Притвор као облик лишења слободе представља најтежу меру за обезбеђење присуства окривљеног и несметаног вођења кривичног поступка, која се може одредити само под условима предвиђеним у Законику о кривичном поступку и у случају да се иста сврха не може остварити другом мером.
Најчешчи разлози за притвор
Према Законику о кривичном поступку, притвор се може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело, што значи да ако се притвор одређује у истрази мора постојати виши степен сумње, тј. основана сумња да је окривљени учинио кривично дело, јер се према новом Законику истрага води на нивоу нижег степена сумње- основа сумње.
Осим постојања основане сумње законодавац алтернативно прописује следеће разлоге за одређивање притвора, и то:
- ако се окривљени крије или се не може утврдити његова истоветност или у својству оптуженог очигледно избегава да дође на главни претрес или ако постоје друге околности које указују на опасност од бекства;
- ако постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, саучеснике или прикриваче;
- ако особите околности указују да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело или довршити покушано кривично дело или учинити кривично дело којим прети;
- ако је за кривично дело које му се ставља на терет прописана казна затвора преко десет година, односно казна затвора преко пет година за кривично дело са елементима насиља или му је пресудом првостепеног суда изречена казна затвора од пет година или тежа казна, а начин извршења или тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.(ЗКП, 2011:чл.211).
Из наведеног се може заључити да је новина у Законику о кривичном поступку то што се захтева да опасност од понављања кривичног дела, довршетка покушаног кривичног дела, или чињења кривичног дела којим прети окривљени, буде испољена у кратком временском периоду.
Међутим, приликом навођења овог разлога у решењу којим се одређује притвор треба бити обазрив јер се не сме занемарити чињеница да се на окривљеног односи претпоставка невиности у односу на кривично дело које је предмет актуелног кривичног поступка, односно да се сматра невиним док се његова кривица не докаже правоснажном судском одлуком.
Наиме, и прва пресуда Европског суда за људска права против Србије (случај Матијашевић), донета је управо због кршења претпоставке невиности у решењу о одређивању притвора.
Осим тога, сматра се нелогичним решењем да се притвор одреди према окривљеном због тога што су начин извршења или тежина последице кривичног дела довели до узнемиравања јавности јер, није јасно на који начин суд оцењује да је дошло до тога, нити којим критеријумима се руководи када закључује да би то могло довести до угрожавања несметаног и правичног вођења кривичног поступка.
Слично законско решење било је предвиђено и у члану 191 став 2 тачка 4 ЗКП СФРЈ, с тим што се сматра да је то учињено на знатно бољи начин јер се узнемиравање грађана повезује са безбедношћу људи, што се сматра основаним разлогом.
Одлуку о одређивању притвора и у овом случају доноси суд (на предлог јавног тужиоца или по службеној дужности) у форми решења које садржи:
- име и презиме лица које се притвара,
- кривично дело за које се оно окривљује,
- законски основ за притвор, време на које је одређен притвор,
- време хапшења,
- поуку о праву на жалбу,
- образложење основа и разлога за одређивање притвора,
- службени печат и потпис судије који одређује притвор.
Задржавање у притвору
Окривљеном се решење предаје у часу хапшења, а најкасније у року од 12 часова од часа притварања.
У зависносности од тога у ком се стадијуму кривичног поступка одређује, окривљени се може задржати у притвору на одређени временски период, с тим што у сваком случају постоји обавеза његовог укидања када престану разлози на основу којих је одређен.
Тако се у току истраге окривљени може задржати у притвору најдуже шест месеци, најпре на основу решења судије за претходни поступак (три месеца од лишења слободе), а затим на образложени предлог јавног тужиоца, одлуком ванпретресног већа непосредно вишег суда за највише још три месеца.
С обзиром да се сада општи кривични поступак води за кривична дела за која је прописана казна затвора преко осам година, логично је што се више не захтева да продужење притвора буде могуће само за кривична дела за која је прописана казна затвора преко пет година.
