Шта је ортачко друштво?
Закон о привредним друштвима одређује више правних форми привредних друштава. Једна од форми јесте и ортачко друштво.
Ортачко друштво (societe en nom collectif, societa in nome colletivo, partnership, offene handelsgesellschaft, societa collectiva) је привредно друштво два или више ортака који неограничено солидарно целокупном својом имовином одговарају за обавезе друштва. Ортачко друштво је типично друштво лица.
Једно од основних обележија овог типа друштва јесте неограничена солидарна одговорност чланова друштва за обавезе друштва. То значи да када ортачко друштво ступа у односе са трећим лицима на тржишту и том приликом ствара одређене обавезе оно својом имовином одговара за те обавезе, али поред овог, и чланови друштва целокупном својом имовином одговарају за обавезе друштва. То значи да уколико имовина друштва није довољна како би се испуниле предузете обавезе од стране друштва, ортаци одговарају својом личном имовином за те обавезе друштва.
Оснивање
У Србији је оснивање ортачког друштва реткост. Поред физичких лица могу их оснивати и правна лица. Важно је да оснивача има најмање двоје, док горња граница у погледу броја чланова ортачког друштва законом није предвиђена.
Још једна специфичност овог облика привредног друштва је да између ортака као чланова друштва постоје одређени лични односи сарадње и високи степен поверења, те је веома често случај да су чланови исте породице или пријатељи управо они који су и чланови једног ортачког друштва.
Чланство у овом друштву може да се стекне закључењем уговора о оснивању (оснивачки акт), приступањем друштву, стицањем удела ортака или правним следбеништвом.
Могу да обављају било коју делатност осим оних за које је законодавац изричито прописао да се морају основати у другој форми, попут банака које морају бити основане у форми ационарског друштва.
Законодавац прописује претпоставку равноправности ортака у капиталу који уносе у друштво, расподели добити и управљању, али могуће је уговором о оснивању овог друштва предвидети другачије. Уговор о оснивању се подноси Агенцији за привредне регистре, ради уписа друштва у регистар, и садржи податке о ортацима, улозима, али не мора бити наведено колики капитал друштво има. Уговор о оснивању може да се мења једногласно или на другачији начин измене и другачије, уколико је у њему самом предвиђено.
Поред уговора о оснивању, који се подноси Агенцији за привредне регистре, ортаци могу сачинити и уговор ортака којима се детаљније уређују права и обавезе чланова.
Улог који се уноси у друштво не сме да се смањује мимо сагласности осталих ортака. Удео се може пренети слободно другом ортаку, ако уговором ништа није предвиђено, али када је реч о преносу удела неком трећем лицу, по правилу је неоходна сагласност свих.
Ортак који иступа из друштва има право на тзв. ликвидациону вредност удела, а то је вредност удела у новцу која би била да друштво у том тренутку престане да послује.
Закон прописује да је сваки ортак слободан да води послове самостално, а уговором се може другачије уредити и то да, на пример, само један ортак управља друштвом. Добит друштва се без обзира на улог дели на једнаке делове, али уговором може и другачије бити предвиђено. Када у ово друштво приступи нови члан, он одговара за обавезе које су настале пре, као да је одувек био члан друштва. Чланство се губи смрћу ортака, иступањем, искључењем, преносом целог удела и на друге начине. Наслеђивање удела је могуће ако је оснивачким актима тако предвиђено и ако сами наследници пристану да ступе на место умрлог. Наследници имају право да захтевају да постану командитори тј. да за обавезе друштва не одговарају личном имовином. Ако се ортаци не сложе са тим предлогом, наследницима се исплаћује ликвидациона вредност удела. Ипак, они остају одговорни за дугове друштва до смрти ортака и то целом наслеђеном активом.
Писменим обавештењем 6 месеци пре краја пословне године члан може обавестити друштво да иступа из њега, а чланство престаје истеком пословне године. Удео тог члана се расподељује на остале ортаке. Могуће је и искључење неког оратака вољом осталих чланова, чиме се раскида уговор са тим чланом.
Оснивачки улог
Почетна имовина друштва формира се из улога ортака оснивача, који могу бити у новцу, стварима и правима. Ако је реч о неновчаним улозима, потребно је да њихову процену обаве сами оснивачи. Наше право изричито прописује да је дозвољено да се улози могу састојати и само из роба и услуга,како извршених тако и будућих. Улози по правилу улазе у имовину друштва која се не уписује у регистар (за то служе пословне књиге друштва и друге јавне књиге ), јер није реч о друштву капитала, а улагачи добијају својство ортака друштва, са одређеним уделом у друштву (“својина над друштвом” ). Ако уговором није другачије утврђено ортаци улажу улоге једнаке вредности (принцип једнакости улога и равноправност ортака ).
