Šta je ortačko društvo?
Zakon o privrednim društvima određuje više pravnih formi privrednih društava. Jedna od formi jeste i ortačko društvo.
Ortačko društvo (societe en nom collectif, societa in nome colletivo, partnership, offene handelsgesellschaft, societa collectiva) je privredno društvo dva ili više ortaka koji neograničeno solidarno celokupnom svojom imovinom odgovaraju za obaveze društva. Ortačko društvo je tipično društvo lica.
Jedno od osnovnih obeležija ovog tipa društva jeste neograničena solidarna odgovornost članova društva za obaveze društva. To znači da kada ortačko društvo stupa u odnose sa trećim licima na tržištu i tom prilikom stvara određene obaveze ono svojom imovinom odgovara za te obaveze, ali pored ovog, i članovi društva celokupnom svojom imovinom odgovaraju za obaveze društva. To znači da ukoliko imovina društva nije dovoljna kako bi se ispunile preduzete obaveze od strane društva, ortaci odgovaraju svojom ličnom imovinom za te obaveze društva.
Osnivanje
U Srbiji je osnivanje ortačkog društva retkost. Pored fizičkih lica mogu ih osnivati i pravna lica. Važno je da osnivača ima najmanje dvoje, dok gornja granica u pogledu broja članova ortačkog društva zakonom nije predviđena.
Još jedna specifičnost ovog oblika privrednog društva je da između ortaka kao članova društva postoje određeni lični odnosi saradnje i visoki stepen poverenja, te je veoma često slučaj da su članovi iste porodice ili prijatelji upravo oni koji su i članovi jednog ortačkog društva.
Članstvo u ovom društvu može da se stekne zaključenjem ugovora o osnivanju (osnivački akt), pristupanjem društvu, sticanjem udela ortaka ili pravnim sledbeništvom.
Mogu da obavljaju bilo koju delatnost osim onih za koje je zakonodavac izričito propisao da se moraju osnovati u drugoj formi, poput banaka koje moraju biti osnovane u formi acionarskog društva.
Zakonodavac propisuje pretpostavku ravnopravnosti ortaka u kapitalu koji unose u društvo, raspodeli dobiti i upravljanju, ali moguće je ugovorom o osnivanju ovog društva predvideti drugačije. Ugovor o osnivanju se podnosi Agenciji za privredne registre, radi upisa društva u registar, i sadrži podatke o ortacima, ulozima, ali ne mora biti navedeno koliki kapital društvo ima. Ugovor o osnivanju može da se menja jednoglasno ili na drugačiji način izmene i drugačije, ukoliko je u njemu samom predviđeno.
Pored ugovora o osnivanju, koji se podnosi Agenciji za privredne registre, ortaci mogu sačiniti i ugovor ortaka kojima se detaljnije uređuju prava i obaveze članova.
Ulog koji se unosi u društvo ne sme da se smanjuje mimo saglasnosti ostalih ortaka. Udeo se može preneti slobodno drugom ortaku, ako ugovorom ništa nije predviđeno, ali kada je reč o prenosu udela nekom trećem licu, po pravilu je neohodna saglasnost svih.
Ortak koji istupa iz društva ima pravo na tzv. likvidacionu vrednost udela, a to je vrednost udela u novcu koja bi bila da društvo u tom trenutku prestane da posluje.
Zakon propisuje da je svaki ortak slobodan da vodi poslove samostalno, a ugovorom se može drugačije urediti i to da, na primer, samo jedan ortak upravlja društvom. Dobit društva se bez obzira na ulog deli na jednake delove, ali ugovorom može i drugačije biti predviđeno. Kada u ovo društvo pristupi novi član, on odgovara za obaveze koje su nastale pre, kao da je oduvek bio član društva. Članstvo se gubi smrću ortaka, istupanjem, isključenjem, prenosom celog udela i na druge načine. Nasleđivanje udela je moguće ako je osnivačkim aktima tako predviđeno i ako sami naslednici pristanu da stupe na mesto umrlog. Naslednici imaju pravo da zahtevaju da postanu komanditori tj. da za obaveze društva ne odgovaraju ličnom imovinom. Ako se ortaci ne slože sa tim predlogom, naslednicima se isplaćuje likvidaciona vrednost udela. Ipak, oni ostaju odgovorni za dugove društva do smrti ortaka i to celom nasleđenom aktivom.
Pismenim obaveštenjem 6 meseci pre kraja poslovne godine član može obavestiti društvo da istupa iz njega, a članstvo prestaje istekom poslovne godine. Udeo tog člana se raspodeljuje na ostale ortake. Moguće je i isključenje nekog orataka voljom ostalih članova, čime se raskida ugovor sa tim članom.
Osnivački ulog
Početna imovina društva formira se iz uloga ortaka osnivača, koji mogu biti u novcu, stvarima i pravima. Ako je reč o nenovčanim ulozima, potrebno je da njihovu procenu obave sami osnivači. Naše pravo izričito propisuje da je dozvoljeno da se ulozi mogu sastojati i samo iz roba i usluga,kako izvršenih tako i budućih. Ulozi po pravilu ulaze u imovinu društva koja se ne upisuje u registar (za to služe poslovne knjige društva i druge javne knjige ), jer nije reč o društvu kapitala, a ulagači dobijaju svojstvo ortaka društva, sa određenim udelom u društvu („svojina nad društvom“ ). Ako ugovorom nije drugačije utvrđeno ortaci ulažu uloge jednake vrednosti (princip jednakosti uloga i ravnopravnost ortaka ).
