На блогу сам већ писао о тестамнету и врстама тестамента и дотакао сам се и побијања овог наследноправног института. На овом месту ћу се фокусирати само на поништај тестамента, на разлоге и начине побијања тестамента.
Тестаментом се избегава законски режим наслеђивања, с обзиром да тестаментално наслеђивање има приоритет, односно, уколико постоји тестамент, онда се наслеђује на основу њега, а тек уколико тестамента нема, онда се наслеђује на основу закона.
Тестаментом се удели законским наследницима, могу расподелити на основу воље оставиоца и другачије него што бим по закону припало. Такође, тестаментом имовину оставилац може расподелити и лицима која не спадају у законске наследнике.
Састављање тестамента у нашој земљи и даље није навика “обичних смртника”. Водимо се идејом да за састављање тестамента прво морамо да располажемо значајним богатством – ако мало шта остаје за нама, чему читава халабука око тестамента?
Ипак, тестамент није резервисан само за оне с веома дубоким џепом. Ако је тестамент пуноважан, он има правно дејство, без обзира на обим заоставштине. С друге стане, тестамент се може и оспорити, ако за то постоје законом оправдани разлози.
Тестамент је пуноважан ако га је сачинило лице способно за расуђивање, старије од 15 година, слободно изражавајући своју вољу у неком од облика који су прописани законом, при чему сама садржина тестамента није противна принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима.
Уколико није испуњен било којих од ових услова, тестамент се сматра неважећим.
Разлози за побијање тестамента могу водити његовој ништавости или рушљивости. У зависности од конкретног разлога, разликују се рокови за побијање тестамента као и постављање тужбеног захтева. П
огрешно постављен тужбени захтев води његовом одбијању, због чега је од изузетне важности у сваком конкретном случају установити који су тачни разлози за побијање тестамента.
Ништавост тестамента – Када тестамент не важи?
Тестамент је ништав ако је његова садржина противна принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима.
Доказивање ове опште ништавости подразумева познавање правног поретка као таквог, те императивних норми са којима тестамент не може бити у супротности.
Поред ње, законом су предвиђени и посебни случајеви ништавости тестамента, па је ништав тестамент:
- лица које није навршило 15 година живота и
- лица које је због неспособности за расуђивање потпуно лишено пословне способности (у посебном судском поступку му је одузета способност самосталног предузимања правних послова),
- као и фалсификовани тестамент.
Међутим, може се десити да је само нека од одредби у тестаменту ништава. Ништавост те одредбе неће значити и ништавост самог тестамента уколико он може опстати без ње или уколико она није била одлучујућа побуда због које је тестамент сачињен.
Дакле, Законом о наслеђивању је изричито предвиђено да су ништаве следеће одредбе у тестаменту:
- одредба којом завешталац одређује наследника свом наследнику
- одредба којом завешталац свом наследнику забрањује да отуђи ствар или право које му је оставио
- одредба којом се забрањује или ограничава деоба наследства
- одредба којом се оставља нешто лицу овлашћеном за сачињавање тестамента, као и брачним друговима, прецима, потомцима и браћи и сестрама тих лица
- одредба којом се оставља нешто завештајним сведоцима, њиховим брачним друговима, прецима, потомцима и сродницима у побочној линији до четвртог степена сродства закључно, као и брачним друговима свих тих лица
Ништавим тестаментом вређају се општи интереси, па на ништавост тестамента суд пази по службеној дужности и на њу се може позвати свако заинтересовано лице.
Само право на истицање ништавости се не гаси, што значи да није ограничено, већ се увек може користити.
Такође, за разлику од рушљивости, ништавост тестамента наступа по самом закону, што значи да моментом наступања неког од предвиђених разлога наступа и ништавост тестамента.
Због тога тужбени захтев у овом случају подразумева утврђивање ништавости (утврђивање да је иста већ наступила по закону), па је судска одлука којом је усвојен тај тужбени захтев деклараторног карактера, односно само констатује постојање ништавости.
Код утврђене ништавости сматра се да тестамент никада није ни настао. У том случају, примениће се закон као основ наслеђивања или евентуално раније сачињен тестамент уколико исти испуњава све услове за произвођење правног дејства.
Рушљивост тестамента – Разлози
Закон предвиђа три разлога за рушљивост тестамента:
- Недостатак завештајне способности,
- Постојање принуде, претње и преваре приликом састављања тестамента,
- Повреда форме.
