У складу са Законом о раду (“Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014) и Законом о здравственом осигурању, запослени има право да буде привремено спречен за рад односно право да оствари накнаду зараде за време привремене спречености за рад (даље: право на боловање).
Најчешћи случај у пракси када запослени остварује право на боловање јесте у случају болести или повреде ван рада, али поред тога ово право припада запосленом и у случајевима:
- повреде на раду,
- професионалног обољења,
- неге болесног члана уже породице,
- добровољног давања органа и ткива,
- и другим случајевима, односно под условима прописаним чланом 74. Закона о здравственом осигурању (“Сл. гласник РС”, бр. 107/2005, 109/2005 – испр., 57/2011, 110/2012 – одлука УС, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 – одлука УС, 106/2015 и 10/2016 – др. закон).
Свако коришћење права на боловање, које је одобрено од стране надлежног здравственог органа, јесте законско право запосленог и само по себи не може бити основ за отказ уговора о раду без обзира на учесталост или дужину трајања, а што потврђује и Закон о раду у члану 183.
Запослени може користити право на боловање у трајању до 30 дана на основу налаза изабраног лекара, а након тога о даљем коришћењу права на боловање одлучује првостепена лекарска комисија.
Међутим трајање права на боловање није неограничено те у случају ако је запослени одсуствовао са рада дуже од шест месеци непрекидно, односно ако је у последњих 18 месеци, одсуствовао 12 месеци са прекидима, изабрани лекар, односно лекарска комисија, ће га упутити на инвалидску комисију ради утврђивања губитка радне способности.
Шта у случају када је закључен уговор о раду на одређено?
У пракси је врло често питање да ли је послодавац у обавези да продужи уговор о раду на одређено време запосленом који се налази на боловању од преко 30 дана.
Чланом 37. Закона о раду, прописано је да уговор о раду престаје истеком рока на који је закључен, без обзира да ли је запослени у то време привремено спречен за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, до 30 или преко 30 дана, или због повреде на раду или професионалног обољења.
Чињеница, као што је привремена спреченост за рад, не утиче на продужење радног односа и није сметња за доношење решења о престанку радног односа због истека рока на који је заснован, јер радни однос заснован на одређено време, престаје у том случају „по сили закона“, и привремена спреченост за рад (осим ако је посреди трудничко боловање) не ужива посебну заштиту од отказа.
Радни однос престаје истеком рока за који је заснован, у складу са одредбом члана 175. став 1. тачка 1) Закона, што значи да ако је са запосленом заснован радни однос на одређено време одређени број месеци, исти престаје истеком наведеног рока.
Пре истека тог рока радни однос може престати ако је престала потреба због које је са запосленом заснован радни однос, при чему је послодавац дужан да наведе основ и разлоге за давање отказа, сагласно члану 185. став 1. Закона.
Сама привремена спреченост за рад не може бити разлог за отказ за време боловања и сматра се да је такав отказ уговора о раду незаконит, али зато нема сметњи да запосленом радни однос на одређено време престане док је запослени на боловању.
Ово је на неки начин и прописано одредбом члана 183. став 1. тачка 1) Закона, према коме се оправданим разлогом за отказ уговора о раду, у смислу члана 179. Закона, не сматра привремена спреченост за рад услед болести, несреће на раду или професионалног обољења.
Посебна заштита од отказа предвиђена је чланом 187. Закона којим је прописано да само за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду и рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на ова одсуства.
Привремена спреченост за рад не може бити разлог за отказ уговора о раду али зато није сметња да радни однос запосленом који се налази на боловању престане услед истека рока на који је заснован.
Да ли боловање може бити основ за отказ уговора о раду?
Боловање само по себи не може бити основ да послодавац запосленом да отказ. Али то не значи да за време боловања запосленом не може престати радни однос из одређених разлога.
Законом о раду предвиђено је да послодавац може отказати уговор о раду запосленом везано за боловање у два случаја:
- ако запослени не достави послодавцу у одговарајућем року потврду о привременој сперечености за рад;
- ако запослени злоупотреби право на боловање.
У случају да запослени не достави потврду лекара о привременој спречености три дана од дана наступања спречености за рад послодавац има право да му откаже уговор о раду.
