Pritvor kao oblik lišenja slobode predstavlja najtežu meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetanog vođenja krivičnog postupka, koja se može odrediti samo pod uslovima predviđenim u Zakoniku o krivičnom postupku i u slučaju da se ista svrha ne može ostvariti drugom merom.
Najčešči razlozi za pritvor
Prema Zakoniku o krivičnom postupku, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, što znači da ako se pritvor određuje u istrazi mora postojati viši stepen sumnje, tj. osnovana sumnja da je okrivljeni učinio krivično delo, jer se prema novom Zakoniku istraga vodi na nivou nižeg stepena sumnje- osnova sumnje.
Osim postojanja osnovane sumnje zakonodavac alternativno propisuje sledeće razloge za određivanje pritvora, i to:
- ako se okrivljeni krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva;
- ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače;
- ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti;
- ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.(ZKP, 2011:čl.211).
Iz navedenog se može zaljučiti da je novina u Zakoniku o krivičnom postupku to što se zahteva da opasnost od ponavljanja krivičnog dela, dovršetka pokušanog krivičnog dela, ili činjenja krivičnog dela kojim preti okrivljeni, bude ispoljena u kratkom vremenskom periodu.
Međutim, prilikom navođenja ovog razloga u rešenju kojim se određuje pritvor treba biti obazriv jer se ne sme zanemariti činjenica da se na okrivljenog odnosi pretpostavka nevinosti u odnosu na krivično delo koje je predmet aktuelnog krivičnog postupka, odnosno da se smatra nevinim dok se njegova krivica ne dokaže pravosnažnom sudskom odlukom.
Naime, i prva presuda Evropskog suda za ljudska prava protiv Srbije (slučaj Matijašević), doneta je upravo zbog kršenja pretpostavke nevinosti u rešenju o određivanju pritvora.
Osim toga, smatra se nelogičnim rešenjem da se pritvor odredi prema okrivljenom zbog toga što su način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela doveli do uznemiravanja javnosti jer, nije jasno na koji način sud ocenjuje da je došlo do toga, niti kojim kriterijumima se rukovodi kada zaključuje da bi to moglo dovesti do ugrožavanja nesmetanog i pravičnog vođenja krivičnog postupka.
Slično zakonsko rešenje bilo je predviđeno i u članu 191 stav 2 tačka 4 ZKP SFRJ, s tim što se smatra da je to učinjeno na znatno bolji način jer se uznemiravanje građana povezuje sa bezbednošću ljudi, što se smatra osnovanim razlogom.
Odluku o određivanju pritvora i u ovom slučaju donosi sud (na predlog javnog tužioca ili po službenoj dužnosti) u formi rešenja koje sadrži:
- ime i prezime lica koje se pritvara,
- krivično delo za koje se ono okrivljuje,
- zakonski osnov za pritvor, vreme na koje je određen pritvor,
- vreme hapšenja,
- pouku o pravu na žalbu,
- obrazloženje osnova i razloga za određivanje pritvora,
- službeni pečat i potpis sudije koji određuje pritvor.
Zadržavanje u pritvoru
Okrivljenom se rešenje predaje u času hapšenja, a najkasnije u roku od 12 časova od časa pritvaranja.
U zavisnosnosti od toga u kom se stadijumu krivičnog postupka određuje, okrivljeni se može zadržati u pritvoru na određeni vremenski period, s tim što u svakom slučaju postoji obaveza njegovog ukidanja kada prestanu razlozi na osnovu kojih je određen.
Tako se u toku istrage okrivljeni može zadržati u pritvoru najduže šest meseci, najpre na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak (tri meseca od lišenja slobode), a zatim na obrazloženi predlog javnog tužioca, odlukom vanpretresnog veća neposredno višeg suda za najviše još tri meseca.
S obzirom da se sada opšti krivični postupak vodi za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora preko osam godina, logično je što se više ne zahteva da produženje pritvora bude moguće samo za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora preko pet godina.
Osim toga, novo rešenje u Zakoniku o krivičnom postupku odnosi se na obavezu sudije za prethodni postupak da po isteku svakih 30 dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese odluku o produženju ili ukidanju pritvora.
