Krađa (čl. 203. KZ) i Teška krađa (čl.204. KZ) – Bitni elementi ovih krivičnih dela

(1) Ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(2) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.

Radnja izvršenja krivičnog dela krađe sastoji se u oduzimanju drugom tuđe pokretne stvari. Oduzimanje se smatra dovršenim onog trenutka kada je došlo do prekidanja tuđeg pritežanja^[1] i zasnivanja pritežanja nad pokretnom stvari od strane izvršioca.

Prekidanje tuđeg pritežanja bez zasnivanja pritežanja izvršioca predstavljao bi pokušaj krađe, koji je u skladu sa stavom 2. kažnjiv.

Nije potrebno da stvar bude oduzeta vlasniku ili držaocu, već da je oduzeta licu koje ima pritežanje nad njom. Tako, krađa može postojati i ako se stvar oduzme od lica koje je istu prethodno ukralo.

Stvar koja je napuštena ne može se ukrasti, jer ona ne predstavlja ničije vlasništvo.

Što se tiče izgubljene stvari, imajući u vidu da kod nje više ne postoji pritežanje od strane lica koje ju je izgubilo, lice koje stvar nađe ne može ni na koji način izvršiti krivično delo krađe u odnosu na tu stvar, ali bi u odnosu na nju moglo postojati krivično delo utaje.

U odnosu na zaboravljene ili zaturene stvari može postojati krađa, jer pritežalac zna mesto na kome je stvar zaboravljena odnosno zaturen, pa samim tim i njegova pritežnja nije sasvim prekinuta.

Za postojanje krivičnog dela krađe irelevantno je koliko je dugo trajala pritežnja nad oduzetom stvari. Potrebno je samo da je ona trajala onoliko vremena koliko je u konretnom slučaju bilo potrebno za zasnivanje novog pritežanja od strane izvršioca.

U pogledu postojanja radnje izvršenja, to što je izvršilac vratio stvar ranijem pritežaocu, ili vlasniku, ne menja ništa.^[2]

Objekat radnje je tuđa pokretna stvar čija je vrednost veća od 5.000 dinara. Ukoliko je vrednost pokretne stvari 5.000 dinara i manja, njenim otuđenjem neće se izvršiti krivično delo krađa, već krivično delo sitna krađa, utaja i prevara (čl. 210. KZ).

Za postojanje ovog krivičnog dela potrebno je da postoji namera da se prisvajanjem tuđe pokretne stvari sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist.

Namera prisvajanja postojaće kada izvršilac ima nameru da se prema otuđenoj stvari ponaša kao vlasnik, da je koristi i njome raspolaže.

Oduzimanje tuđe pokretne stvari bez namere pribavljanja imovinske koristi ne može biti krađa, već bi to bilo krivično delo oduzimanje tuđe stvari (čl. 211. KZ).

Delo se može izvršiti samo s umišljajem.

Ako je učinilac u bliskom odnosu sa oštećenim gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi (čl. 222. KZ).

Šta je teška krađa?

Teška krađa propisana je u članu 204. KZ koji kaže:

„(1) Učinilac dela krađe (član 203) kazniće se zatvorom od jedne do osam godina, ako je krađa izvršena:

1. Obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka;
2. Od strane grupe lica;
3. Na naročito opasan ili naročito drzak način;
4. Od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oružje ili opasno oruđe radi napada ili odbrane;
5. Za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa;
6. Iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i učinilac dela krađe ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara.

(3) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i učinilac dela krađe, bez obzira na vrednost ukradene stvari, ako ukradena stvar predstavlja kulturno dobro, odnosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu ili prirodno dobro ili ukradena stvar predstavlja javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju ili uređaje sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delove tih uređaja.

(4) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe ili ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.“.

Na početku odmah vidimo da se kod ovog krivičnog dela radi o težem, kvalifikovanom obliku osnovnog oblika dela, jer se koristi odrednica „učinilac dela krađe“.

Inače, KZ u članu 112. u stavu 11. kaže da se učiniocem smatraju izvršilac, saizvršilac, podstrekač i pomagač. Dakle, nije u fokusu samo konkretno lice koje je oduzelo pokretnu stvar već i neka druga, ali to nije preterano bitno za ovo razmatranje.

Drugo i bitnije je da krađu kao tešku određuje:

• način izvršenja (obijanjem, provaljivanjem, od strane grupe, na drzak način …), ili
• okolnosti u kojima je izvršena (za vreme neke nepogode, iskorišćavanjem bespomoćnost lica …), ili
• vrednost ukradene stvari (veća od 450.000,00 din.), ili
• posebno svojstvo ukradene stvari, odnosno njen značaj za društvo (kulturno ili prirodno dobro, javni uređaj, uređaj sistema javnog saobraćaja ili veza …).

Ono što je najvažnije, pri propisivanju dela, zakonodavac nije tražio kumulaciju uslova, već je svaki slučaj postavljen sam za sebe.

Za naše razmatranje je bitno da nigde nije rečeno da stvar mora biti ukradena provaljivanjem (ili na neki drugi način koji određuje tešku krađu) i da je istovremeno njena vrednost veća od propisane.

