U skladu sa Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) i Zakonom o zdravstvenom osiguranju, zaposleni ima pravo da bude privremeno sprečen za rad odnosno pravo da ostvari naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad (dalje: pravo na bolovanje).
Najčešći slučaj u praksi kada zaposleni ostvaruje pravo na bolovanje jeste u slučaju bolesti ili povrede van rada, ali pored toga ovo pravo pripada zaposlenom i u slučajevima:
- povrede na radu,
- profesionalnog oboljenja,
- nege bolesnog člana uže porodice,
- dobrovoljnog davanja organa i tkiva,
- i drugim slučajevima, odnosno pod uslovima propisanim članom 74. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 109/2005 – ispr., 57/2011, 110/2012 – odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 – odluka US, 106/2015 i 10/2016 – dr. zakon).
Svako korišćenje prava na bolovanje, koje je odobreno od strane nadležnog zdravstvenog organa, jeste zakonsko pravo zaposlenog i samo po sebi ne može biti osnov za otkaz ugovora o radu bez obzira na učestalost ili dužinu trajanja, a što potvrđuje i Zakon o radu u članu 183.
Zaposleni može koristiti pravo na bolovanje u trajanju do 30 dana na osnovu nalaza izabranog lekara, a nakon toga o daljem korišćenju prava na bolovanje odlučuje prvostepena lekarska komisija.
Međutim trajanje prava na bolovanje nije neograničeno te u slučaju ako je zaposleni odsustvovao sa rada duže od šest meseci neprekidno, odnosno ako je u poslednjih 18 meseci, odsustvovao 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, će ga uputiti na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti.
Šta u slučaju kada je zaključen ugovor o radu na određeno?
U praksi je vrlo često pitanje da li je poslodavac u obavezi da produži ugovor o radu na određeno vreme zaposlenom koji se nalazi na bolovanju od preko 30 dana.
Članom 37. Zakona o radu, propisano je da ugovor o radu prestaje istekom roka na koji je zaključen, bez obzira da li je zaposleni u to vreme privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, do 30 ili preko 30 dana, ili zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Činjenica, kao što je privremena sprečenost za rad, ne utiče na produženje radnog odnosa i nije smetnja za donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka na koji je zasnovan, jer radni odnos zasnovan na određeno vreme, prestaje u tom slučaju „po sili zakona“, i privremena sprečenost za rad (osim ako je posredi trudničko bolovanje) ne uživa posebnu zaštitu od otkaza.
Radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan, u skladu sa odredbom člana 175. stav 1. tačka 1) Zakona, što znači da ako je sa zaposlenom zasnovan radni odnos na određeno vreme određeni broj meseci, isti prestaje istekom navedenog roka.
Pre isteka tog roka radni odnos može prestati ako je prestala potreba zbog koje je sa zaposlenom zasnovan radni odnos, pri čemu je poslodavac dužan da navede osnov i razloge za davanje otkaza, saglasno članu 185. stav 1. Zakona.
Sama privremena sprečenost za rad ne može biti razlog za otkaz za vreme bolovanja i smatra se da je takav otkaz ugovora o radu nezakonit, ali zato nema smetnji da zaposlenom radni odnos na određeno vreme prestane dok je zaposleni na bolovanju.
Ovo je na neki način i propisano odredbom člana 183. stav 1. tačka 1) Zakona, prema kome se opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 179. Zakona, ne smatra privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja.
Posebna zaštita od otkaza predviđena je članom 187. Zakona kojim je propisano da samo za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu i rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na ova odsustva.
Privremena sprečenost za rad ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu ali zato nije smetnja da radni odnos zaposlenom koji se nalazi na bolovanju prestane usled isteka roka na koji je zasnovan.
Da li bolovanje može biti osnov za otkaz ugovora o radu?
Bolovanje samo po sebi ne može biti osnov da poslodavac zaposlenom da otkaz. Ali to ne znači da za vreme bolovanja zaposlenom ne može prestati radni odnos iz određenih razloga.
Zakonom o radu predviđeno je da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom vezano za bolovanje u dva slučaja:
- ako zaposleni ne dostavi poslodavcu u odgovarajućem roku potvrdu o privremenoj sperečenosti za rad;
- ako zaposleni zloupotrebi pravo na bolovanje.
