У Закону о прекршајима („Сл. гласник РС,“ бр.65/2013) садржане су материјалне и процесне одредбе које регулишу прекршаје, прекршајну одговорност, прекршајне санкције, прекршајни поступак и поступак извршења одлуке.
Шта су прекршаји?
Прекршаји представљају блаже повреде јавног поретка. Од свих казнених дела у нашем правном систему прекршаји су далеко најбројнији. Предвиђени су законима, уредбама, одлукама градова и одлукама општина. Због бројности прекршаја, велика је вероватноћа да свако од нас учествује у овом поступку, било као окривљени, оштећени или у неком другом својству. Закон о прекршајима садржи материјалноправне одредбе о прекршајима, као и правила прекршајног поступка. То значи да се у овом закону налазе правни институти материјалног права, правила како тече прекршајни поступак, као и која су Ваша права и обавезе по овом закону.
Ко подноси захтев за покретање прекршајног поступка?
Захтев за покретање прекршајног поступка у свакодневној пракси најчешће подноси Министарство унутрашњих послова за прекршаје из области саобраћаја, јавног реда и мира и др., инспекције из своје надлежности, пореска управа за пореске прекршаје и др. али и свако ко је оштећен прекршајном радњом може да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка.
Шта све можете да урадите кад добијете прекршајни налог?
Прекршајни налог издаје надлежни орган (најчешће МУП и инспекцијски органи) за прекршаје за које је прописана казна у фиксном износу (нпр. коришћење мобилног телефона за време вожње, некоришћење појаса у току вожње или непрописно остављање возила на зеленој површини). Ако прихватате одговорност за прекршај из прекршајног налога, можете у року од 8 дана од када Вам је уручен да платите половину казне. Уколико не прихватате одговорност, можете да поднесете захтев за судско одлучивање прекршајном суду, где ће суд утврђивати одговорност у прекршајном поступку.
Ако протекне рок од осам дана, а не платите половину казне и не поднесете захтев за судско одлучивање, орган који је издао прекршајни налог доставиће га прекршајном суду на принудно извршење казне.
Како да знате да ли је против Вас покренут прекршајни поступак?
Ако Вам је издат прекршајни налог, а Ви сматрате да прекршаја није било, имате право да захтевате да се о томе расправи пред судом. Покретање прекршајног поступка против Вас може да захтева и јавни тужилац, односно неки други орган — на пример, комунални инспектор — и свако ко је на неки начин оштећен прекршајем који сте скривили.
Када Ви захтевате да суд покрене поступак, то можете да урадите лично и поштом. Уколико лично однесете захтев у писарницу суда, суд ће Вам издати потврду о пријему, и одмах проверити да ли је захтев потписан и предат на време. Ако се увери да јесте, донеће решење о покретању поступка, а Вас одмах саслушати или Вам заказати претрес.
У случају да суду захтев достављате поштом, или поступак покреће неко други, за почетак поступка и датум претреса ћете сазнати тако што ће Вам суд доставити позив на кућну адресу. Једном када сазнате број свог предмета, даљи ток поступка можете да пратите на посебном сајту који у ту сврху води Министарство правде.
Обезбеђивање присуства окривљеног
Када је Ваше присуство на претресу обавезно, постоји више мера које суд може да предузме да се осигура да ћете се појавити. Тако, суд може да Вам затражи да положите јемство, да нареди полицији да Вас принудно доведе и/или задржи, или да за Вама распише потерницу.
Ако сте у обавези да присуствујете судском рочишту, и то не урадите, а упозорили су Вас да ће Вас у случају изостанка принудно довести — суд ће МУП-у издати наредбу за довођење. Ово значи да ће службеници полиције доћи по Вас да Вас спроведу до места где треба да будете, ако треба и уз употребу силе. Пре него што затраже да пођете са њима, морају да Вас обавесте о разлозима довођења, да имате право на браниоца, као и право да особа по Вашем избору буде обавештена о томе где сте и шта се догодило.
