Остваривање Права на Накнаду у Случају Незапослености

Обавезно осигурање за случај незапослености је део система обавезног социјалног осигурања грађана којим се обезбеђују права за случај незапослености на начелима обавезности, узајамности и солидарности. 

Законом о доприносима за обевезно социјално осигурање (“Службени гласник РС” бр. 84/04….112/15) прописано је да су  обвезници доприноса за осигурање за случај незапослености:

1. запослени;
2. изабрана, именована и постављена лица која остварују разлику зараде, односно плате;
3. лица која обављају привремене и повремене послове по уговору;
4. лица која остварују накнаду зараде по закону који уређује финансијску подршку породици са децом;
5. лица која остварују накнаду зараде по закону који уређује  обавезно здравствено осигурање;
6. предузетници;
7. оснивачи, односно чланови привредног друштва;
8. други осигураници, у складу са законом који уређује систем обавезног осигурања за случај незапослености.

Обавезним осигурањем обезбеђују се права за случај незапослености, и то:

• новчана накнада;
• здравствено осигурање и пензијско и инвалидско осигурање у складу са законом;
• друга права у складу са законом

Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености прописано је да незапослени има право на новчану накнаду у случају престанка радног односа или престанка обавезног осигурања, по основу престанка радног односа отказом од стране послодавца, у складу са прописима о раду, и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла, у складу са законом, осим лица која су се, у складу са одлуком Владе о утврђивању програма решавања вишка запослених, својевољно определила за новчану накнаду или посебну новчану накнаду – у већем износу од висине отпремнине утврђене Законом о раду.

Остваривање овог права, чак и када је испуњен услов у погледу “начина престанка радног односа” зависи од испуњености услова да обавезно осигурано лице има право на новчану накнаду ако је било осигурано најмање 12 месеци непрекидно или с прекидима у последњих 18 месеци (непрекидним осигурањем се сматра и прекид обавезног осигурања краћи од 30 дана) како је то прописано одредбом члана 66. Закона.

Новчана накнада за незапослене

Даље, трајање права на новчану накнаду утврђено је одредбом Закона, која прописује да се новчана накнада исплаћује се незапосленом:

1. три месеца, ако има стаж осигурања од једне до пет година;
2. шест месеци, ако има стаж осигурања од пет до 15 година;
3. девет месеци, ако има стаж осигурања од 15 до 25 година;
4. дванаест месеци, ако има стаж осигурања дужи од 25 година.

Односно уређена је ситуација права на накнаду у случају остваривања права на пензију:

“Изузетно, новчана накнада припада незапосленом у трајању од 24 месеца, уколико незапосленом до испуњавања првог услова за остваривање права на пензију, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању, недостаје до две године.”

Испуњеност услова за остваривање права на пензију, по основу стажа осигурања, незапослени доказује појединачним актом организације надлежне за пензијско и инвалидско осигурање.”

Прописано је и да незапослени коме је престало право на новчану накнаду може да оствари ово право ако поново испуни услове за стицање права на новчану накнаду, с тим што му се у стаж осигурања не урачунава стаж за који је већ остварио новчану накнаду.

Међутим, ову одредбу има применити само на случајеве из члана 72. став 1. тачка 1) до 4).

Односно, с обзиром да чланом 72. став 2. Закона новчана накнада припада незапосленом у трајању од 24 месеца, уколико незапосленом до испуњавања првог услова за остваривање права на пензију, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању, недостаје до две године – односно не поставља се услов стажа.

Право на новчану накнаду

Право на новчану накнаду има незапослено лице које је било обавезно осигурано за случај незапослености најмање 12 месеци непрекидно или са прекидима у последњих 18 месеци.

Непрекидним осигурањем сматра се и прекид осигурања краћи од 30 дана.

