Закон о раду прописује неколико основа за престанак радног односа. Два разлога на основу којих долази до престанка радног односа заснивају се на израженој вољи запосленог:
- споразумни престанак радног односа и
- отказ од стране запосленог.
Споразумни раскид уговора о раду
У случајевима када послодавац донесе одлуку о раскиду уговора о раду који је раније са вама склопио и на основу кога сте постали запослени у фирми, он ће тежити да као решење понуди споразумни раскид уговора.
Однос између запосленог и послодавца се увек може завршити писменим споразумом, који означава слободну вољу обе стране и који је јасно одређен Законом о раду.
Пре склапања овог писаног уговора, неопходно је да послодавац упути радника у све услове прекида радног односа, али и да одреди датум када ће престанак рада званично наступити.
Имајте на уму да прихватање овакве врсте уговора ни у ком случају није обавеза, као и да може доћи са обе стране. Споразумни прекид радног односа подразумева да је разлог због ког је до њега дошло мање важан у односу на постизање договора.
Када је споразумни раскид уговора и право на накнаду у питању, морате се упознати са правним одредбама које се за овај раскид везују.
Наиме, потписивањем споразума губите право на новчану надокнаду од Националне службе за запошљавање у случају незапослености, као и право на здравствено, пензијско и инвалидско осигурање.
Ништа мање важна ставка је она која се односи на отпремнину, с обзиром да запослени у случају пристанка на споразум, немају права на исту.
Овом информацијом је круцијално да располажете јер се због ње запослени тешко може позвати на ману воље услед које је постигнут овај споразум.
У случају да сте ви они који теже споразумном отказу због било које врсте сукоба са послодавцем, обратите пажњу да ваш писмени споразумни раскид уговора садржи:
- тачан датум са којим престаје радни однос,
- податке о неисплаћеним зарадама,
- податке о трошковима,
- датум примопредаје дужности,
- податке о искоришћеним данима годишњег одмора и
- остале податке којима се регулише статус запосленог.
Као и за сваку други вид престанка радног односа, и у овом случају послодавац је дужан да вам исплати накнаду за неискоришћене дане годишњег одмора.
Једном када потпишете споразумни отказ, немогуће је раскинути га једноставном изјавом воље.
Отказ од стране запосленог
Запослени у сваком тренутку има право да послодавцу откаже уговор о раду без навођења разлога за то.
Ради се дакле о престанку радног односа који се заснива искључиво на прецизно израженој вољи запосленог да му престане радни однос.
Отказ уговора о раду запослени доставља послодавцу у писаном облику, најмање 15 дана пре дана који је запослени навео као дан престанка радног односа. Овај рок Закон о раду назива отказни рок.
Општим актом код послодавца или уговором о раду може да се утврди дужи отказни рок, али не дужи од 30 дана.
У отказни рок се рачунају радни дани, као и дани викенда и празника, али и сви остали дани у којима запослени евентуално не би радио (коришћење слободних дана и слично). Према томе, није реч о 15 радних дана, већ о 15 календарских дана.
Из свега наведеног јасно је да је услов за престанак радног односа по основу отказа од стране запосленог да послодавац о наведеној намери запосленог прими његову изјаву, која је дата у писаној форми, која је јасна, категорична, недвосмислена и не захтева никаво додатно тумачење.
Једино таква изјава запосленог, донета слободно и самостално, без утицаја претње, принуде или заблуде (без утицаја мана воље), представља валидан основ за отказ уговора о раду и производи правно дејство од момента достављања послодавцу.
Наравно, предуслов за давање овакве изјаве воље је ментално здравље запосленог, односно у моменту састављања изјаве о отказу уговора о раду запослени мора бити урачунљив, то јест да је способан да схвати значај своје изјаве и да управља својим поступцима.
У отказу уговора о раду запослени мора да наведе датум када радни однос престаје, с тим да тај дан мора да буде у оквиру отказног рока. Као што смо навели, отказни рок може да буде у распону од 15 до 30 дана.
Законом је прописано да запослени мора да остави послодавцу барем 15 дана од момента предаје писаног отказа до момента престанка рада.
Уколико је отказни рок по одредбама општег акта послодавца, односно по уговору о раду одређен у дужем трајању, запослени мора да испоштује тај рок.
Ако би, супротно законским одредбама, у општем акту послодавца или у уговору о раду био одређен отказни рок који је дужи од 30 дана, таква одредба би била ништава и примењивао би се максимални законски рок од 30 дана.
Иако, на први поглед право радника, ова врста прекида радног односа се често злоупотребљава.
Наиме, отказ од стране радника означава најјефтинији и најбржи начин да се послодавац реши законских обавеза и исплаћивања отпремнине.
Давање отказа послодавцу се на крају сведе на манипулације компаније, када послодавац указује на повреде радне обавезе, које у већини случајева нису стварне.