Запослени који отвара боловање прво треба да оде код лекара који ће оценити да ли постоје разлози за одсуствовање са рада због болести и издати потврду о спречености за рад, где уноси датум када почиње боловање и датум када се очекује окончање боловања.
Уместо запосленог, потврду могу доставити (у случају теже болести) чланови уже породице и друга лица са којима запослени живи у породичном домаћинству.
У случају да запослени живи сам, потврду може доставити у року од три дана од дана престанка разлога због којих није био у могућности да то раније учини.
Такође, ако запослени злоупотреби право на боловање послодавац има право да откаже уговор о раду.
Злоупотреба права на боловање
Запослени може да злоупотреби боловање на различите начине (ако није заиста болестан, ако време боловања користи да ради друге послове и сл). Послодавац има законску могућност да провери да ли запослени оправдано одсуствује са посла.
Фирма може поднети захтев стручној здравственој организацији која ће оценити здравствену способност запосленог који је на боловању и да ли је боловање оправдано у медицинском смислу (контролише се постојећа медицинска документација).
Ако запослени одбије да се одазове процени и анализи оправданости боловања, то може бити основ за отказ уговора о раду.
Уколико послодавац мисли да запослени користи боловање да би обављао друге послове или другу делатност за себе, то може проверити путем интерне комисије у оквиру фирме, која се формира за ову намену (комисија ће отићи код запосленог кући, за време док одсуствује са рада, да установи да ли је тамо и да ли постоји злоупотреба права на одсуство).
Запослени може да злуопотреби боловање и на друге начине, рецимо ако не поштује лекарска упутства, ако не иде на терапију и контроле и сл., па сам доведе до продужетка боловања. Послодавац може у овом случају да запосленом ускрати накнаду зараде.
Да ли послодавац може понудити анекс уговора о раду запосленом који је на боловању?
Случајеви у којима послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада (анекс уговора) прописани су чланом 171. Закона о раду, у коме се наводи
- „1) ради премештаја на други одговарајући посао, због потреба процеса и организације рада;
- 2) ради премештаја у друго место рада код истог послодавца, у складу са чланом 173. овог закона;
- 3) ради упућивања на рад на одговарајући посао код другог послодавца, у складу са чланом 174. овог закона;
- 4) ако је запосленом који је вишак обезбедио остваривање права из члана 155. став 1. тачка 5 овог закона;
- 5) ради промене елемената за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и других примања запосленог који су садржани у уговору о раду у складу са чланом 33. став 1. тачка 11) овог закона;
- 6) у другим случајевима утврђеним законом, општим актом и уговором о раду.
Одговарајућим послом у смислу става 1. тач. 1) и 3) овог члана сматра се посао за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду.“
Иако наведеним чланом није експлицитно наведено, нема сметњи да послодавац запосленом понуди анекс уговора о раду за време боловања, односно док је привремено спречен за рад. Ова могућност није законом забрањена, а оно што није забрањено, дозвољено је.
Министарство рада и социјалне политике, у мишљењу бр. 011-00-629/2010-02 од 23.09.2010. године, заузело је идентичан став по овом питању:
“Послодавац може да закључивање анекса уговора понуди запосленом и док је запослени одсутан са рада због привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању. Ако запослени одбије понуду, послодавац може да му откаже уговор о раду у смислу члана 179. тачка 7) Закона.”
Закон о раду, у члану 172, регулише питање прихватања и одбијања потписивања анекса и правне последице које из тога настају. Послодавац има обавезу да уз анекс уговора о раду запосленом достави и писмено обавештење у коме су садржани разлози за понуђени анекс, рок у коме запослени треба да се изјасни а који не може бити краћи од осам радних дана и правне последице које могу да настану непотписивањем анекса уговора, а које се састоје у следећем:
- ако потпише анекс уговора у остављеном року, задржава право да пред надлежним судом оспорава законитост тог анекса;
- ако одбије понуду анекса у остављеном року, задржава право да у судском поступку поводом отказа уговора о раду оспорава законитост анекса уговора;
- ако у остављеном року не потпише анекс, сматра се да је понуду одбио.