Незапослени има право на новчану накнаду у случају престанка радног односа или престанка обавезног осигурања, по основу престранка радног односа отказом од стране послодавца, у складу са прописима о раду, и то:

1. ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одредјеног посла или додје до смањења обима посла, у складу са законом, осим лица која су се, у складу са одлуком Владе о утврдјивању програма решавања вишка запослених, својевољно определила за новчану накнаду или посебну новчану накнаду  – у већем износу од висине отпремнине утврдјене Законом о раду,

2. ако запослени не остварује резултате рада, односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради;

• престанка радног односа на одредјено време, привремених и повремених послова, пробног рада;
• престанка функције изабраних, именованих и постављених лица, уколико није остварено право на мировање радног односа или накнаду плате, у складу са законом;
• преноса оснивачких права власника, односно члана привредног друштва;
• отварања стечаја, покретања ликвидационог поступка и у другим случајевима престанка рада послодавца, у складу са законом;премештаја брачног друга, у складу са посебним прописима;
• престанка радног односа у иностранству, у складу са законом, односно медјународним споразумом.

Незапослени коме је радни однос, односно осигурање престало његовом вољом или кривицом, односно ако је радни однос престао својевољним опредељивањем за отпремнину, новчану накнаду или посебну новчану накнаду по одлуци Владе о утврђивању програма решавања вишка запослених, у већем износу од износа отпремнине утврђене Законом о раду, може остварити право на новчану накнаду ако поново испуни услове из члана 66. овог закона ( Напомена НСЗ: оствари нови стаж у трајању од 12 месеци непрекидно или са прекидима у последњих 18 месеци).

Услови и начин остваривања права на новчану накнаду за случај незапослености

Ко може оставарити право на новчану накнаду за случај незапослености?

Новчана накнада је право из осигурања за случај незапослености које се остварује под условима и на начин прописан Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Службени гласник РС“ бр. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17 – др. закон и 113/17) Право се остварује ако су кумулативно испуњени услови који се односе на:

1. Пријаву на евиденцију незапослених код Националне служе за запошљавање  и подношење захтева у законом прописаном року од 30 дана од дана престанка осигурања  како би се остварио пун обим права;
2. Минимални стаж осигурања од 12 месеци непрекидно или  12 месеци са прекидима у последњих 18 месеци;
3. Разлог престанка радног односа, односно престанка осигурања;

Разлози престанка радног односа или престанка осигурања који су основ за новчану накнаду

Законом су таксативно набројани разлозо престанка радног односа, односно престанка осигурања који су основ за  остваривање права на новчану накнаду. Право може да оствари незапослено лице коме је радни однос, односно обавезно социјално осигурање престало:

1. као вишку запослених у складу са законом осим запослених којима је  отпремнина исплаћена на основу одлуке Владе РС у износу већем од износа отпремнине коју би запослени остварио у складу са Законом о раду;
2. ако запослени не остварује резултате рада, односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради;
3. због престанка радног односа на одређено време, привремених и повремених послова, пробног рада;
4. због престанка функције изабраних, именованих и постављених лица, уколико није остварено право на мировање радног односа или накнаду плате, у складу са законом;
5. због преноса оснивачких права власника, односно члана привредног друштва; 
6. отварања стечаја, покретања ликвидационог поступка и у другим случајевима престанка рада послодавца у складу са законом (Привремени престанак обављања делатности није основ за остваривање права на новчану накнаду ни за предузетника ни за запослене код истог);
7. премештаја брачног друга, у складу са посебним прописима;

 Из наведеног произлази да право на новчану накнаду не може да оствари:

• Запослени коме је радни однос престао његовом вољом или кривицом. После престанка радног односа из овог разлога потребно је поново остварити  минимални стаж осигурања од 12 месеци непрекидно или 12 месеци са прекидима у последњих 18 месеци;
• Предузетник који је привремено обуставио обављање делатности;
• Запослени којима мирују права по основу рада;
• Лица којима је престало осигурање  које не укључује и осигурање за случај незапослености ( рад по уговору о делу, сезонски послови у пољопривреди, пољопривредни стаж, естрадни стаж…)
• Незапослени коме је престало запослење у иностранству. 

