У судској пракси заузет је став да и струја представља покретну ствар.
Према томе и неовлашћено одузимање односно коришћење електричне енергије преко електродистрибутивне мреже у намери прибављања противправне имовинске користи себи или другоме представља кривично дело крађа из чл. 203 КЗ.
Облици крађе струје су разноврсни али се суштински крађа струје врши тако што се електрична енергија користи а да то не региструје мерни уређај.
Како се краде струја?
У пракси се јављају случајеви када се корисник краде струју тако што се прикључи на електродистибутивни мрежу мимо мерног уређаја или се манипулише мерним уређајем.
Манипулисање бројилом за мерење потрошње електричне енергије у пракси се вршило разним изменама у самом бројилу ( замена нуле и фазе ) али и коришћењем неких помагала као што су магнети.
Електрична енергија се користила мимо мерног уређаја тако што су електрични уређаји били повезани директно на кабл који долази до куће или зграде пре мерног уређаја.
У пракси је било случајева где су учиниоци то чинили на лако уочљив начин повезивањем кабла од куће до бандере. Међутим, било је и оних који су то чинили у зиду куће, стављајући прекидаче преко којих су могли да укључују и искључују такво трошење енергије.
Докази за крађу струје
Елекродистрибуција повремено врши конктроле мерних уређуја. Такође поступа и по пријавма грађана за крађу струје.
Радници електродистрибуције имају специјалне уређаје којима могу открити крађу струје и каблове у зидовима преко којих се краде струја.
Међутим, за доказивање овог кривичног дела веома је битно законито прибавити и обезбедити доказе. Као једно од спорних питања поставља се питање да ли су радници електродистрибуције овлашћени да улазе у дворишта и куће корисника.
Да ли су радници електродистрибуције овлашћени да улазе у дворишта и куће корисника?
Приликом уласка радника електродистрибуције у стан корисника треба имати у виду кривично дело нарушавање неповредивости стана из чл. 139 КЗ.
Ово кривично дело чини онај ко неовлашћено продре у туђ стан или туђе затворене просторе или се на захтев овлашћеног лица из тог стана или простора не удаљи.
Уколико радници електродистрибуције улазе у стан корисника трагајући за скривеним кабловима ова радња би се могла третирати као претрес стана.
У том случају, треба имати у виду одредбе чл. 152 ЗКП да се претресање стана и других просторија предузима на основу наредбе суда или изузетно без наредбе, на основу законског овлашћења.
Изузетни случајеви за претрес стана
Који су то изузетни случајеви да се претрес врши без наредбе суда прописано је чл. 158 ЗКП.
Јавни тужилац или овлашћена службена лица полиције могу изузетно без наредбе суда ући у стан и друге просторије и без присуства сведока предузети претресање стана и других просторија или лица која се ту затекну:
- уз сагласност држаоца стана и друге просторије;
- ако неко зове у помоћ;
- ради непосредног хапшења учиниоца кривичног дела;
- ради извршења одлуке суда о притварању или довођењу окривљеног;
- ради отклањања непосредне и озбиљне опасности за људе или имовину.
У пракси се као спорно може јавити и време неовлашћеног коришћења ечелектричне енергије па самим тим и износ прибављене противправне имовиснке користи. Може бити спорно и кога оптужити у ситација када у објекту живе више лица, генерација или породица.
Закључак
Треба напоменути да крађа струје такође може представљати кривично дело тешка крађа.
Ово ће бити случај када износ прибављене противправне имовинске користи односно украдене струје пређе износ од 450.000,00 динара.
У том случају би била запрећена казна затвора од једне до осам година.
Текст о кривичним делима крађа и тешка крађа можете прочитати овде.