U slučaju da se do isteka maksimalnog roka trajanja pritvora u istrazi (šest meseci) ne podigne optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu.
Nakon podizanja optužnice pritvor može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi.
S tim što sud ima obavezu da po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude ispita da li postoje razlozi za pritvor.
Za razliku od Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine, više nije propisan poseban rok za žalbu na rešenje o pritvoru (rok od 24h), već se žalba može izjaviti u opštem roku za podnošenje žalbe na rešenje, a to je tri dana od dostavljanja rešenja.
Nakon ovih opštih razmatranja prelazim na konkretna razmatranja.
Ko određuje pritvor i zašto?
Razlozi za određivanje pritvora određeni su članom 211 Zakonika o krivičnom postupku, s tim da je osnovni preduslov za određivanje pritvora okrivljenom postojanje osnovane sumnje da je to lice učinilo krivično delo.
- Kad se krijete, kada ne može da se utvrdi Vaš identitet, kada očigledno izbegavate da se odazovete na pozive ili ako postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva.
- Kada postoje okolnosti da ćete uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ćete ometati postupak uticajem na svedoke.
- Kada postoje okolnosti koje ukazuju da ćete ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano.
Prvi razlog za određivanje pritvora postoji ukoliko nije moguće utvrditi istovetnost okrivljenog ili ukoliko očigledno izbegava da se pojavi na glavnom pretresu ili ukoliko postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva.
U praksi to znači da će završiti u pritvoru, naravno ukoliko postoji gore navedeni preduslov, npr. lice za koje nije moguće utvrditi adresu prebivališta ili boravišta ili postoji kakav drugi problem u utvrđivanju njegovog identiteta.
Takođe, u fazi glavnog pretresa, kada je optuženi uredno obavešten o vremenu i mestu održavanja istog, pa se ne pojavi, a nedolazak ne opravda, stiču se uslovi za određivanje pritvora.
Drugi razlog je u praksi poznat kao opasnost od uticaja na istragu.
To konkretno znači da će pritvor biti određen okrivljenom ukoliko postoji opasnost da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili da će uticati na svedoke, saučesnike ili prikrivače.
Kada se ti dokazi obezbede, odnosno kada se svedoci i ostala lica saslušaju, prestaju da postoje razlozi zbog kojih je pritvor određen i on će biti ukinut.
Ovde treba napomenuti da se pritvor ne može odrediti zbog uticaja baš na sve kategorije svedoka, tj. da postoje lica čije saslušanje ne može biti osnov za određivanje pritvora.
Treći razlog za određivanje pritvora postoji ukoliko osobite okolnosti ukazuju da bi okrivljeni, u kratkom vremenskom periodu, mogao ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili izvršiti krivično delo kojim preti.
Iako ovaj uslov i nije naročito široko postavljen, u praksi se, na žalost, tumači tako da je ispunjen kod skoro svakog okrivljenog koji je ranije osuđivan, a naročito ako je osuđivan za istovrsno krivično delo.
Četvrti razlog podrazumeva dve situacije.
Prvu, kada se okrivljenom stavlja na teret izvršenje krivičnog dela za koje je zaprećena kazna od preko 10 godina ili preko 5 godina za krivično delo sa elementima nasilja.
Drugu, kada je prvostepenom presudom izrečena kazna od 5 godina zatvora ili teža kazna.
U oba slučaja neophodno je da su način izvršenja dela ili težina posledice doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.
Kada sud izrekne kaznu do 5 godina zatvora okrivljeni koji se nalazi u pritvoru može biti pušten na slobodu, ukoliko više ne postoje razlozi zbog kojih je pritvor određen.
Sa druge strane, okrivljenom koji se branio sa slobode može biti određen pritvor i uz kaznu do 5 godina zatvora, ukoliko postoje ralozi predviđeni članom 211, stavom 1, tačkama 1 i 3.
Odlučivanje o pritvoru
Kada govorimo o tome ko i na čiji predlog odlučuje o određivanju pritvora, razlikujemo dve situacije u odnosu na to u kojoj fazi se nalazi krivični postupak.
Tako razlikujemo određivanje pritvora u fazi istrage i nakon podizanja optužnice.