Дужина исплатног периода новчане накнаде

Новчана накнада исплаћује се незапосленом:

• 3 месеца, ако има стаж осигурања од 1 до 5 година;
• 6 месеци, ако има стаж осигурања од 5 до 15 година;
• 9 месеци, ако има стаж осигурања од 15 до 25 година;
• 12 месеци, ако има стаж осигурања дужи од 25 година;

Годином стажа осигурања, сматра се навршених 12 месеци за које је обвезник доприноса био обавезно осигуран.

Изузетно, новчана накнада припада незапосленом у трајању од 24 месеца, уколико незапосленом до испуњавања првог услова за остваривање права на пензију, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању, недостаје до две године. 

Испуњеност услова за остваривање права на пензију, по основу стажа осигурања, незапослени доказује појединачним актом организације надлежне за пензијско и инвалидско осигурање.

Лице коме је истакао исплатни период новчане накнаде или је исто право престало због запослења или започињања осигурања по другом основу, може поново да оствари право на новчану накнаду, ако испуни све законом прописане услове. 

Настављање исплате новчане накнаде

Незапосленом се наставља исплата новчане накнаде:

1. за време трајања додатног образовања и обуке, у складу са индивидуалним планом запошљавања;

2. за време привремене спречености за рад утврђене према прописима о здравственом осигурању, али не дуже од 30 дана од дана настанка привремене спречености;

3. за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада због посебне неге детета према прописима из области рада или другим прописима којима се регулише одсуство са рада.

Пријава на невиденцију и подношење захтева за новчану накнаду за време трајања ванредног стања

За време трајања ванредног стања, а у циљу сузбијања ширења вируса ЦОВИД-19, Национална служба за запошљавање омогућила је пријаву на евиденцију незапослених и подношење захтева за новчану накнаду, као и других захтева, путем електронске поште на мејл адресе филијала Националне службе за запошљавање.

Детаљна информација  објављена је на Интернет страници НСЗ у делу ИНФО.

Рачунање рокова за време трајања ванредног стања

Влада Републике Србије, уз супотпис председника Републике, дана 24. марта 2020. године, донела је Уредбу о примени рокова у управним поступцима за време ванредног стања. (“Службени гласник РС”, број 41 од 24. марта 2020.године). 

1. Странке не могу сносити последице свог непоступања у роковима прописаним или одређеним у складу са законима којима се уређује општи управни поступак или посебни управни поступци. Странке које нису у могућности да се пријаве на евиденцију незапослених и поднесу захтев за новчану накнаду електронским путем или путем поште, за време трајања ванредног стања, моћи ће ове радње да  предузму по престанку ванредног стања. За време ванредног стања прекинуће се рачунање рокова. 

2. Сматраће се да је достава решења и других писмена од стране органа, од којих почињу да теку рокови који се не могу продужити  извршена кад истекне 15 дана од престанка ванредног стања. Од овог дана почиње рачунање рокова за изјављивање жалби, приговора, других правних средстава као и предузимање радњи које су везане за рокове који се  иначе не могу продужавати. Ако је странка благовремено поднела поднесак у време ванредног стања или пре  истека 15 дана од престанка ванредног стања, није потребно да  исти поново подноси.

3. Уредбом су продужени и рокови за поступање управних органа (решавање по захтевима, жалбама, другим правним средствима као и другим поднесцима странака) и исти ће се продужити 30 дана од дана престанка ванредног стања.

Документација која се прилаже уз захтев за новчану накнаду

Уз захтев за новчану накнаду подносилац захтева доставља:

• решење или други акт о престанку радног односа, пробног рада, привремених и повремених послова, обављања функције и
• потврду о заради, односно накнади зараде, висини уговорене накнада или основици на коју су уплаћивани доприноси током периода осигурања, коју попуњава послодавац

Лица којима стаж осигурања није у целости евидентиран у Централном регистру обавезног социјалног осигурања, поред наведених докумената достављају и радну књижицу.

