Ostvarivanje Prava na Naknadu u Slučaju Nezaposlenosti

Obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti je deo sistema obaveznog socijalnog osiguranja građana kojim se obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti na načelima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti. 

Zakonom o doprinosima za obevezno socijalno osiguranje (“Službeni glasnik RS” br. 84/04….112/15) propisano je da su  obveznici doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti:

1. zaposleni;
2. izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostvaruju razliku zarade, odnosno plate;
3. lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru;
4. lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom;
5. lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje  obavezno zdravstveno osiguranje;
6. preduzetnici;
7. osnivači, odnosno članovi privrednog društva;
8. drugi osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Obaveznim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti, i to:

• novčana naknada;
• zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom;
• druga prava u skladu sa zakonom

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisano je da nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, u skladu sa propisima o radu, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu – u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu.

Ostvarivanje ovog prava, čak i kada je ispunjen uslov u pogledu „načina prestanka radnog odnosa“ zavisi od ispunjenosti uslova da obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci (neprekidnim osiguranjem se smatra i prekid obaveznog osiguranja kraći od 30 dana) kako je to propisano odredbom člana 66. Zakona.

Novčana naknada za nezaposlene

Dalje, trajanje prava na novčanu naknadu utvrđeno je odredbom Zakona, koja propisuje da se novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom:

1. tri meseca, ako ima staž osiguranja od jedne do pet godina;
2. šest meseci, ako ima staž osiguranja od pet do 15 godina;
3. devet meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina;
4. dvanaest meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina.

Odnosno uređena je situacija prava na naknadu u slučaju ostvarivanja prava na penziju:

„Izuzetno, novčana naknada pripada nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, nedostaje do dve godine.”

Ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na penziju, po osnovu staža osiguranja, nezaposleni dokazuje pojedinačnim aktom organizacije nadležne za penzijsko i invalidsko osiguranje.“

Propisano je i da nezaposleni kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može da ostvari ovo pravo ako ponovo ispuni uslove za sticanje prava na novčanu naknadu, s tim što mu se u staž osiguranja ne uračunava staž za koji je već ostvario novčanu naknadu.

Međutim, ovu odredbu ima primeniti samo na slučajeve iz člana 72. stav 1. tačka 1) do 4).

Odnosno, s obzirom da članom 72. stav 2. Zakona novčana naknada pripada nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, nedostaje do dve godine – odnosno ne postavlja se uslov staža.

Pravo na novčanu naknadu

Pravo na novčanu naknadu ima nezaposleno lice koje je bilo obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci.

Neprekidnim osiguranjem smatra se i prekid osiguranja kraći od 30 dana.

Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu prestranka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, u skladu sa propisima o radu, i to:

1. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odredjenog posla ili dodje do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrdjivanju programa rešavanja viška zaposlenih, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu  – u većem iznosu od visine otpremnine utvrdjene Zakonom o radu,

2. ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

• prestanka radnog odnosa na odredjeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada;
• prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate, u skladu sa zakonom;
• prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva;
• otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom;premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima;
• prestanka radnog odnosa u inostranstvu, u skladu sa zakonom, odnosno medjunarodnim sporazumom.

Nezaposleni kome je radni odnos, odnosno osiguranje prestalo njegovom voljom ili krivicom, odnosno ako je radni odnos prestao svojevoljnim opredeljivanjem za otpremninu, novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu po odluci Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, u većem iznosu od iznosa otpremnine utvrđene Zakonom o radu, može ostvariti pravo na novčanu naknadu ako ponovo ispuni uslove iz člana 66. ovog zakona ( Napomena NSZ: ostvari novi staž u trajanju od 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci).

Uslovi i način ostvarivanja prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti

Ko može ostavariti pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti?

Novčana naknada je pravo iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti koje se ostvaruje pod uslovima i na način propisan Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS“ br. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17 – dr. zakon i 113/17) Pravo se ostvaruje ako su kumulativno ispunjeni uslovi koji se odnose na:

1. Prijavu na evidenciju nezaposlenih kod Nacionalne služe za zapošljavanje  i podnošenje zahteva u zakonom propisanom roku od 30 dana od dana prestanka osiguranja  kako bi se ostvario pun obim prava;
2. Minimalni staž osiguranja od 12 meseci neprekidno ili  12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci;
3. Razlog prestanka radnog odnosa, odnosno prestanka osiguranja;

Razlozi prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja koji su osnov za novčanu naknadu

Zakonom su taksativno nabrojani razlozo prestanka radnog odnosa, odnosno prestanka osiguranja koji su osnov za  ostvarivanje prava na novčanu naknadu. Pravo može da ostvari nezaposleno lice kome je radni odnos, odnosno obavezno socijalno osiguranje prestalo:

1. kao višku zaposlenih u skladu sa zakonom osim zaposlenih kojima je  otpremnina isplaćena na osnovu odluke Vlade RS u iznosu većem od iznosa otpremnine koju bi zaposleni ostvario u skladu sa Zakonom o radu;
2. ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
3. zbog prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada;
4. zbog prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate, u skladu sa zakonom;
5. zbog prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva; 
6. otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestanka rada poslodavca u skladu sa zakonom (Privremeni prestanak obavljanja delatnosti nije osnov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu ni za preduzetnika ni za zaposlene kod istog);
7. premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima;

 Iz navedenog proizlazi da pravo na novčanu naknadu ne može da ostvari:

• Zaposleni kome je radni odnos prestao njegovom voljom ili krivicom. Posle prestanka radnog odnosa iz ovog razloga potrebno je ponovo ostvariti  minimalni staž osiguranja od 12 meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci;
• Preduzetnik koji je privremeno obustavio obavljanje delatnosti;
• Zaposleni kojima miruju prava po osnovu rada;
• Lica kojima je prestalo osiguranje  koje ne uključuje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti ( rad po ugovoru o delu, sezonski poslovi u poljoprivredi, poljoprivredni staž, estradni staž…)
• Nezaposleni kome je prestalo zaposlenje u inostranstvu. 

Dužina isplatnog perioda novčane naknade

Novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom:

• 3 meseca, ako ima staž osiguranja od 1 do 5 godina;
• 6 meseci, ako ima staž osiguranja od 5 do 15 godina;
• 9 meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina;
• 12 meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina;

Godinom staža osiguranja, smatra se navršenih 12 meseci za koje je obveznik doprinosa bio obavezno osiguran.

Izuzetno, novčana naknada pripada nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, nedostaje do dve godine. 

Ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na penziju, po osnovu staža osiguranja, nezaposleni dokazuje pojedinačnim aktom organizacije nadležne za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Lice kome je istakao isplatni period novčane naknade ili je isto pravo prestalo zbog zaposlenja ili započinjanja osiguranja po drugom osnovu, može ponovo da ostvari pravo na novčanu naknadu, ako ispuni sve zakonom propisane uslove. 

Nastavljanje isplate novčane naknade

Nezaposlenom se nastavlja isplata novčane naknade:

1. za vreme trajanja dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja;

2. za vreme privremene sprečenosti za rad utvrđene prema propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže od 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti;

3. za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta prema propisima iz oblasti rada ili drugim propisima kojima se reguliše odsustvo sa rada.

Prijava na nevidenciju i podnošenje zahteva za novčanu naknadu za vreme trajanja vanrednog stanja

Za vreme trajanja vanrednog stanja, a u cilju suzbijanja širenja virusa COVID-19, Nacionalna služba za zapošljavanje omogućila je prijavu na evidenciju nezaposlenih i podnošenje zahteva za novčanu naknadu, kao i drugih zahteva, putem elektronske pošte na mejl adrese filijala Nacionalne službe za zapošljavanje.

Detaljna informacija  objavljena je na Internet stranici NSZ u delu INFO.

Računanje rokova za vreme trajanja vanrednog stanja

Vlada Republike Srbije, uz supotpis predsednika Republike, dana 24. marta 2020. godine, donela je Uredbu o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja. („Službeni glasnik RS“, broj 41 od 24. marta 2020.godine). 

1. Stranke ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima propisanim ili određenim u skladu sa zakonima kojima se uređuje opšti upravni postupak ili posebni upravni postupci. Stranke koje nisu u mogućnosti da se prijave na evidenciju nezaposlenih i podnesu zahtev za novčanu naknadu elektronskim putem ili putem pošte, za vreme trajanja vanrednog stanja, moći će ove radnje da  preduzmu po prestanku vanrednog stanja. Za vreme vanrednog stanja prekinuće se računanje rokova. 

2. Smatraće se da je dostava rešenja i drugih pismena od strane organa, od kojih počinju da teku rokovi koji se ne mogu produžiti  izvršena kad istekne 15 dana od prestanka vanrednog stanja. Od ovog dana počinje računanje rokova za izjavljivanje žalbi, prigovora, drugih pravnih sredstava kao i preduzimanje radnji koje su vezane za rokove koji se  inače ne mogu produžavati. Ako je stranka blagovremeno podnela podnesak u vreme vanrednog stanja ili pre  isteka 15 dana od prestanka vanrednog stanja, nije potrebno da  isti ponovo podnosi.