Запослени тада, у жељи да спасе свој физички и психички интегритет, пристаје на потписивање отказа, који иде у прилог радном месту запосленог.
Забележен је велики број случајева када долази до „бланко” отказа, што означава ситуације у којима запослени приликом заснивања радног односа потписују папир на ком нема текстуалног садржаја.
На тај начин, послодавац изнад потписа свог запосленог може дописати произвољан текст о отказу.
Како проценат забележених случајева о злоупотреби отказа није низак, Закон о раду је дефинисао заштиту запосленог у тој ситуацији.
Та заштита подразумева да у случајевима када запослени откаже уговор о раду због тога што је послодавац учинио повреде обавеза утврђених законом, општим актом и уговором о раду, тада запослени има сва права из радног односа, исто као и да му је назаконито престао радни однос.
Имајте на уму да се не можете превише ослонити на овај сегмент о заштити с обзиром на њену неразумљивост, која резултира неупотребљивошћу.
Из овог разлога, отказ радника није препоручљива опција. Последице било у случају давања или добијања отказа су сличне.
Једино када је до раскида уговора о раду дошло невољом запосленог, онда запослени има веће шансе за вођење и добијање судског спора.
Отказ уговора о раду од стране послодавца
Члановима 179-191. у Закону о раду, јасно су регулисана правила у случају када долази до отказа уговора о раду од стране послодаваца.
То је поступак у ком је неопходно испоштовати сва права радника почевши од новчане надокнаде, отказног рока и сваког другог питања које је везано за овај раскид уговора о раду.
Отказ уговора о раду од стране послодавца је легитиман у следећим случајевима:
- Када истекне засновани рок који је заснован,
- Када запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени другачије не споразумеју,
- Споразумом између запосленог и послодавца,
- Отказом уговора о раду од стране послодаваца или запосленог,
- На захтев родитеља или старатеља запосленог млађег од 18 година живота,
- Смрћу запосленог,
- У другим случајевима утврђеним законом.
Битно је знати да су разлози престанка радног односа по вољи послодаваца већ предвиђени и да се не могу додавати нови, односно они који законом нису предвиђени.
Ово је уједно пресуда Врховног касационог суда, због чега сваки запослени у случају злоупотребе овог отказа, има право на жалбу.
Отказ уговора о раду на одређено
Данас, највеће повреде права радника се догађају када је у питању отказ уговора о раду на одређено.
У случају рада на одређено, послодавац након 24 месеца може уручити запосленом отказ без икаквих правних последица.
Ипак, како би се смањила злоупотреба права радника од стране послодаваца, уговор о раду на одређено је могуће закључити „увек када су у питању послови чији је трајање унапред утврђено објективним разлозима“. На тај начин је редукована могућност искоришћавања радне моћи.
Отказ на боловању
Радник може остати без посла док је на боловању, с обзиром да Закон о раду то дозвољава у случајевима када се радно место запосленог укида.
Иако, званично, запослени не може бити отпуштен на боловању, дешавају се ситуације када може бити проглашен технолошким вишком.
Отказ раднику на боловању не сматра се легитимним, али уколико дође до престанка потребе за обављањем одређеног посла услед техоношких промена, постоји могућност да се због тога раскид уговора о раду догоди.
Заштита од отказа током боловања је јасно предвиђена само у случају трудноће и породиљског одсуства.
Отпремнина у случају отказа – права радника
Исплата отпремнине од стране послодаваца зависи од разлога прекида радног односа.
У случајевима када се радник прогласи технолошким, економским или организационим вишком, као и приликом прекида радног односа због одласка у пензију – прописано је право на отпремнину.
У ситуацијама када је до престанка радног односа дошло из других разлога, послодавац није дужан да исплати отпремнину.
Висина отпремнине се утврђује општим актом или уговором о раду, али не сме бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код ког остварује право на отпремнину.
Када је реч о одређивању навршених година, меродаван је онај период током ког је запослени имао закључен уговор о раду, а то се не односи на стаж осигурања који је стекао по том основу.
Други могући параметар када је отпремнина у случају отказа у питању, односи се на обрачун просечне месечне зараде запосленог исплаћене у последња три месеца. Та зарада укључује сва примања из радног односа која имају карактер зараде.
Отказни рок по Закону о раду
Отказни рок је предвиђен и регулисан законом, а односи се на период између усменог саопштења отказа и напуштања радног места.
Предвиђен отказни рок кад радник даје отказ траје најмање 15 дана, али узимајући у обзир општи акт или уговор о раду, он може да се продужи и на максималних 30 дана.
Како је законски отказни рок обавезан када га даје запослени, врло је важно да се он и испоштује.
У случају да запослени то не учини, послодавац има законски основ за накнаду штете од запосленог који је занемаривањем своје обавезе проузроковао штету на радном месту.