Национална служба за запошљавање врши увид, прибавља и обрађује податке службеним путем о чињеницама о којима се води службена евиденција, а које су од значаја за поступање у предметима остваривања права на новчану накнаду.

Ако службену евиденцију води други орган, Национална служба за запошљавање ће затражити податке од тог органа, који је дужан да их бесплатно достави у року од 15 дана.

До овога неће доћи једино ако странка изричито наведе да ће сама прибавити све неопходне податке.

Ради се о подацима о отварању поступка стечаја, ликвидације, престанка рада предузетника, преносу оснивачких права, односно члана привредног друштва, стажу осигурања у иностранству, служењу војног рока, периодима осигурања евидентираним у Централном регистру обавезног социјалног осигурања или у евиденцији Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, основици за обрачун доприноса коју решењем утврђује Пореска управа и најзад о подацима о ранијем коришћењу новчане накнаде (коју води управо Национална служба за запошљавање).

Висина новчане накнаде

Одредбама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености прописана је методологија утврђивања висине и обрачуна новчане накнаде.

Овом методологијом предвиђено је да се најпре утврди дневни износ новчане накнаде, а месечни износ новчане накнаде добија се множењем дневне новчане накнаде и броја календарских дана у месецу за који се остварује право и врши исплата.

Дневна новчана накнада утврђује се множењем основице дневне новчане накнаде и личног коефицијента, који је посебан за сваког осигураника и зависи од прихода које је остваривао током претходног радног ангажовања.

Основица дневне новчане накнаде за све захтеве и све исплате после 01.02.2019. године износи 1.020,00 динара.

Ова основица, као и најнижи и највиши месечни износ новчане накнаде усклађују се годишњим индексом потрошачких цена у календарској години која претходи години у којој се врши усклађивање.

Лични коефицијент се утврђује решењем.

Добија се дељењем укупне зараде (односно накнаде зараде, уговорене накнаде, уопште прихода који је осигураник остваривао) остварене у последњих 12 месеци који претходе месецу у којем је престао радни однос, односно осигурање, са просечном годишњом зарадом по запосленом исплаћеном у Републици Србији према последњем објављеном податку Републичког завода за статистику.

Просечна годишња зарада по запосленом у Србији у 2018. години износи 823.548,00 динара. То конкретно значи да се лични коефицијент добије тако што се сабере свих 12 зарада (уговорених накнада, прихода) запосленог које су остварене у последњих 12 месеци пре престанка радног односа и тако добијени износ подели са 823.548,00 динара.

Дневна новчана накнада добија се множењем тако израчунатог личног коефицијента са основицом дневне новчане накнаде (која је тренутно 1.020,00), а месечна новчана накнада се добије множењем дневне новчане накнаде са бројем календарских дана у месецу у којем се остварује право.

Примера ради, уколико је незапослени месечно зарађивао бруто 60.000,00 динара, односно за последњих годину дана пре престанка радног односа укупно 720.000,00 динара, његов лични коефицијент, који се добија дељењем 720.000,00 са 823.548,00 (просечна годишња зарада у Србији по запосленом у 2018.години), износиће 0.87.

Множењем основице дневне новчане накнаде, која је тренутно 1.020,00, са личним коефицијентом 0.87 добија се дневна накнада у висини од 891,75 динара. За месец који има 31 дан месечна накнада ће бити 27.644,29 динара.

Допринос за пензијско и инвалидско осигурање , по стопи од 26%, као и допринос за здравствено осигурање, по стопи од 10,3 %,  налазе се у износу новчане накнаде.

Најнижи месечни износ новчане накнаде који се примењује од 01.02.2019. године износи 22.838,00 динара (“бруто”). Највиши месечни износ новчане накнаде који се примењује од 01.02.2019. године износи 52.943,00 динара (“бруто”).

