U sudskoj praksi zauzet je stav da i struja predstavlja pokretnu stvar.
Prema tome i neovlašćeno oduzimanje odnosno korišćenje električne energije preko elektrodistributivne mreže u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi sebi ili drugome predstavlja krivično delo krađa iz čl. 203 KZ.
Oblici krađe struje su raznovrsni ali se suštinski krađa struje vrši tako što se električna energija koristi a da to ne registruje merni uređaj.
Kako se krade struja?
U praksi se javljaju slučajevi kada se korisnik krade struju tako što se priključi na elektrodistibutivni mrežu mimo mernog uređaja ili se manipuliše mernim uređajem.
Manipulisanje brojilom za merenje potrošnje električne energije u praksi se vršilo raznim izmenama u samom brojilu ( zamena nule i faze ) ali i korišćenjem nekih pomagala kao što su magneti.
Električna energija se koristila mimo mernog uređaja tako što su električni uređaji bili povezani direktno na kabl koji dolazi do kuće ili zgrade pre mernog uređaja.
U praksi je bilo slučajeva gde su učinioci to činili na lako uočljiv način povezivanjem kabla od kuće do bandere. Međutim, bilo je i onih koji su to činili u zidu kuće, stavljajući prekidače preko kojih su mogli da uključuju i isključuju takvo trošenje energije.
Dokazi za krađu struje
Elekrodistribucija povremeno vrši konktrole mernih uređuja. Takođe postupa i po prijavma građana za krađu struje.
Radnici elektrodistribucije imaju specijalne uređaje kojima mogu otkriti krađu struje i kablove u zidovima preko kojih se krade struja.
Međutim, za dokazivanje ovog krivičnog dela veoma je bitno zakonito pribaviti i obezbediti dokaze. Kao jedno od spornih pitanja postavlja se pitanje da li su radnici elektrodistribucije ovlašćeni da ulaze u dvorišta i kuće korisnika.
Da li su radnici elektrodistribucije ovlašćeni da ulaze u dvorišta i kuće korisnika?
Prilikom ulaska radnika elektrodistribucije u stan korisnika treba imati u vidu krivično delo narušavanje nepovredivosti stana iz čl. 139 KZ.
Ovo krivično delo čini onaj ko neovlašćeno prodre u tuđ stan ili tuđe zatvorene prostore ili se na zahtev ovlašćenog lica iz tog stana ili prostora ne udalji.
Ukoliko radnici elektrodistribucije ulaze u stan korisnika tragajući za skrivenim kablovima ova radnja bi se mogla tretirati kao pretres stana.
U tom slučaju, treba imati u vidu odredbe čl. 152 ZKP da se pretresanje stana i drugih prostorija preduzima na osnovu naredbe suda ili izuzetno bez naredbe, na osnovu zakonskog ovlašćenja.
Izuzetni slučajevi za pretres stana
Koji su to izuzetni slučajevi da se pretres vrši bez naredbe suda propisano je čl. 158 ZKP.
Javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije mogu izuzetno bez naredbe suda ući u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka preduzeti pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu:
- uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije;
- ako neko zove u pomoć;
- radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela;
- radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog;
- radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu.
U praksi se kao sporno može javiti i vreme neovlašćenog korišćenja ečelektrične energije pa samim tim i iznos pribavljene protivpravne imovisnke koristi. Može biti sporno i koga optužiti u sitacija kada u objektu žive više lica, generacija ili porodica.
Zaključak
Treba napomenuti da krađa struje takođe može predstavljati krivično delo teška krađa.
Ovo će biti slučaj kada iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi odnosno ukradene struje pređe iznos od 450.000,00 dinara.
U tom slučaju bi bila zaprećena kazna zatvora od jedne do osam godina.
Tekst o krivičnim delima krađa i teška krađa možete pročitati ovde.