Да не би долазило до било које врсте сукобљавања, отказ без отказног рока није погодна опција. Такође, од велике је важности да се на писаној изјави о отказу наведе тачан датум.
Када запослени коме је уговор о раду отказан јер не остварује потребне услове рада, и он има отказни рок по Закону о раду, који се утвђује општим актом или уговором о раду, у зависности од стажа осигурања.
У овом случају отказни рок почиње да тече наредног дана од достављања решења о отказу.
Запослени може прекинути са радом и пре истека рока, с тим што му се за то време обезбеђује накнада зараде у утврђеној висини.
Многе збуњује податак колико траје отказни рок, стога подсећамо да се у овај рок рачунају радни дани, дани викенда, празника и друго.
То значи да Закон о раду отказни рок изриче на трајање 15 календарских дана, а не радних како може деловати на прво помињање.
Такође, добро је напоменути да уговором о раду, могу унапред бити дефинисане одредбе отказног рока, те да се потписивањем истог при заснивању радног односа, обавезујете да поштујете услове наметнуте вољом послодавца.
Последице непоштовања отказног рока
Законске одредбе о отказном року дају послодавцу одређено време (видели смо да је то време између 15 и 30 дана од дана када је примио изјаву запосленог о отказу уговора о раду) да нађе решење за новонасталу ситуацију.
Отказ уговора о раду од стране запосленог може да проузрокује проблеме у организацији посла, те је законодавац дао послодавцу отказни рок да би те проблеме могао да превазиђе:
- запошљавањем новог радника уместо запосленог који је дао отказ,
- новом организацијом посла,
- прерасподелом радних задатака на остале запослене и слично.
Из наведених разлога запослени је дужан да поштује отказни рок.
У случају да то не учини, односно да престане да долази на посао након што је предао послодавцу изјаву о отказу, а отказни рок још није протекао, или током отказног рока не обавља своје радне задатке, а услед тога наступи одређена штета за послодавца, постојао би законски основ за накнаду те штете од запосленог који је својим скривљеним понашањем проузроковао штету.
Према томе, једина последица која би по запосленог могла да наступи уколико не испоштује отказни рок приликом давања отказа уговора о раду је накнада стварне штете коју је тиме проузроковао послодавцу.
Ово значи да би послодавац у судском поступку против запосленог морао да докаже да запослени није испоштовао отказни рок, те да је такав његов поступак директно проузроковао одређену материјалну штету за послодавца.
Непоштовање отказног рока мора да буде узрок одређене штете-у том случају би запослени морао да надокнади ту штету послодавцу.
Послодавац нема право да због непоштовања отказног рока наплати било какву казну од запосленог који је дао отказ.
Таква новчана казна не може да буде предвиђена уговорм о раду, општим актом послодавца, а ни неким посебним уговором. То би практично била паушална наплата штете, што није правно основано.
Послодавац мора да докаже да је штета заиста наступила, да докаже њену висину, као и чињеницу да је проузрокована управо непоштовањем отказног рока од стране запосленог који је дао отказ уговора о раду.
Да ли је за послодавца заиста наступила штета због неиспуњавања радних задатака током отказног рока од стране запосленог који је дао отказ, колики је њен износ и да ли све то послодавац може да докаже у евентуалном судском поступку-фактичко је питање.
Да би се избегао такав спор, најповољније и за запосленог и за послодавца је да запослени савесно и редовно обавља своје радне задатке током отказног рока.
Такође, с обзиром да запослени подноси изјаву о отказу уговора о раду у писаној форми надлежној служби код послодавца, те да од дана подношења писане изјаве до дана престанка радног односа мора да протекне најмање 15 дана, запослени би требало да захтева да се на писаној изјави евидентира датум пријема, како не би било недоумица о томе када се завршава отказни рок.
Зашто је тешко дати отказ на послу?
Свака промена је тешка, чак и када је она пречица до среће.
Промена је понекад паралишући страх који нас спречава да донесемо одлуке, како на приватном тако и на пословном плану.
Да је промена посла стрес који не смемо занемарити упозорава велики број стручњака. У зависности од флексибилности особе, отказ може имати различиту тежину.
Дати отказ или не?
Једни раскид уговора о раду могу видети само као нову животну прилику и узбуђење, други могу осетити само страх који може бити кочница за даље напредовање.
Главни проблем може бити и контрадикторност код људи и њихове жеље за променом запослења.
Човек увек жели да надограђује своје способности и да проширује своје границе, али је са друге стране роб навика. У зависности од тога који осећај ће осећај превагнути, доноси се и одлука.
Ипак, имајте у виду да су промене саставни део живота и да иако није лако да се определите за животну прекретницу, чињеница и да размишљате о њој значи да сте оптерећени и незадовољни.