Уколико не буду могли да Вас пронађу, то ће јавити суду, који затим може (али не мора) да изда општу наредбу за довођење свим полицијским управама у држави — у обичном говору познатију као потерницу. То значи да сваки полицајац који Вас заустави, било где на територији Србије, или на граници, може са лица места да Вас приведе у суд пред којим се води прекршајни поступак, о Вашем трошку. Ако сте се оглушили на уредно послат судски позив, бићете у обавези да платите трошкове довођења, чак и ако Вас суд ослободи одговорности за прекршај.
Ако не буде било могућности да Вас судија одмах прими, полиција може неко време да Вас задржи у станици или затвору, али не дуже од двадесет четири сата. И када за Вама није расписана потерница, суд може да нареди да Вас задрже ако постоји основана сумња да ћете побећи, или да ћете одласком у иностранство избећи одговорност за прекршај за који је запрећена казна затвора. Даље, суд ће донети наредбу о задржавању и када процени да је то потребно да би се спречило даље вршење прекршаја. На ову одлуку немате право жалбе, али морају да Вам омогуће да у најкраћем року обавестите браниоца или лице по свом избору. Ни у овом случају не могу да Вас задрже дуже од двадесет четири сата.
У случају да немате стално пребивалиште у Србији, или сте на привременом боравку у иностранству, као и у другим случајевима када постоји опасност да бекством избегнете одговорност за прекршај, суд може да Вам предложи да положите јемство. Јемство се одређује до износа највише новчане казне прописане за прекршај за који се води поступак, увећаног за очекиване трошкове поступка, и не може да Вам буде одређено пре саслушања, ни без Вашег пристанка.
Поступак пред судом
Окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца кога сам изабере. Суд је дужан да окривљеног приликом првог испитивања поучи о праву на браниоца. Пре него што суд донесе одлуку у прекршајном поступку, окривљеном се мора дати могућност да се изјасни о свим чињеницама и доказима који му се стављају на терет, као и да изнесе све чињенице и доказе који му иду у корист (осим у случајевима предвиђеним законом). Окривљени мора на првом испитивању бити обавештен о прекршају који му се ставља на терет и о основама оптужбе, осим ако се поступак на основу овог закона не спроводи без испитивања окривљеног. Пресуда се изузетно може донети и без испитивања окривљеног. Ово ће бити могуће уколико се уредно позвани окривљени не одазове позиву суда и не оправда свој изостанак или ако не изнесе писмену одбрану у року који му је одредио суд. Уз ове услове потребно је и да испитивање окривљеног није нужно за утврђивање чињеница које су од значаја за доношење законите одлуке.
Позив за испитивање или давање писмене одбране или за саслушање, као и све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу, достављају се окривљеном лично. Окривљени који треба лично да присуствује или учествује у извођењу радњи у прекршајном поступку позива се писменим позивом. Позивање се врши достављањем затвореног писменог позива који садржи: назив суда, лично име окривљеног, назив прекршаја који му се ставља на терет, место где окривљени треба да дође, дан и час када окривљени треба да се јави, назнаку да се позива у својству окривљеног, службени печат и потпис судије. У позиву којим се окривљени позива назначиће се да ли мора лично присуствовати ради испитивања или своју одбрану може дати и писмено. Кад се окривљени први пут позива, уз позив му се обавезно доставља примерак захтева за покретање прекршајног поступка. У првом позиву, поучиће се и о праву да може узети браниоца и да бранилац може присуствовати његовом испитивању. Кад се окривљени позива да лично приступи, јер је његово испитивање неопходно, у позиву ће се упозорити да ће у случају неодазивања бити доведен. Ако за утврђивање чињеничног стања присуство окривљеног није неопходно, у позиву ће се упозорити да ће у случају неодазивања, одлука бити донета без његовог испитивања. Ово све важи и за представника окривљеног правног лица. Суд може и усмено упутити позив окривљеном који се налази пред судом, уз поуку о последицама недоласка, што ће бити унето у записник, који ће окривљени потписати и тиме се сматра да је извршена уредна достава позива. Ако се уредно позвани окривљени не одазове позиву, а свој изостанак не оправда или ако се није могло извршити уредно достављање позива, а из околности очигледно произлази да окривљени избегава пријем позива, суд ће наредити његово довођење, ако је његово присуство неопходно ради утврђивања чињеничног стања.