Takođe, odgovor na gornje pitanje zavisi i od toga da li se radi o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora.
Ono što je zajedničko određivanju pritvora u bilo kojoj fazi postupka je saslušanje okrivljenog o razlozima za određivanje pritvora. Na ovom saslušanju mogu biti prisutni, pored okrivljenog, i tužilac i branilac.
Međutim, njihov izostanak ne sprečava saslušanje okrivljenog, ukoliko ih je sud obavestio ,,na pogodan način’’.
Izuzetno pritvor može biti određen i bez saslušanja okrivljenog kada od ranije postoji naredba za dovođenje zbog razloga predviđenih čl. 195 st. 1 tačka 1 i 2 ZKP ili postoji opasnost od odlaganja.
U toj situaciji sud će u roku od 48 sati od hapšenja saslušati okrivljenog na okolnosti vezane za određivanje pritvora i doneti odluku da li on ostaje u pritvoru ili će biti pušten da se brani sa slobode.
Pritvor u istrazi se određuje na predlog tužioca, rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća iz čl. 21 st. 4 ZKP, tzv KV veća. Rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi se po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka ili branioca.
Protiv svakog od ovih rešenja dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje.
Pritvor u istrazi može trajati najviše 3 meseca, a sudija za prethodni postupak dužan je, da na 30 dana proverava da li i dalje postoje razlozi zbog kojih je pritvor određen i da, u skladu sa tim, donosi rešenje o produženju pritvora ili da ga ukine.
Po isteku ovog roka, veće neposredno višeg suda, iz važnih razloga, može produžiti pritvor za još 3 meseca i to na obrazložen predlog tužioca. Ukoliko po isteku 6 meseci istraga ne bude završena, tj. optužnica ne bude podignuta, okrivljeni se mora pustiti da se brani sa slobode.
Od predaje optužnice sudu o pritvoru odlučuje sudsko veće na predlog stranaka, branioca ili po službenoj dužnosti.
Veće svojim rešenjem može odrediti, produžiti ili ukinuti pritvor. Ono je dužno da proverava da li i dalje postoje razlozi za pritvor, i kada nema predloga stranaka i branioca, na svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a nakon toga na svakih 60 dana.
U ovoj fazi postupka, nakon predaje optužnice, pritvor može trajati do kraja postupka, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.
Jemstvo umesto odlaska u pritvor
Postoji opcija da umesto odlaska u pritvor, ili daljeg boravka u pritvoru, Vi ili neko drugi položite određenu sumu novca ili dragocenost kao jemstvo.
Ako Vam je pritvor određen jer postoji opasnost da ćete uticati na svedoke ili ponoviti krivično delo, neće Vam biti data opcija da se oslobodite polaganjem jemstva.
Kad položite jemstvo, morate da obećate da se nećete kriti i da nećete napustiti boravište bez odobrenja suda.
Ako prekršite to obećanje, biće Vam određen pritvor, a iznos jemstva će biti oduzet u korist državnog budžeta.
Ako neopravdano izostanete sa ročišta, i pored uredno primljenog poziva, ili ako se pojavi neki drugi razlog za određivanje pritvora, pritvoriće Vas, a jemstvo će biti vraćeno onome ko ga je položio.
Šta podrazumeva kućni pritvor?
Kućni pritvor je mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog tokom trajanja postupka, koju sud izriče rešenjem, tokom postupka.
Ova mera se odnosi na zabranu okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u kojem boravi i određivanje uslova pod kojim će boraviti u stanu, a naročito zabranu okrivljenom da koristi telefonski priključak, internet ili da prima druga lica u stan.
Kućni pritvor može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.
Kućni pritvor je, kao i svaki drugi pritvor, mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog tokom trajanja krivičnog postupka, pre donošenja presude.
Obično se određuje u slučajevima kada postoji sumnja da će neko ponoviti krivično delo ili kad ne dolazi redovno na suđenja.
Podrazumeva da osumnjičeni ne sme bez odobrenja da napusti kuću ili stan, a određuju se i posebni uslovi pod kojim će boraviti u stanu, kao što su zabrana da koristi telefon i internet ili da prima druge osobe u stan.