Преузети одговорност за свој живот је тежак задатак, али је уједно најкориснија ствар која ће вас ојачати. На првом месту, морате гласно себи рећи – желим дати отказ!
Како дати отказ са стилом?
Када донесете одлуку да је време за давање отказа, врло је важан и начин на који ћете то учинити.
За почетак, битно је да утврдите све своје разлоге због којих је дошло време да наставите даље своју каријеру на другом радном месту.
Због чињенице да многи не знају како дати отказ послодавцу, страха од промене и нагомиланог стреса, често на радном месту остајемо дуже него што бисмо то желели.
Уколико свакодневно идете на посао са мишљу када дати отказ, то је најјаснији знак да је време за промену.
Некада је сам процес давања отказа тежи од саме одлуке. Разлог томе је што знате да доносите добру одлуку за себе, али се донекле осећате као да издајете поверење оних који су вам посао доделили, али и колега са којима сте делили задужења.
Да бисте били особа коју би свако сутра препоручио, морате да водите рачуна да испоштујете цео протокол.
У наставку ћемо се конкретно позабавити проблематиком која се бави питањем када и како се даје отказ.
1. Будите самоуверени и професионални
За почетак, битно је да прва особа која сазна за ваш отказ на послу буде ваш надређени, стога немојте дозволити себи да причате о томе са било ким, ма колико вам биле блиске колеге.
Ово је ситуација која се најчешће лоше интерпретира и која вам најлакше може бити замерена.
Добра идеја је припремити говор који ће бити директан и који ће имати јасну намеру.
Будите искрени јер су обмане транспарентније него што вам се чини. Никако не будите љути или негативни у свом наступу, без обзира на разлоге вашег отказа.
Чврсто пружите руку и задржите пријатан осмех на лицу. Не заборавите да начин давања отказа искључиво говори о вама и у складу са тим се треба и да се понашате.
2. Спремите отказно писмо
Отказно писмо је још један вид уважавања вашег надређеног, фриме за коју сте радили и указаног поверења. Ово писмо треба да буде кратко и опште.
У њему треба на професионалан начин истакнете своју одлуку, али је пожељно и нагласити да вам је била част да будете део тима.
Нека разлози за раскид уговора о раду буду на вама, односно наведите их само ако ћете моћи на дипломатски начин да објасните своју одлуку.
Отказно писмо понесите са собом на разговор и дајте га на крају састанка. Овај вид учтивости је изузетно цењен у данашње време.
3. Испоштујте послодавца
Зрело је да док траје отказни рок припемите тло за вашу замену и да не остављате недовршене задатке.
Не треба заборавити да Закон о раду отказни рок сматра обавезним, стога је поштовање истог осим куротазије и неопходност.
За време трајањања рока, наставите да се понашате професионално и потрудите се да не коментаришете околности са колегама. То ће се протумачити као изузетно лош гест, поготово у случају да су други запослени задовољни условима на послу.
Ваш отказ је лична ствар и не треба га истицати ни као позитивну ни као негативну одлуку.
Не заборавите да било да се отказ уговора о раду догађа вашом вољом или вољом послодавца, постоји одређен модел понашања који желите да испратите.
Увек будите доследни себи, и не дозволите да стагнирате, или још горе, назадујете. Цените свој рад и никада не престајте са личним усавршавањем, а сваку додатну вештину уврстите и у свој ЦВ.
Ипак, као основни циљ, поставите себи упознавање са Законом о раду и члановима који одређују вашу позицију.
Само на овај начин, нећете бити ускраћени за своја права. У ситуацијама када би то и могло да се догоди, својом едукованошћу ћете бити у прилици да адекватно одговорите на новонасталу ситуацију.
4. Искажите захвалност за пружену прилику
У неким случајевима посао вам може бити више од пуког начина зараде.
У зависности од тога колико дуго сте у некој организацији, можда сте развили чврсте везе са сарадницима и надређенима, развили нове вештине, пробили се до позиције на високом нивоу, преузели веће одговорности и одрасли у професионалном смислу.
Ваша искуства са вашег тренутног посла вероватно су вам помогла да зарадите нову прилику, па је важно да покажете своју захвалност.
Одвојите време да се лично захвалите сарадницима и лидерима са којима сте блиско сарађивали.
Не само да је ово део пословног бонтона, већ вам такође може помоћи у развоју мреже пословних сарадника. Никад не знате када ћете можда моћи да помогнете бившем колеги да пронађе нову прилику и обрнуто.
Готово сви одлуче да напусте посао у неком тренутку своје професионалне каријере. Ако одвојите време да се припремите, осмислите отказ и испланирате последње дане или недеље са компанијом, можете обезбедити пријатељски одлазак и несметан прелаз за све укључене.
Уколико вам је потребна правна помоћ или савет, будите слободни да нас контактирате.
Авокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