3. Uredbom su produženi i rokovi za postupanje upravnih organa (rešavanje po zahtevima, žalbama, drugim pravnim sredstvima kao i drugim podnescima stranaka) i isti će se produžiti 30 dana od dana prestanka vanrednog stanja.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za novčanu naknadu

Uz zahtev za novčanu naknadu podnosilac zahteva dostavlja:

• rešenje ili drugi akt o prestanku radnog odnosa, probnog rada, privremenih i povremenih poslova, obavljanja funkcije i
• potvrdu o zaradi, odnosno naknadi zarade, visini ugovorene naknada ili osnovici na koju su uplaćivani doprinosi tokom perioda osiguranja, koju popunjava poslodavac

Lica kojima staž osiguranja nije u celosti evidentiran u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, pored navedenih dokumenata dostavljaju i radnu knjižicu.

Nacionalna služba za zapošljavanje vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke službenim putem o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koje su od značaja za postupanje u predmetima ostvarivanja prava na novčanu naknadu.

Ako službenu evidenciju vodi drugi organ, Nacionalna služba za zapošljavanje će zatražiti podatke od tog organa, koji je dužan da ih besplatno dostavi u roku od 15 dana.

Do ovoga neće doći jedino ako stranka izričito navede da će sama pribaviti sve neophodne podatke.

Radi se o podacima o otvaranju postupka stečaja, likvidacije, prestanka rada preduzetnika, prenosu osnivačkih prava, odnosno člana privrednog društva, stažu osiguranja u inostranstvu, služenju vojnog roka, periodima osiguranja evidentiranim u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja ili u evidenciji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, osnovici za obračun doprinosa koju rešenjem utvrđuje Poreska uprava i najzad o podacima o ranijem korišćenju novčane naknade (koju vodi upravo Nacionalna služba za zapošljavanje).

Visina novčane naknade

Odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisana je metodologija utvrđivanja visine i obračuna novčane naknade.

Ovom metodologijom predviđeno je da se najpre utvrdi dnevni iznos novčane naknade, a mesečni iznos novčane naknade dobija se množenjem dnevne novčane naknade i broja kalendarskih dana u mesecu za koji se ostvaruje pravo i vrši isplata.

Dnevna novčana naknada utvrđuje se množenjem osnovice dnevne novčane naknade i ličnog koeficijenta, koji je poseban za svakog osiguranika i zavisi od prihoda koje je ostvarivao tokom prethodnog radnog angažovanja.

Osnovica dnevne novčane naknade za sve zahteve i sve isplate posle 01.02.2019. godine iznosi 1.020,00 dinara.

Ova osnovica, kao i najniži i najviši mesečni iznos novčane naknade usklađuju se godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se vrši usklađivanje.

Lični koeficijent se utvrđuje rešenjem.

Dobija se deljenjem ukupne zarade (odnosno naknade zarade, ugovorene naknade, uopšte prihoda koji je osiguranik ostvarivao) ostvarene u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je prestao radni odnos, odnosno osiguranje, sa prosečnom godišnjom zaradom po zaposlenom isplaćenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.

Prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Srbiji u 2018. godini iznosi 823.548,00 dinara. To konkretno znači da se lični koeficijent dobije tako što se sabere svih 12 zarada (ugovorenih naknada, prihoda) zaposlenog koje su ostvarene u poslednjih 12 meseci pre prestanka radnog odnosa i tako dobijeni iznos podeli sa 823.548,00 dinara.

Dnevna novčana naknada dobija se množenjem tako izračunatog ličnog koeficijenta sa osnovicom dnevne novčane naknade (koja je trenutno 1.020,00), a mesečna novčana naknada se dobije množenjem dnevne novčane naknade sa brojem kalendarskih dana u mesecu u kojem se ostvaruje pravo.

Primera radi, ukoliko je nezaposleni mesečno zarađivao bruto 60.000,00 dinara, odnosno za poslednjih godinu dana pre prestanka radnog odnosa ukupno 720.000,00 dinara, njegov lični koeficijent, koji se dobija deljenjem 720.000,00 sa 823.548,00 (prosečna godišnja zarada u Srbiji po zaposlenom u 2018.godini), iznosiće 0.87.

Množenjem osnovice dnevne novčane naknade, koja je trenutno 1.020,00, sa ličnim koeficijentom 0.87 dobija se dnevna naknada u visini od 891,75 dinara. Za mesec koji ima 31 dan mesečna naknada će biti 27.644,29 dinara.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje , po stopi od 26%, kao i doprinos za zdravstveno osiguranje, po stopi od 10,3 %,  nalaze se u iznosu novčane naknade.