Недостатак завештајне способности
Први разлог је недостатак завештајне способности, па је тестамент рушљив уколико га је сачинило лице које је у моменту сачињавања било неспособно за расуђивање.
То значи да се ради о лицу које је млађе од 15 година живота и које је неспособно за расуђивање, али које није судском одлуком лишено пословне способности, односно способности да самостално предузима правне послове.
Недостатак завештајне способности може бити и разлог ништавости, међутим, код ништавости реч је о лицу које је млађе од 15 година живота или лицу које је због недостатка способности за расуђивање судском одлуком лишено пословне способности.
Постојање принуде, претње и преваре приликом састављања тестамента
Други разлог је постојање мане воље у време сачињавања тестамента, па је тестамент рушљив уколико је сачињен под утицајем принуде, претње и преваре или у заблуди о чињеницама које су представљале побуду да се тестамент уопште сачини.
Рушљивост поједине одредбе из наведеног разлога неће подразумевати и рушљивост тестамента у целости уколико он може опстати без те одредбе или уколико та одредба није била одлучујућа побуда због које је завештање сачињено.
Повреда форме
Трећи разлог је повреда форме, па је тестамент рушљив уколико није сачињен у облику и под условима одређеним законом.
Рушљивост тестамента вређа само појединачне интересе, па суд не води рачуна по службеној дужности о постојању разлога за рушљивост тестамента, већ то чини искључиво на захтев лица које за то има правни интерес.
То је свако лице које би по законском реду наслеђивања било позвано на наслеђе када не би било тестамента или лице које учини вероватним да би му поништајем тестамента припала нека корист из заоставштине.
За разлику од ништавости, рушљив тестамент није такав по самом закону и стога суд није овлашћен да се по службеној дужности упушта у испитивање његове ваљаности, већ његов опстанак зависи од лица која могу захтевати поништај.
Због тога тужбени захтев у овом случају подразумева поништај тестамента, па је судска одлука којом се тај захтев усваја конститутивног карактера, односно правноснажном судском одлуком се поништава тестамент који је до тада производио правно дејство.
Поништај тестамента због завештајне неспособности и мана завештаочеве воље може се захтевати у року од једне године од дана сазнања за постојање узрока рушљивости, а најкасније у року од десет година од дана проглашења завештања, односно у року од двадесет година уколико се ради о несавесном лицу.
Због повреде облика и непоштовања услова одређених законом поништај тестамента се може захтевати у року од једне године од дана сазнања за завештање, а најкасније у року од десет година од дана проглашења завештања.
Уколико се правноснажном судском одлуком поништи тестамент, правне последице су исте као и код ништавости тестамента – сматраће се да тестамент никада није ни настао, те ће се применити закон као основ наслеђивања или евентуално раније сачињен тестамент уколико исти испуњава све услове за произвођење правног дејства.
С друге стране, уколико се такав захтев уопште не истакне или се правноснажном судском одлуком одбије, тестамент наставља да производи правно дејство.
Правне последице
Важно је истаћи да правне последице код ништавог и рушљивог завештања су исте, па се стога сматра да завештање није никада било сачињено, јер захтев за утврђење ништавости, садржи у себи и захтев за рушљивост завештања.
Наводимо пример из судске праксе:
Из образложења:
”Првостепеном пресудом је одбијен тужбени захтев којим је тражено да се утврди ништавост тестамента оставитељице К.Г. од 25.09.1996. године. Обавезани су тужиоци да туженом накнаде трошкове поступка.
Првостепени суд је утврдио да је сада пок. К.Г., рођена Б., рођена дана 24.09.1919. године, а преминула дана 20.12.1998. године, била мајка туженог, и правног претходника тужилаца, пок. К.В.
У оставинском поступку дана 11.10.2001.године проглашен је тестамент тестаторке сачињен дана 25.09.1996. године, којим је сву своју имовину оставила у наслеђе туженом. К.В. није признао тестамент, сматрајући да је оставитељица у време сачињења истог била болесна.
Решењем посл.бр. О-1780/2001 од 16.04.2002. године оставински поступак је прекинут, а К.В. упућен на парницу ради доказивања ваљаности тестамента. Покренут је поступак П-4053/02 који је окончан доношењем решења од 18.08.2003. године о повлачењу тужбе.
Након тога донето је решење посл.бр. О-193/11 од 18.12.2012. године којим је за наследника К.Г. оглашен овде тужени, а по жалби овде тужиље 1.реда, наведено решење је укинуто, након чега је оставински суд решењем од 29.10.2013. године упутио тужиљу 1.реда на поступак утврђивања ништавости предметног тестамента К.Г. У складу са упутом оставинског суда, тужиоци су 31.12.2013. године поднели тужбу ради утврђења ништавости тестамента.