У закону је регулисано саслушање окривљеног (чл. 200-206). Окривљени се по правилу саслушава усмено. Окривљени може бити саслушан и ако за прво саслушање није обезбедио браниоца, као и ако његов бранилац, иако је обавештен о саслушању, није присутан, али одлука суда не може бити заснована на исказу окривљеног који није био упозорен на право да ангажује браниоца или да буде саслушан у присуству браниоца.
Кад се окривљени први пут саслушава, питаће се за име, надимак ако га има, име једног од родитеља, место и датум рођења, чији је држављанин, занимање, адресу становања и запослења, породичне прилике, који степен стручне спреме има, каквог је имовног стања, да ли је служио војску, односно да ли има чин резервног официра, да ли се води у војној евиденцији и при ком војном органу, да ли је осуђиван или прекршајно кажњаван и за шта, да ли се против њега води кривични или прекршајни поступак и за које дело, а ако је малолетан ко му је законски заступник. Након што се од окривљеног узму лични подаци, предочиће му се зашта се окривљује и позваће се да изнесе своју одбрану.
Приликом саслушања, окривљеном ће се омогућити да се у неометаном излагању изјасни о свим околностима које га терете и да изнесе све чињенице које има у своју одбрану. Окривљени има право да одбије да изнесе одбрану или да одговара на постављена питања и у том случају ће га суд поучити да тиме може отежати прикупљање доказа за своју одбрану. Кад окривљени да свој исказ, ако је потребно да се попуне празнине или отклоне противречности или нејасноће у његовом излагању, суд ће му постављати питања. Ове одредбе важе и за представника окривљеног правног лица. Према окривљеном се не смеју употребити сила, претња, обмана, обећање, изнуда, изнуривање или друга слична средства да би се дошло до његове изјаве или признања или неког чињења које би се против њега могло употребити као доказ.
Писана одбрана је прописана чланом 203. Када суд нађе да непосредно усмено саслушање није потребно с обзиром на значај прекршаја и податке којима располаже, може позвати окривљеног да своју одбрану изнесе писмено у року који му одреди. У том случају окривљени може своју одбрану дати писмено или се лично јавити суду да буде саслушан усмено. Кад окривљени има пребивалиште или боравиште ван подручја суда, на захтев тог суда може се саслушати и пред судом на чијем подручју има пребивалиште или боравиште.
Чланом 205 предвиђено је суочење. Окривљени може бити суочен са сведоком и са другим саокривљеним, ако се њихови искази не слажу у погледу важних чињеница и ако се то неслагање не може на други начин отклонити. Суочени ће се поставити један према другом и од њих ће се захтевати да један другом понове своје исказе о свакој спорној околности и да расправљају о истинитости онога што су казали. Ток суочења и изјаве при којима су суочени коначно остали суд ће унети у записник.
Саслушање преко тумача је прописано чланом 206. Ако је окривљени глув постављаће му се питања писмено, а ако је нем позваће се да писмено одговори. Ако се испитивање не може обавити на такав начин позваће се као тумач лице које се са окривљеним може споразумети.
Чланом 239. предвиђена су права странака на претресу. Наиме, подносилац захтева за покретање прекршајног поступка, окривљени, његов бранилац и оштећени имају право да у току претреса предлажу доказе и дају друге предлоге, а по одобрењу судије могу да постављају питања лицима која се салушавају. Ако овлашћени представник подносиоца захтева на претресу измени садржину захтева, суд ће решењем одложити претрес, да би се окривљени упознао са изменом захтева и припремио своју одбрану. После завршеног доказног поступка странке и бранилац могу дати завршну реч са својом оценом о изведеним доказима. Последња реч увек припада окривљеном, односно представнику окривљеног правног лица. Ако судија нађе да претрес не треба одлагати ради допуне поступка или ради припреме одбране окривљеног по измењеном захтеву, закључиће претрес, а може донети пресуду и јавно објавити изреку пресуде уз кратко навођење разлога. Када у овом случају окривљени и подносилац захтева изјаве да не траже да им се достави писмено израђена пресуда и да се неће жалити, окривљеном ће се уручити, а подносиоцу захтева доставити, само препис изреке пресуде.
У закону је прописано одржавање реда. Уколико окривљени омета ред у поступку, судија ће га опоменути, а ако настави са ометањем реда може га и удаљити (чл. 244).