Осим тога, ново решење у Законику о кривичном поступку односи се на обавезу судије за претходни поступак да по истеку сваких 30 дана испита да ли још постоје разлози за притвор и да донесе одлуку о продужењу или укидању притвора.
У случају да се до истека максималног рока трајања притвора у истрази (шест месеци) не подигне оптужница, окривљени се пушта на слободу.
Након подизања оптужнице притвор може трајати до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе, а најдуже док не истекне време трајања кривичне санкције изречене у првостепеној пресуди.
С тим што суд има обавезу да по истеку сваких 60 дана након потврђивања оптужнице па до доношења првостепене пресуде испита да ли постоје разлози за притвор.
За разлику од Законика о кривичном поступку из 2001. године, више није прописан посебан рок за жалбу на решење о притвору (рок од 24х), већ се жалба може изјавити у општем року за подношење жалбе на решење, а то је три дана од достављања решења.
Након ових општих разматрања прелазим на конкретна разматрања.
Ко одређује притвор и зашто?
Разлози за одређивање притвора одређени су чланом 211 Законика о кривичном поступку, с тим да је основни предуслов за одређивање притвора окривљеном постојање основане сумње да је то лице учинило кривично дело.
- Кад се кријете, када не може да се утврди Ваш идентитет, када очигледно избегавате да се одазовете на позиве или ако постоје околности које указују на опасност од бекства.
- Када постоје околности да ћете уништити, сакрити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ћете ометати поступак утицајем на сведоке.
- Када постоје околности које указују да ћете поновити кривично дело или довршити покушано.
Први разлог за одређивање притвора постоји уколико није могуће утврдити истоветност окривљеног или уколико очигледно избегава да се појави на главном претресу или уколико постоје друге околности које указују на опасност од бекства.
У пракси то значи да ће завршити у притвору, наравно уколико постоји горе наведени предуслов, нпр. лице за које није могуће утврдити адресу пребивалишта или боравишта или постоји какав други проблем у утврђивању његовог идентитета.
Такође, у фази главног претреса, када је оптужени уредно обавештен о времену и месту одржавања истог, па се не појави, а недолазак не оправда, стичу се услови за одређивање притвора.
Други разлог је у пракси познат као опасност од утицаја на истрагу.
То конкретно значи да ће притвор бити одређен окривљеном уколико постоји опасност да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или да ће утицати на сведоке, саучеснике или прикриваче.
Када се ти докази обезбеде, односно када се сведоци и остала лица саслушају, престају да постоје разлози због којих је притвор одређен и он ће бити укинут.
Овде треба напоменути да се притвор не може одредити због утицаја баш на све категорије сведока, тј. да постоје лица чије саслушање не може бити основ за одређивање притвора.
Трећи разлог за одређивање притвора постоји уколико особите околности указују да би окривљени, у кратком временском периоду, могао поновити кривично дело или довршити покушано кривично дело или извршити кривично дело којим прети.
Иако овај услов и није нарочито широко постављен, у пракси се, на жалост, тумачи тако да је испуњен код скоро сваког окривљеног који је раније осуђиван, а нарочито ако је осуђиван за истоврсно кривично дело.
Четврти разлог подразумева две ситуације.
Прву, када се окривљеном ставља на терет извршење кривичног дела за које је запрећена казна од преко 10 година или преко 5 година за кривично дело са елементима насиља.
Другу, када је првостепеном пресудом изречена казна од 5 година затвора или тежа казна.
У оба случаја неопходно је да су начин извршења дела или тежина последице довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.
Када суд изрекне казну до 5 година затвора окривљени који се налази у притвору може бити пуштен на слободу, уколико више не постоје разлози због којих је притвор одређен.
Са друге стране, окривљеном који се бранио са слободе може бити одређен притвор и уз казну до 5 година затвора, уколико постоје ралози предвиђени чланом 211, ставом 1, тачкама 1 и 3.