U slučaju da zaposleni ne dostavi potvrdu lekara o privremenoj sprečenosti tri dana od dana nastupanja sprečenosti za rad poslodavac ima pravo da mu otkaže ugovor o radu.
Zaposleni koji otvara bolovanje prvo treba da ode kod lekara koji će oceniti da li postoje razlozi za odsustvovanje sa rada zbog bolesti i izdati potvrdu o sprečenosti za rad, gde unosi datum kada počinje bolovanje i datum kada se očekuje okončanje bolovanja.
Umesto zaposlenog, potvrdu mogu dostaviti (u slučaju teže bolesti) članovi uže porodice i druga lica sa kojima zaposleni živi u porodičnom domaćinstvu.
U slučaju da zaposleni živi sam, potvrdu može dostaviti u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije bio u mogućnosti da to ranije učini.
Takođe, ako zaposleni zloupotrebi pravo na bolovanje poslodavac ima pravo da otkaže ugovor o radu.
Zloupotreba prava na bolovanje
Zaposleni može da zloupotrebi bolovanje na različite načine (ako nije zaista bolestan, ako vreme bolovanja koristi da radi druge poslove i sl). Poslodavac ima zakonsku mogućnost da proveri da li zaposleni opravdano odsustvuje sa posla.
Firma može podneti zahtev stručnoj zdravstvenoj organizaciji koja će oceniti zdravstvenu sposobnost zaposlenog koji je na bolovanju i da li je bolovanje opravdano u medicinskom smislu (kontroliše se postojeća medicinska dokumentacija).
Ako zaposleni odbije da se odazove proceni i analizi opravdanosti bolovanja, to može biti osnov za otkaz ugovora o radu.
Ukoliko poslodavac misli da zaposleni koristi bolovanje da bi obavljao druge poslove ili drugu delatnost za sebe, to može proveriti putem interne komisije u okviru firme, koja se formira za ovu namenu (komisija će otići kod zaposlenog kući, za vreme dok odsustvuje sa rada, da ustanovi da li je tamo i da li postoji zloupotreba prava na odsustvo).
Zaposleni može da zluopotrebi bolovanje i na druge načine, recimo ako ne poštuje lekarska uputstva, ako ne ide na terapiju i kontrole i sl., pa sam dovede do produžetka bolovanja. Poslodavac može u ovom slučaju da zaposlenom uskrati naknadu zarade.
Da li poslodavac može ponuditi aneks ugovora o radu zaposlenom koji je na bolovanju?
Slučajevi u kojima poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) propisani su članom 171. Zakona o radu, u kome se navodi
- „1) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada;
- 2) radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 173. ovog zakona;
- 3) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 174. ovog zakona;
- 4) ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5 ovog zakona;
- 5) radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 11) ovog zakona;
- 6) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.“
Iako navedenim članom nije eksplicitno navedeno, nema smetnji da poslodavac zaposlenom ponudi aneks ugovora o radu za vreme bolovanja, odnosno dok je privremeno sprečen za rad. Ova mogućnost nije zakonom zabranjena, a ono što nije zabranjeno, dozvoljeno je.
Ministarstvo rada i socijalne politike, u mišljenju br. 011-00-629/2010-02 od 23.09.2010. godine, zauzelo je identičan stav po ovom pitanju:
“Poslodavac može da zaključivanje aneksa ugovora ponudi zaposlenom i dok je zaposleni odsutan sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju. Ako zaposleni odbije ponudu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu u smislu člana 179. tačka 7) Zakona.“
Zakon o radu, u članu 172, reguliše pitanje prihvatanja i odbijanja potpisivanja aneksa i pravne posledice koje iz toga nastaju. Poslodavac ima obavezu da uz aneks ugovora o radu zaposlenom dostavi i pismeno obaveštenje u kome su sadržani razlozi za ponuđeni aneks, rok u kome zaposleni treba da se izjasni a koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora, a koje se sastoje u sledećem:
- ako potpiše aneks ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa;
- ako odbije ponudu aneksa u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu osporava zakonitost aneksa ugovora;
- ako u ostavljenom roku ne potpiše aneks, smatra se da je ponudu odbio.
