, суд такође упућује странке на праницу, али не прекида поступак расправљања заоставштине.
Ако између наследника постоји спор да ли нека имовина улази у састав заоставштине, као и спор због захтева остаавиочевих потомака да се из заоставштине издвоји део који одговара њиховом доприносу у повећању вредности оставиочеве имовине, суд прекида распарављење заоставштине и упућује странке на парницу, при чему је ирелевантно да ли се странке споре о чињеницама или о примени права.
Суд односно јавни бележник упућује на парницу ону странку чије право сматра мање вероватним (на пример ако странка оспорава пуноважност тестамента који је прима фацие испунио услове форме , или да је позвани наследник недостојан).
Ово питање је важно јер је положај тужиоца неповољнији због терета доказивања, због обавезе предујма судских трошкова.
Ако суд прекине поступак, одређује рок у коме треба покренути парницу, ако странка поступи по решењу суда, прекид поступка траје све док парница не буде правоснажно окончана.
Ако странка у одређеном року не поступи по решењу суда, наставља се расправљање заоставштине, и ако странка до завршетка оставинског поступка не поднесе доказ да је покренула парницу, довршава се расправљање заоставштине, без обзира на захтеве због којих је странка упучена на парницу.
Када суд расправи заоставштину, а требало је странке да упути на праницу, правоснажност одлуке оставинског суда не спречава да се о том захтеву покрене парница.
Право на наслеђе не застарева
Иако се наследничке изјаве могу дати само у току трајања оставинског поступка, односно до окончања првостепеног поступка пред јавним бележником или пред судом, у пракси се јављају случајеви да се наследник накнадно појави са захтевом за расправљање заоставштине.
То се дешава, на пример, ако наследник није био познат. У овим случајевима не покреће се поново поступак за расправљање заоставштине, већ новооткривени наследник, уколико жели да наследи, покреће парницу.
Уколико вам је потребан адвокат или одређени правни савет, будите слободни да нас контактирате и закажете правне консултације.