Organi
Ortačko društvo zbog svoje prirode u osnovi nema organe društva, budući da su u toj funkciji po pravilu svi ortaci društva (kao ugovorne stane iz osnivačkog akta i kao lica koja vode poslove društva i zastupaju društvo, ako drugačije ne odrede osnivačkim aktom).
Način upravljanja
Poslovodjenje obuhvata obavljanje pravnih poslova koje spadaju u tzv. redovnu delatnost društva (pravilo je da su to poslovi iz registrovane delatnosti društva), dok je za druge (vanredne) poslove potrebna saglasnost svih ortaka društva (ako drugačije nije određeno osnivačkim aktom društva). Svi ortaci ovlašćeni na poslovođenje imaju pravo i obavezu (jer je to u interesu tog društva) da učestvuju u donošenju odluka za koje je zakonom i ugovorom utvrđeno da ih ne donose svi ortaci društva, već samo oni koji su ovlašćeni na poslovođenje.
Prema Zakonu o privrednim društvima, ortačkim društvom mogu upravljati:
1. Svi ortaci društva (što je pretpostavka ako ugovorom nije drugačije utvrđeno – ortak se čak ne može punovažno unapred u osnovačkom aktu ili ugovoru ortaka društva odreći prava na poslovođenje) i
2. ugovorom o osnivanju upravljanje se može poveriti:
– jednom ortaku,
– nekolicini ortaka
– nekom posebnom organu
– posebnom licu koji nije ortak društva – prokuristi
Pri zajedničkom poslovođenju, kada ortaci ovlašćeni na poslovođenje mogu postupati samostalno, dužni su da se pridržavaju uputstva drugih ortaka koji su ovlašćeni na poslovođenje. Poslovodjenje se može oduzeti po tužbi društva i ostalih ortaka društva, privremeno ili konačno, u slučaju teže povrede dužnosti ili nesposobnosti za poslovođenje, a u skladu sa ugovorom o osnivanju. Poslovođenje se može otkazati iz određenih „opravdanih“ razloga utvrđinim ugovorom ili zakonom. Poslovodjenje se ne može preneti na drugo lice, osim ako je drugačije utvrđeno osnivačkim ugovorom ili se sa prenosom usaglase svi ortaci društva.
Zastupanje
Pravilo je da se u ortačkom društvu funkcije poslovođenja i zastupanja poklapaju te da ih obavljaju ista lica (što ne znači da to uvek mora biti slučaj). Otuda kao i vođenje poslova ovog društva i zastupanje ovog društva može biti od strane svih ortaka (što je pretpostavka ako nije drugačije uređeno – ortak se takođe ne može unapred punovažno odreći ovlašćenja na zastupanje), nekolicine, jednog ortaka, posebnog organa ili posebnog lica – prokuriste. U slučaju kolektivnog zastupanja pravilo o potrebnoj saglasnosti svih ortaka ovlašćenih za zastupanje važi samo za tzv. aktivne radnje zastupnika prema trećim licima, dok za tzv. pasivne radnje koje prema zastupnicima čine treća lica (npr. prigovor na robu i sl.) dovoljno je samo da se učine prema jednom od ortaka ovlašćenih na kolektivno zastupanje pa da se smatra da su učinjene pravnovaljano. Za razliku od poslovođenja, gde zakon pravi razliku između redovnih i vanrednih poslova, pri zastupanju, ako nije drugačije ugovoreno, pravilo je da zastupnici imaju ograničena ovlašćenja u poslovima iz delatnosti društva.
Prestanak
Ortačko društvo prestaje u slučaju:
1. Likvidacije društva;
2. Zaključenje stečaja društva;
3. Statusnih promena.
Razlozi za prestanak svojstva ortaka:
1. Ako društvo prestane da postoji;
2. Smrt ortaka;
3. Brisanje ortaka koji je pravno lice iz registra usled likvidacije ili stečaja;
4. Isključenjem ortaka;
5. Istupanjem ortaka;
6. U drugim slučajevima određenim osnivačkim aktom.
Zaključak
Na ovom mestu ću navesti prednosti i mane ortačkog društva, što proizilazi iz ranije napisanog.
Prednosti i nedostaci ortačkog društva
Prednosti ortačkog društva su:
1. Participacija i fleksibilnost u upravljanju – svaki ortak ima jednako ovlašćenje da upravlja poslovima društva.
2. Niski troškovi organizacije i osnivanja društva
3. Ne postoje zahtevi u vezi propisanog minimalnog kapitala za osnivanje društva
4. Poreske pogodnosti – ortačko društvo se oporezuje na isti način kao i individualni preduzetnici.
5. Raznovrsni izvori kapitala – ova forma ima širu osnovu za pribavljanje dodatnog kapitala, jer više od jednog lica doprinosi preduzeću.
Nedostaci ortačkog društva su sledeći:
1. Neograničena odgovornost – ortaci su lično odgovorni za dugove, obaveze i štete izvršene od strane ili u ime društva. Svi ortaci odgovorni su za radnje bilo kojeg ortaka koji deluje u ime društva.
2. Činjenica da svaki ortak može delovati u ime društva može prouzrokovati probleme kad se ortaci ne slažu oko fundamentalnih pitanja.
3. Neizvesnost trajnosti.
4. Ograničena sposobnost povećanja kapitala – ortačko društvo ne može emitovati akcije da bi povećao kapital za obavljanje delatnosti. Kapital društva se obično sastoji od uloga njegovih ortaka i kreditnih sredstava dobijenih po osnovu obezbeđenja ličnom imovinom ortaka ili imovine društva.
Tekst o osnivanju preduzetničke radnje možete pročitati ovde.