Органи
Ортачко друштво због своје природе у основи нема органе друштва, будући да су у тој функцији по правилу сви ортаци друштва (као уговорне стане из оснивачког акта и као лица која воде послове друштва и заступају друштво, ако другачије не одреде оснивачким актом).
Начин управљања
Пословодјење обухвата обављање правних послова које спадају у тзв. редовну делатност друштва (правило је да су то послови из регистроване делатности друштва), док је за друге (ванредне) послове потребна сагласност свих ортака друштва (ако другачије није одређено оснивачким актом друштва). Сви ортаци овлашћени на пословођење имају право и обавезу (јер је то у интересу тог друштва) да учествују у доношењу одлука за које је законом и уговором утврђено да их не доносе сви ортаци друштва, већ само они који су овлашћени на пословођење.
Према Закону о привредним друштвима, ортачким друштвом могу управљати:
1. Сви ортаци друштва (што је претпоставка ако уговором није другачије утврђено – ортак се чак не може пуноважно унапред у основачком акту или уговору ортака друштва одрећи права на пословођење) и
2. уговором о оснивању управљање се може поверити:
– једном ортаку,
– неколицини ортака
– неком посебном органу
– посебном лицу који није ортак друштва – прокуристи
При заједничком пословођењу, када ортаци овлашћени на пословођење могу поступати самостално, дужни су да се придржавају упутства других ортака који су овлашћени на пословођење. Пословодјење се може одузети по тужби друштва и осталих ортака друштва, привремено или коначно, у случају теже повреде дужности или неспособности за пословођење, а у складу са уговором о оснивању. Пословођење се може отказати из одређених „оправданих“ разлога утврђиним уговором или законом. Пословодјење се не може пренети на друго лице, осим ако је другачије утврђено оснивачким уговором или се са преносом усагласе сви ортаци друштва.
Заступање
Правило је да се у ортачком друштву функције пословођења и заступања поклапају те да их обављају иста лица (што не значи да то увек мора бити случај). Отуда као и вођење послова овог друштва и заступање овог друштва може бити од стране свих ортака (што је претпоставка ако није другачије уређено – ортак се такође не може унапред пуноважно одрећи овлашћења на заступање), неколицине, једног ортака, посебног органа или посебног лица – прокуристе. У случају колективног заступања правило о потребној сагласности свих ортака овлашћених за заступање важи само за тзв. активне радње заступника према трећим лицима, док за тзв. пасивне радње које према заступницима чине трећа лица (нпр. приговор на робу и сл.) довољно је само да се учине према једном од ортака овлашћених на колективно заступање па да се сматра да су учињене правноваљано. За разлику од пословођења, где закон прави разлику између редовних и ванредних послова, при заступању, ако није другачије уговорено, правило је да заступници имају ограничена овлашћења у пословима из делатности друштва.
Престанак
Ортачко друштво престаје у случају:
1. Ликвидације друштва;
2. Закључење стечаја друштва;
3. Статусних промена.
Разлози за престанак својства ортака:
1. Ако друштво престане да постоји;
2. Смрт ортака;
3. Брисање ортака који је правно лице из регистра услед ликвидације или стечаја;
4. Искључењем ортака;
5. Иступањем ортака;
6. У другим случајевима одређеним оснивачким актом.
Закључак
На овом месту ћу навести предности и мане ортачког друштва, што произилази из раније написаног.
Предности и недостаци ортачког друштва
Предности ортачког друштва су:
1. Партиципација и флексибилност у управљању – сваки ортак има једнако овлашћење да управља пословима друштва.
2. Ниски трошкови организације и оснивања друштва
3. Не постоје захтеви у вези прописаног минималног капитала за оснивање друштва
4. Пореске погодности – ортачко друштво се опорезује на исти начин као и индивидуални предузетници.
5. Разноврсни извори капитала – ова форма има ширу основу за прибављање додатног капитала, јер више од једног лица доприноси предузећу.
Недостаци ортачког друштва су следећи:
1. Неограничена одговорност – ортаци су лично одговорни за дугове, обавезе и штете извршене од стране или у име друштва. Сви ортаци одговорни су за радње било којег ортака који делује у име друштва.
2. Чињеница да сваки ортак може деловати у име друштва може проузроковати проблеме кад се ортаци не слажу око фундаменталних питања.
3. Неизвесност трајности.
4. Ограничена способност повећања капитала – ортачко друштво не може емитовати акције да би повећао капитал за обављање делатности. Капитал друштва се обично састоји од улога његових ортака и кредитних средстава добијених по основу обезбеђења личном имовином ортака или имовине друштва.
Текст о оснивању предузетничке радње можете прочитати овде.