Najniži mesečni iznos novčane naknade koji se primenjuje od 01.02.2019. godine iznosi 22.838,00 dinara (“bruto”). Najviši mesečni iznos novčane naknade koji se primenjuje od 01.02.2019. godine iznosi 52.943,00 dinara (“bruto”).

Prema propisanim minimalnim i maksimalnim iznosima naknade, u mesecu koji ima 31 kalendarski dan najniži mesečni “bruto” iznos je 22.838,00 dinara, odnosno 736,71 dinar dnevno.

Ovaj iznos u sebi sadrži i doprinose za socijalno osiguranje, tako da je “neto” iznos, odnosno najniži iznos koji se mesečno isplaćuje primaocu novčane naknade-14.547,81 dinar.

Najviši mesečni “bruto” iznos je 52.943,00 dinara, odnosno 1.707,84 dinara dnevno. Ovaj iznos u sebi sadrži i doprinose za socijalno osiguranje, tako da je “neto” iznos, odnosno najviši mesečni iznos koji se može isplatiti korisniku naknade-33.724,69 dinara.

Na zahtev korisnika novčane naknade Nacionalna služba za zapošljavanje može da isplati novčanu  naknadu  za slučaj nezaposlenosti u jednkratnom iznosu za samozapošljavanje.

Pravo na zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje

S obzirom da se iz novčane naknade za nezaposlena lica plaćaju i doprinosi za socijalno osiguranje, korisnik iste ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme trajanja prava na novčanu naknadu, odnosno vreme koje provede primajući novčanu naknadu ulazi mu u radni staž.

Članovi porodice korisnika prava na novčanu naknadu takođe imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nisu zdravstveno osigurani po nekom drugom, prioritetnijem osnovu.

Prestanak prava na novčanu  naknadu

Korisniku novčane nakande prestaje pravo na novčanu naknadu ako

• se izbriše iz evidencije ili prestane da se vodi  evidencija o nezaposlenom, u skladu sa zakonom,
• ne obavesti Nacionalnu službu za zapošljavanje u roku od 5 dana o promeni koja je uslov za sticanje ili prestanak prava na naknadu (nezaposleni je dužan da prijavu svaku promenu koja je od uticaja za ostvarivanje ovog prava),
• se utvrdi da radi kod poslodavca  bez ugovora,
• podnese zahtev za prestanak prava.

Obustavljanje isplate novčane naknade

Isplata novčane naknade se obustavlja za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti, odnosno za vreme:

• trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova
• odsluženja vojnog roka
• izdržavanja kazne zatvora, trajanja pritvora, mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do 6 meseci
• boravka u inostranstvu u slučaju kada je nezaposleni ili njegov bračni drug upućen na rad u inostranstvo.

Po prestanku navedenih razloga nezaposlenom se nastavlja isplata novčane naknade za preostalo vreme, ukoliko se prijavi i podnese zahtev u roku od 30 dana od dana prestanka razloga za obustavu isplate.

Dužnosti korisnika novčane nakande

Korisnik novčane naknade dužan je da se lično javlja Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja svakih 30 dana.

Nezaposleni kome je izvršena isplata novčane naknade na koju nije imao pravo, dužan je da Nacionalnoj službi za zapošljavanje vrati primljene iznose, o čemu može da se sklopi ugovor o  poravnanju.

Ponovno sticanje prava na novčanu naknadu

Korisnik novčane naknade kojem je prestalo ovo pravo može ponovo da ga ostvari ako ponovo ispuni uslov za sticanje prava na novčanu naknadu, s tim da mu se u staž osiguranja ne uračunava staž za koji je već ostvario novčanu naknadu.

Primera radi, ukoliko je nezaposleni primao 6 meseci novčanu naknadu jer je pre otkaza imao 12 godina radnog odnosa (spada u grupu između 5 i 15 godina staža osiguranja), nakon prestanka novčane naknade zasnuje radni odnos koji mu prestane posle dve godine, imaće pravo samo na 3 meseca novčane naknade, jer će se u obzir uzeti samo dve godine staža osiguranja po osnovu kojih do sada nije ostvario naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje (spadaće u grupu 1 do 5 godina staža osiguranja, a ne u  grupu 5 do 15 godina staža, iako realno ima 14 godina staža osiguranja).

Korisnik novčane naknade kojem je zbog radnog angažovanja prestalo pravo na novčanu naknadu pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava, nastavlja da koristi pravo na novčanu naknadu za preostalo vreme u utvrđenom iznosu ako ponovo postane nezaposlen i ako je to za njega povoljnije nego da mu se naknada obračuna s obzirom na novi staž osiguranja koji je navršio nakon prestanka prethodne isplate.

Advokat Zoran J. Minić

lawofficeminic@gmail.com