Повреда права на одбрану, које је утицало или могло утицати на законито и правилно доношење одлуке, представља битну повреду одредаба прекршајног поступка (чл. 264) и у том случају другостепени прекршајни суд ће жалбу усвојити, првостепену одлуку пресудом укинути и предмет вратити првостепеном суду на поновни поступак, с тим да се на ову повреду мора указати у жалби.
Окривљени има право на употребу свог језика при извођењу појединих радњи у поступку или на усменом претресу. Ако се поступак не води на језику окривљеног обезбедиће се усмено превођење, као и превођење исправа и других писмених доказа, путем тумача којег одређује суд. Суд ће поучити окривљеног о праву на превођење, а он се овог права може одрећи уколико зна језик поступка. Ако окривљени није поучен о праву на употребу језика, или је њему или његовом браниоцу противно његовом захтеву ускраћено право да на усменом претресу или у току осталих радњи у прекршајном поступку употребљава свој језик и да на свом језику прати ток усменог претреса односно поступка, ово представља битну повреду поступка (чл. 264), на коју је потребно указати у жалби.
Које санкције за прекршај постоје?
Као санкција за извршен прекршај могу да ти буду изречене новчана казна, казна затвора, рад у јавном интересу и различите “заштитне мере”- нпр. забрана управљања моторним возилом.
Све ове казне неко време остају забележене у бази санкција Министарства правде, заједно са твојим личним подацима. За неплаћене новчане казне такође постоји посебан регистар.
За неке, теже, прекршаје, као што су туча или вређање службеног лица, је поред новчане предвиђена и казна затвора.
Жалба
Право жалбе на пресуду коју суд донесе у Вашем случају, поред Вас, имају јавни тужилац и оштећени, ако постоји. Ако суд одлучује само по Вашој жалби, своју одлуку може да промени само тако што ће казну коју Вам је изрекао умањити или заменити блажом, а не и обрнуто. Рок за подношење жалбе је осам дана од дана када је Вама, или Вашем браниоцу, достављен препис пресуде. Жалбу на пресуду у случају у коме сте Ви окривљени, поред Вас и Вашег браниоца, у Ваше име може да поднесе и неко други Вама близак. У том смислу закон ово право даје и Вашем (ван)брачном партнеру, деци, родитељима, браћи и сестрама, хранитељу, усвојитељу и усвојенику. Жалбу шаљете или лично предајете суду који је донео првостепену одлуку, а о њој одлучује Прекршајни апелациони суд.
Жалбу можете да изјавите најпре ако су битно прекршена правила процедуре прекршајног поступка. Ово значи да Вам, на пример, није достављен позив за претрес, да Вас суд није саслушао пре него што је донео своју одлуку, или Вам није дозволио да изнесете доказе у своју одбрану. Даље, можете да се жалите и ако је одлуком суда прекршен неки други закон — ако дело за које Вас терете не представља прекршај, или је прошло довољно времена да је случај по закону застарео. Такође, пресуду можете да оспорите и ако суд у поступку није правилно и потпуно утврдио све чињенице од значаја, или ако су се у међувремену појавили нови докази који Вам иду у прилог. Поред овога, можете да се жалите и на висину или врсту казне која Вам је изречена, на висину накнаде штете која је досуђена окривљеном, и на трошкове поступка.
Застаревање
Прекршај може да застари, а рокови застаревања разликују се у зависности од различитих прекршаја.
Код прекршаја, прописани рокови застаре краћи су и опомињу суд да предузима радње, те се прекидају сваком радњом суда и почињу изнова да теку, а доводе до застаревања тек ако суд не учини ништа поводом вођења поступка. За разлику од њих, рокови апсолутне застаре су дужи јер теку невезано од тога да ли је суд ажуран или не, и постављају рок у ком суд у сваком случају мора окончати поступак.
Са друге стране, застарелост извршења казне и заштитне мере значи да, иако је изречена, санкција се неће извршити по протеку рока застарелости. Овај рок износи годину дана од дана правноснажности одлуке, а у сваком случају, извршење застарева када протекну две године.
Више о прекршајном налогу можете прочитати овде.