Према прописаним минималним и максималним износима накнаде, у месецу који има 31 календарски дан најнижи месечни “бруто” износ је 22.838,00 динара, односно 736,71 динар дневно.

Овај износ у себи садржи и доприносе за социјално осигурање, тако да је “нето” износ, односно најнижи износ који се месечно исплаћује примаоцу новчане накнаде-14.547,81 динар.

Највиши месечни “бруто” износ је 52.943,00 динара, односно 1.707,84 динара дневно. Овај износ у себи садржи и доприносе за социјално осигурање, тако да је “нето” износ, односно највиши месечни износ који се може исплатити кориснику накнаде-33.724,69 динара.

На захтев корисника новчане накнаде Национална служба за запошљавање може да исплати новчану  накнаду  за случај незапослености у једнкратном износу за самозапошљавање.

Право на здравствено осигурање и пензијско и инвалидско осигурање

С обзиром да се из новчане накнаде за незапослена лица плаћају и доприноси за социјално осигурање, корисник исте има право на здравствено и пензијско и инвалидско осигурање за време трајања права на новчану накнаду, односно време које проведе примајући новчану накнаду улази му у радни стаж.

Чланови породице корисника права на новчану накнаду такође имају право на здравствено осигурање ако нису здравствено осигурани по неком другом, приоритетнијем основу.

Престанак права на новчану  накнаду

Кориснику новчане наканде престаје право на новчану накнаду ако

• се избрише из евиденције или престане да се води  евиденција о незапосленом, у складу са законом,
• не обавести Националну службу за запошљавање у року од 5 дана о промени која је услов за стицање или престанак права на накнаду (незапослени је дужан да пријаву сваку промену која је од утицаја за остваривање овог права),
• се утврди да ради код послодавца  без уговора,
• поднесе захтев за престанак права.

Обустављање исплате новчане накнаде

Исплата новчане накнаде се обуставља за време за које мирују права по основу незапослености, односно за време:

• трајања уговора о обављању привремених и повремених послова
• одслужења војног рока
• издржавања казне затвора, трајања притвора, мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до 6 месеци
• боравка у иностранству у случају када је незапослени или његов брачни друг упућен на рад у иностранство.

По престанку наведених разлога незапосленом се наставља исплата новчане накнаде за преостало време, уколико се пријави и поднесе захтев у року од 30 дана од дана престанка разлога за обуставу исплате.

Дужности корисника новчане наканде

Корисник новчане накнаде дужан је да се лично јавља Националној служби за запошљавање ради обавештавања о могућностима и условима запослења сваких 30 дана.

Незапослени коме је извршена исплата новчане накнаде на коју није имао право, дужан је да Националној служби за запошљавање врати примљене износе, о чему може да се склопи уговор о  поравнању.

Поновно стицање права на новчану накнаду

Корисник новчане накнаде којем је престало ово право може поново да га оствари ако поново испуни услов за стицање права на новчану накнаду, с тим да му се у стаж осигурања не урачунава стаж за који је већ остварио новчану накнаду.

Примера ради, уколико је незапослени примао 6 месеци новчану накнаду јер је пре отказа имао 12 година радног односа (спада у групу између 5 и 15 година стажа осигурања), након престанка новчане накнаде заснује радни однос који му престане после две године, имаће право само на 3 месеца новчане накнаде, јер ће се у обзир узети само две године стажа осигурања по основу којих до сада није остварио накнаду од Националне службе за запошљавање (спадаће у групу 1 до 5 година стажа осигурања, а не у  групу 5 до 15 година стажа, иако реално има 14 година стажа осигурања).

Корисник новчане накнаде којем је због радног ангажовања престало право на новчану накнаду пре истека времена за остваривање тог права, наставља да користи право на новчану накнаду за преостало време у утврђеном износу ако поново постане незапослен и ако је то за њега повољније него да му се накнада обрачуна с обзиром на нови стаж осигурања који је навршио након престанка претходне исплате.

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminic@gmail.com