Одлучивање о притвору
Када говоримо о томе ко и на чији предлог одлучује о одређивању притвора, разликујемо две ситуације у односу на то у којој фази се налази кривични поступак.
Тако разликујемо одређивање притвора у фази истраге и након подизања оптужнице.
Такође, одговор на горње питање зависи и од тога да ли се ради о одређивању, продужењу или укидању притвора.
Оно што је заједничко одређивању притвора у било којој фази поступка је саслушање окривљеног о разлозима за одређивање притвора. На овом саслушању могу бити присутни, поред окривљеног, и тужилац и бранилац.
Међутим, њихов изостанак не спречава саслушање окривљеног, уколико их је суд обавестио ,,на погодан начин’’.
Изузетно притвор може бити одређен и без саслушања окривљеног када од раније постоји наредба за довођење због разлога предвиђених чл. 195 ст. 1 тачка 1 и 2 ЗКП или постоји опасност од одлагања.
У тој ситуацији суд ће у року од 48 сати од хапшења саслушати окривљеног на околности везане за одређивање притвора и донети одлуку да ли он остаје у притвору или ће бити пуштен да се брани са слободе.
Притвор у истрази се одређује на предлог тужиоца, решењем судије за претходни поступак или већа из чл. 21 ст. 4 ЗКП, тзв КВ већа. Решење о продужењу или укидању притвора доноси се по службеној дужности или на предлог странака или браниоца.
Против сваког од ових решења дозвољена је жалба која не задржава извршење.
Притвор у истрази може трајати највише 3 месеца, а судија за претходни поступак дужан је, да на 30 дана проверава да ли и даље постоје разлози због којих је притвор одређен и да, у складу са тим, доноси решење о продужењу притвора или да га укине.
По истеку овог рока, веће непосредно вишег суда, из важних разлога, може продужити притвор за још 3 месеца и то на образложен предлог тужиоца. Уколико по истеку 6 месеци истрага не буде завршена, тј. оптужница не буде подигнута, окривљени се мора пустити да се брани са слободе.
Од предаје оптужнице суду о притвору одлучује судско веће на предлог странака, браниоца или по службеној дужности.
Веће својим решењем може одредити, продужити или укинути притвор. Оно је дужно да проверава да ли и даље постоје разлози за притвор, и када нема предлога странака и браниоца, на сваких 30 дана до потврђивања оптужнице, а након тога на сваких 60 дана.
У овој фази поступка, након предаје оптужнице, притвор може трајати до краја поступка, односно до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе.
Јемство уместо одласка у притвор
Постоји опција да уместо одласка у притвор, или даљег боравка у притвору, Ви или неко други положите одређену суму новца или драгоценост као јемство.
Ако Вам је притвор одређен јер постоји опасност да ћете утицати на сведоке или поновити кривично дело, неће Вам бити дата опција да се ослободите полагањем јемства.
Кад положите јемство, морате да обећате да се нећете крити и да нећете напустити боравиште без одобрења суда.
Ако прекршите то обећање, биће Вам одређен притвор, а износ јемства ће бити одузет у корист државног буџета.
Ако неоправдано изостанете са рочишта, и поред уредно примљеног позива, или ако се појави неки други разлог за одређивање притвора, притвориће Вас, а јемство ће бити враћено ономе ко га је положио.
Шта подразумева кућни притвор?
Кућни притвор је мера за обезбеђење присуства окривљеног током трајања поступка, коју суд изриче решењем, током поступка.
Ова мера се односи на забрану окривљеном да без одобрења напусти стан у којем борави и одређивање услова под којим ће боравити у стану, а нарочито забрану окривљеном да користи телефонски прикључак, интернет или да прима друга лица у стан.
Кућни притвор може трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правноснажности пресуде, односно до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе.
Кућни притвор је, као и сваки други притвор, мера за обезбеђење присуства окривљеног током трајања кривичног поступка, пре доношења пресуде.