Osobe u kućnom pritvoru imaju pravo da provedu napolju sat vremena. Ipak, sud ima mogućnost da u svakom pojedinačnom slučaju propiše drugačije mere i više slobode.
Mera kućnog pritvora može biti izrečena bez obzira na krivično delo za koje je osoba osumnjičena ili visinu zaprećene kazne.
Koja su Vaša prava u slučaju pritvora?
U momentu donošenja odluke o pritvoru morate da imate branioca. Ukoliko ga niste obezbedili, obezbediće ga država. Kad kažem država, to je ili javni tužilac ili sud, u zavisnosti u kojoj fazi postupka se odlučuje o pritvoru.
Pre donošenja odluke o pritvoru, sud će Vas saslušati, kad ćete imati priliku da se izjasnite o krivičnom delu koje Vam se stavlja na teret.
Ukoliko postoji predlog tužioca da se odredi pritvor, izjasnićete se i o predlogu tužioca. Imate pravo žalbe na rešenje o određivanju pritvora. O ovoj žalbi odlučuje drugostepeno veće u roku od 48 časova.
Od momenta donošenja odluke o pritvoru, pa nadalje, morate da imate branioca. Pre nego što odluči o pritvoru, sud će Vas saslušati, i tada ćete imati priliku da se izjasnite o krivičnom delu koje Vam se stavlja na teret, kao i o predlogu tužioca da Vam se odredi pritvor.
Izuzetno, ako postoji opasnost od odlaganja, odnosno ako propustite pretres gde ste u ulozi okrivljenog, ili izbegavate sudske pozive, pa bude izdat nalog za Vaše prinudno dovođenje, sud nije u obavezi da Vas sasluša pre nego što Vas pošalje u pritvor.
Tada moraju da Vas saslušaju u roku od četrdeset osam sati od privođenja, kada će odlučiti da li rešenje o pritvoru ostaje na snazi.
Na rešenje o određivanju pritvora imate pravo da se žalite, i sud će o Vašoj žalbi odlučiti u roku od četrdeset osam sati. Međutim, žalba ne odlaže Vaše odvođenje u pritvor.
Ukidanje pritvora – Da li je moguće?
Na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, pritvor najduže može trajati 3 meseca.
Po isteku tog roka okrivljeni može biti zadržan u pritvoru samo po osnovu rešenja o produženju pritvora.
Vanraspravno veće neposredno višeg suda može na obrazloženi predlog javnog tužioca iz važnih razloga produžiti pritvor za još najviše 3 meseca.
Ako do isteka ovih rokova javni tužilac ne podigne optužnicu, pritvor mora biti ukinut i okrivljeni pušten na slobodu bez obzira na to što istraga nije završena, odnosno postupak istraživanja oprtužnice nije okončan.
To praktično znači da pritvor u prethodnom postupku do podizanja optužnice može trajati najduže 6 meseci.
Sudija za prethodni postupak je dužan da po isteku svakih 30 dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora. Žalba na rešenje o pritvoru ne zadržava njegovo izvršenje.
Pritvor posle potvrđene optužnice može da traje onoliko koliko traje glavni postupak, odnosno do upućivanja osuđenog na izdržavanje kazne zatvora ili dok ne nastupi neki od razloga za njegovo ukidanje.
Pritvor se ukida u svakom stadijumu postupka kada se utvrdi da su prestali uslovi za njegovo određivanje ili ako isteknu rokovi njegovog najdužeg trajanja ili ako mu je izrečena uslovna osuda ili oslobađajuća presuda.
Osim toga, pritvor se ukida kada započne izvršenje kazne. O ukidanju pritvora se mora doneti rešenje bez obzira po kom se osnovu ukida.
Pritvor može biti ukinut na predlog stranaka ili po službenoj dužnosti suda. Pre donošenja rešenja o ukidanju pritvora sud će pribaviti mišljenje javnog tužioca, mišljenje nije potrebno ako se pritvor ukida zbog isteka zakonskog roka u kome može trajati.
Posle predaje optužnice do završetka glavnog pretresa odluka o ukidanju pritvora donosi se u sednici veća, a isto tako ako se pritvor ukida posle objavljivanja presude, do njene pravosnažnosti.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com