Надаље је утврђено да је К.Г. сачинила тестамент пред сведоцима, и то адвокатом У.В. из Новог Сада, која је била састављач тестамента и К.М., тестаменталним сведоком.
У погледу К.В., у тестаменту је наведено да га ретко виђа и да га искључује из наслеђа. Тестамент је потписан од стране тестатора, наведено је да састављач тестамента констатује да су сведоци присуствовали потписивању тестамента од стране тестатора лично.
Наведено је својство тестаменталних сведока и њихов идентитет, те су тестамент и потписали. Затим је наведено да је проф др К.Б. присуствовао сачињењу и потписивању тестамента, а да је непосредно пре тога обавио психијатријски преглед са К.Г. и констатовао да сматра да је иста приликом потписивања тестамента била способна за расуђивање и слободно изражавање своје воље.
Имајући у виду одредбе члана 85 Закона о наслеђивању, из којих произилази да завешталац пред сведоцима изјављује да је већ сачињено писмено прочитао, не следи из исте правилност закључка првостепеног суда да завештање није сачињено у прописаној форми, уколико се у тексту завештања не констатује да је завешталац прочитао завештање.
Наиме, према наведеним законским одредбама, између осталих услова, за пуноважност ове врсте завештања потребно је да завешталац пред сведоцима изјави да је већ сачињено писмено прочитао и да га потом потпише. Дакле, потребно је да садржина завештања буде таква да садржи такву констатацију. Сведоци уопште не морају бити упознати са садржином тестамента.
Тужиоци су определили захтев за утврђење ништавости завештања, иако су се у тужби позивали на разлоге рушљивости завештања, због повреде облика завештања у смислу члана 168 Закона о наслеђивању.
Правне последице код ништавог и рушљивог завештања су исте, па се стога сматра да завештање није никада било сачињено, јер захтев за утврђење ништавости, садржи у себи и захтев за рушљивост завештања.
Заузето правно становиште првостепеног суда из побијане пресуде о томе да спорни тестамент не испуњава форму, која се захтева за писани тестамент пред сведоцима, те да тужбени захтев није правилно постављен, јер се истим тражи утврђење ништавости (апсолутне ништавости предметног завештања, као да је реч о разлозима тзв. апсолутне ништавости), није тачан.
Иако је захтев усмерен на ништавост, и иако је сходно цитираној законској одредби заправо реч о разлозима из домена тзв. релативне ништавости, исто нема материјалноправне консеквенце на непостојање његовог правног дејства и правни закључак о његовој ништавости. Т
ужиоци су свакако лица које у смислу одредбе члана 165 Закона имају правни интерес за поништај завештања због рушљивости.
Нетачан је закључак првостепеног суда да услед захтева за утврђење ништавости, нема места одлуци о разлозима који чине тестамент рушљивим, и како је у погледу тих истих разлога за рушљивост, побијана пресуда захваћена битном повредом правила поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП, првостепена пресуда је укинута, а предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.
Решење Апелационог суда у Новом Саду, посл.број Гж- 3193/17 од 14.12.2017.године којим је укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П-12455/13 од 31.05.2017. године.
Корективна парница
Када се после смрти оставиоца покрене оставински поступак, суд ће прекинути поступак за расправљање заоставштине уколико су међу странкама спорне чињенице од којих зависе њихова права као што је валидност тестамента.
Странке ће бити упућене на парнични поступак (корективна парница).
Рок за покретање корективне парнице је 30 дана, а странке се обавезују да у оставински поступак поднесу примерак поднете тужбе као доказ о покренутој парници, јер ће у супротном оставински поступак бити настављен.
Имајући у виду све наведено, као и чињеницу да се неретко ради о компликованим породичним односима и имовини веће вредности, неопоходно је ангажовање стучне помоћи без обзира да ли се ради о тужиоцу или туженом, а све у циљу остваривања датих права на најбољи могући начин.
Адвокатска канцеларија Минић пружа правне услуге из области наследног права, као што је састављање тестамента, свих врста наследноправних уговора, заступање у оставинском поступку, заступање у поступку ради побијања тестамента, као и свим другим поступцима који проистичу из наследноправних односа.
Зато будите слободни да нас контактирате и закажете консултације. Са задовољством Вам стојимо на располагању.