Обично се одређује у случајевима када постоји сумња да ће неко поновити кривично дело или кад не долази редовно на суђења.
Подразумева да осумњичени не сме без одобрења да напусти кућу или стан, а одређују се и посебни услови под којим ће боравити у стану, као што су забрана да користи телефон и интернет или да прима друге особе у стан.
Особе у кућном притвору имају право да проведу напољу сат времена. Ипак, суд има могућност да у сваком појединачном случају пропише другачије мере и више слободе.
Мера кућног притвора може бити изречена без обзира на кривично дело за које је особа осумњичена или висину запрећене казне.
Која су Ваша права у случају притвора?
У моменту доношења одлуке о притвору морате да имате браниоца. Уколико га нисте обезбедили, обезбедиће га држава. Кад кажем држава, то је или јавни тужилац или суд, у зависности у којој фази поступка се одлучује о притвору.
Пре доношења одлуке о притвору, суд ће Вас саслушати, кад ћете имати прилику да се изјасните о кривичном делу које Вам се ставља на терет.
Уколико постоји предлог тужиоца да се одреди притвор, изјаснићете се и о предлогу тужиоца. Имате право жалбе на решење о одређивању притвора. О овој жалби одлучује другостепено веће у року од 48 часова.
Од момента доношења одлуке о притвору, па надаље, морате да имате браниоца. Пре него што одлучи о притвору, суд ће Вас саслушати, и тада ћете имати прилику да се изјасните о кривичном делу које Вам се ставља на терет, као и о предлогу тужиоца да Вам се одреди притвор.
Изузетно, ако постоји опасност од одлагања, односно ако пропустите претрес где сте у улози окривљеног, или избегавате судске позиве, па буде издат налог за Ваше принудно довођење, суд није у обавези да Вас саслуша пре него што Вас пошаље у притвор.
Тада морају да Вас саслушају у року од четрдесет осам сати од привођења, када ће одлучити да ли решење о притвору остаје на снази.
На решење о одређивању притвора имате право да се жалите, и суд ће о Вашој жалби одлучити у року од четрдесет осам сати. Међутим, жалба не одлаже Ваше одвођење у притвор.
Укидање притвора – Да ли је могуће?
На основу решења судије за претходни поступак, притвор најдуже може трајати 3 месеца.
По истеку тог рока окривљени може бити задржан у притвору само по основу решења о продужењу притвора.
Ванрасправно веће непосредно вишег суда може на образложени предлог јавног тужиоца из важних разлога продужити притвор за још највише 3 месеца.
Ако до истека ових рокова јавни тужилац не подигне оптужницу, притвор мора бити укинут и окривљени пуштен на слободу без обзира на то што истрага није завршена, односно поступак истраживања опртужнице није окончан.
То практично значи да притвор у претходном поступку до подизања оптужнице може трајати најдуже 6 месеци.
Судија за претходни поступак је дужан да по истеку сваких 30 дана испита да ли још постоје разлози за притвор и донесе решење о продужењу или укидању притвора. Жалба на решење о притвору не задржава његово извршење.
Притвор после потврђене оптужнице може да траје онолико колико траје главни поступак, односно до упућивања осуђеног на издржавање казне затвора или док не наступи неки од разлога за његово укидање.
Притвор се укида у сваком стадијуму поступка када се утврди да су престали услови за његово одређивање или ако истекну рокови његовог најдужег трајања или ако му је изречена условна осуда или ослобађајућа пресуда.
Осим тога, притвор се укида када започне извршење казне. О укидању притвора се мора донети решење без обзира по ком се основу укида.
Притвор може бити укинут на предлог странака или по службеној дужности суда. Пре доношења решења о укидању притвора суд ће прибавити мишљење јавног тужиоца, мишљење није потребно ако се притвор укида због истека законског рока у коме може трајати.
После предаје оптужнице до завршетка главног претреса одлука о укидању притвора доноси се у седници већа, а исто тако ако се притвор укида после објављивања пресуде, до њене правоснажности.
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
