Шта је то прекршајни налог и како да поступите ако га добијете?

Прекршајни налог је један од законом предвиђених начина за изрицање санкције учиниоцима тачно одређених казнених дела (блажих по облику), у некој врсти скраћеног поступка.

Који је орган, односно овлашћено лице, надлежно и овлашћено за издавање прекршајног налога, утврђено је законом и прописом којим се одређена радња квалификује као прекршај. Чланом 39. став 3. повећана је горња граница прописивања новчаних казни у фиксном износу чиме је створена могућност да се фиксном новчаном казном санкционише већи број прекршаја, па се тако новчана казна може прописати у фиксном износу за физичко лице и одговорно лице од 1.000 до 10.000 динара, за предузетника од 5.000 до 50.000 динара, а за правно лице од 10.000 до 100.000 динара.

За која казнена дела се може издати прекршајни налог?

Прекршајни налог се може издати само за прекршаје.

Закон о прекршајима („Сл. гласник РС“, бр. 65/2013, 13/2016, 98/2016-ОУС, 91/2019-др.закон и 91/2019) – у даљем тексту: ЗОП у члану 168. каже,  прекршајни налог се издаје када је за прекршај законом или другим прописом од прекршајних санкција предвиђена само новчана казна у фиксном износу. Јер, када је предвиђена само новчана казна у фиксном износу не може се поднети захтев суду за покретање прекршајног поступка.

Одговорност физичког лица за учињени прекршај

Физичко лице одговара за прекршај који му се може приписати у кривицу зато што је било урачунљиво и учинило прекршај са умишљајем или из нехата, а било је свесно или је било дужно и могло бити свесно да је такав поступак забрањен.

За постојање одговорности довољан је нехат учиниоца ако прописом о прекршају није одређено да ће се казнити само ако је прекршај учињен са умишљајем.

Није одговоран за прекршај учинилац који је у време извршеног прекршаја био у неотклоњивој стварној заблуди. Није одговоран за прекршај учинилац који је у време извршеног прекршаја био у неотклоњивој правној заблуди.

Ако сматрате да постоје околности које искључују вашу одговорност за прекршај, односно да нисте криви и не желите да призате кривицу тј. прекршајну одговорност, у судском поступку увек можете то и доказивати. Приликом самог издавања прекршајног налога често долази до различитих грешака у поступању овлашћених лица па то увек могу бити разлози за побијање прекршајних налога.

Такође, нико се не може огласити одговорним за неки прекршај док се његова кривица заиста и не утврди у сваком конкретном случају.

Честа је ситуација да је наводни прекршај откривен једино непосредним опажањем овлашћеног лица. Овлашћено лице је, као и сви ми, склон грешкама, и могуће је да је неки догађај погрешно опазио, па уколико ви имате доказ било које врсте који тврди супротно (писани доказ, видео снимак, фотографију, сведоке), можете доказати да нисте ,,криви”.

Садржина прекршајног налога

Прекршајни налог се издаје у писаној форми и његова садржина је прописана чланом 170. Закона. Саставни део прекршајног налога су поуке и упозорења лицу против кога је издат прекршајни налог.

Поуке и упозорења у прекршајном налогу су:

1) ако лице против кога је издат прекршајни налог прихвати одговорност и у року од осам дана од дана пријема прекршајног налога плати половину изречене казне, ослобађа се плаћања друге половине изречене новчане казне (члан 173. став 1);

2) лице против кога је издат прекршајни налог може прихватити одговорност за прекршај и након истека рока од осам дана од пријема прекршајног налога, ако пре поступка извршења добровољно плати целокупан износ изречене новчане казне (члан 173. став 4);

Како да поступите ако добијете прекршајни налог?

Прекршајни налог издаје надлежни орган (најчешће МУП и инспекцијски органи) за прекршаје за које је прописана казна у фиксном износу, као што смо већ рекли.

Тада, вам се уручује налог одређене сарџине ( назив овлашћеног органа који га је издао, идентификациони број прекршајног налога одређен од стране овлашћеног органа, лично име и својство службеног лица које га је издало, датум издавања и датум уручења, лично име физичког лица учиниоца прекршаја, његову адресу пребивалишта, односно боравишта, јединствени матични број, податке о запослењу, за странце број пасоша, односно личне карте, а за одговорно лице у правном лицу и функцију коју обавља у том правном лицу, а за предузетника и назив и седиште радње, назив и седиште правног лица против кога је издат прекршајни налог, као и његов порески идентификациони број и матични број чињенични опис радње из које произилази правно обележје прекршаја, као и време и место извршења прекршаја, правну квалификацију прекршаја, изречену новчану казну, упутство о начину плаћања новчане казне са одговарајућим рачуном на који треба да се уплата изврши).

Међутим, налог би требало да садржи и следеће веома битне елементе на које често учинилац није упозорен нити на њих обраћа пажњу.

Наиме, прекршајни налог мора да има место за потпис учиноца прекршаја, где својим потписом постајете сагласним са садржајем из налога. Уколико се се не слажете са садржајем сам налог не само да немате обавезу потписати, већ је то начин да покажете да нисте сагласни са учињеним прекршајем или са садржајем у налогу. У том случају битан је садржај на позадини налога. На позадини се налазе поуке и упозорења лицу против кога је издат прекршајни налог, што вам најчешће нико неће рећи.

С тим у вези, уколико не сматрате да сте одговорни за учињени прекршај, Закон о пекршајима, а како је и исписано на полеђини, предвиђа да лице против кога је издат прекршајни налог које не прихвата одговорност за прекршај има право да у року од осам дана од пријема прекршајног налога поднесе захтев за судско одлучивање тако што ће лично или преко поште предати прекршајни налог надлежном прекршајном суду уз назначење суда коме се захтев подноси у складу са чланом 174. став 1. Закона о прекршајима. Лице против кога је издат прекршајни налог уколико не прихвата своју одговорност може надлежном суду у року од осам дана од пријема прекршајног налога, лично или путем поште, да достави потписан прекршајни налог, који под овим условима представља захтев за судско одлучивање о прекршајном налогу (у даљем тексту: захтев за судско одлучивање).

Лице против кога је издат прекршајни налог достављањем захтева за судско одлучивање надлежном суду стиче својство окривљеног у прекршајном поступку. Ако окривљени суду достави захтев за судско одлучивање путем поште, уз потписан (или још боље уколико није потписан) прекршајни налог може приложити и своју писану одбрану и доставити или предложити доказе. Даље суд заказује главни претрес, саслушава окривљеног, изводи доказе и доноси пресуду. Суд има овавезу да оконча поступак у року од 2 године од учињеног прекршаја иначе наступа застарелост и поступак се обуставља.

Уколико се у судском поступку утврди Ваша одговорност, суд ће Вас обавезати да платите казну из прекршајног налога у пуном износу. Суд може и да Вам ублажи казну или изрекне опомену ако су за то испуњени законски услови.

Ако протекне рок од осам дана, а не платите половину казне и не поднесете захтев за судско одлучивање, орган који је издао прекршајни налог доставиће га прекршајном суду на принудно извршење казне.

Када поднесете захтев за судско одлучивање, у првом позиву суда бићете упозорени да ће Вас суд, у случају неоправданог неодазивања на први позив (а то је сваки позив до Вашег првог доласка и изношења одбране), огласити одговорним и изрећи Вам казну из прекршајног налога, јер се у том случају сматра да сте одустали од захтева за судско одлучивање.

Текст о споразуму о признавању прекршаја можете прочитати овде.

Related Posts

Leave a Reply