Kako stoji u pomenutom članu, konkretno, krađu izvršenu provaljivanjem kao tešku definiše način izvršenja a ne visina pribavljene materijalne koristi.

Radnja obijanja ili provaljivanja kod krivičnog dela teške krađe

Kada se radi o neovlašćenom otvaranju zatvorenog prostora od strane okrivljenog, koje predstavlja radnju obijanja odnosno provaljivanja, dovoljno je utvrditi da je okrivljeni to učinio upotrebom podesnog predmeta, pri čemu taj predmet ne mora biti precizno identifikovan.

Iz obrazloženja:

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu posl. br. K 952/2018 od 26.09.2018. godine okrivljeni M.V. oglašen je krivim za krivično delo teška krađa u pokušaju iz člana 204 stav 1 tačka 1 u vezi člana 30 KZ, pa je sud okrivljenom primenom članova 4, 42, 45, 54, 55 KZ prethodno utvrdio za navedeno krivično delo kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, a na osnovu člana 67 KZ okrivljenom je opozvana uslovna osuda izrečena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu posl. br. K 2155/15 od 28.11.2016. godine, pravnosnažna 28.11.2016. godine, pa se kazna zatvora u trajanju od jedne godine uzima kao utvrđena, te se primenom navedenih zakonskih odredbi kao i odredbi člana 60 KZ osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca.

Žalbom branioca okrivljenog se u suštini pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, iznosi sopstvena ocena izvedenih dokaza i sledi odbrana okrivljenog da nije izvršio krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim.

Ističe se da nije potkrepljeno dokazima utvrđenje suda da je okrivljeni upotrebom podesnog predmeta obio garažu, da je nejasno kojim predmetom je to mogao da učini jer nikakav podesni predmet kod njega nije pronađen a imajući u vidu iskaz oštećenog da se na vratima nalazila specijalna brava koja je zahtevala podesan alat i da oštećeni nije mogao da se izjasni da li je primetio na vratima garaže neka oštećenja koja odgovaraju obijanju.

Po navodima žalbe, utvrđenje suda o toj činjenici zasnovano je na pretpostavci a nije pouzdano utvrđeno ni da su oštećenja na sajli kojom je bio vezan bicikl nastala radnjom okrivljenog, da oštećeni nije stručan da prostim opažanjem oceni kako su nastala ova oštećenja i da je sud propustio da utvrdi da klešta koja se nalaze na fotografiji u fotokumentaciji nisu oduzeta od okrivljenog već pronađena na ulici u blizini okrivljenog.

Ukazuje se i da je okrivljeni, koji je duži vremenski period upotrebljavao metadonsku terapiju koja mu je propisana, naveo razlog zbog čega se tom prilikom nalazio u garaži gde je zatečen od oštećenog. Iskaz oštećenog u potpunosti je potkrepljen iskazom svedoka N.V. kao i potvrdom o privremenom oduzimanju predmea od okrivljenog i kriminalističko-tehničkom dokumentacijom lica mesta.

Prvostepeni sud je pravilno navedene dokaze cenio i prihvatio ih utvrđujući relevantne činjenice o preduzetoj inkriminisanoj radnji okrivьenog te sa druge strane nije prihvatio odbranu okrivljenog nalazeći da je usmerena na izbegavanje krivice, u delu kada navodi okolnosti i razlog zbog kog je ušao u garažu oštećenog gde je i zatečen u unutrašnjosti u neposrednoj blizini bicikala.

Pre svega, oštećeni je kategoričan da je garažu prethodno zaključao i da je u njoj po dolasku zatekao nepoznato lice, odnosno okrivljenog, koji i mu je saopštio zbog čega je u garažu ušao, međutim, odbrana okrivljenog u tom delu osnovano nije prihvaćena kao iskrena i uverljiva, jer oštećeni ističe i da je na sajli kojom su biciklovi bili vezani, a zatekao je okrivljenog neposredno pored bicikala, uočio oštećenja, a što je vidljivo i na kriminalističko-tehničkoj dokumentaciji, odnosno na fotografijama broj 9 i 10 gde se jasno vide oštećenja za koja oštećeni kao vlasnik bicikala navodi da do tada nisu postojala.

Sem toga, od okrivljenog su privremeno oduzeta i klešta koja su sredstvo izvršeьa krivičnog dela i fotografisana su, u vezi čega oštećeni navodi da je prethodno video da se klešta nalaze u zadnjem džepu pantalona okrivljenog koji je zatečen u garaži, što okrivljenog neposredno dovodi u vezu sa preduzetom radnьom izvršenja predmetnog krivičnog dela (obijanje) u nameri pribavljanja sebi protivpravne imovinske koristi, koju radnju je započeo ali nije uspeo da dovrši jer je bio sprečen dolaskom oštećenog, čime se opovrgava njegova odbrana o razlogu zbog kog je ušao u garažu u kojoj su se nalazile stvari oštećenog i načinu na koji je to učinio.

Ne može se prihvatiti ni teza žalbe branioca da su klešta zatečena na nekom drugom mestu i da se ne mogu dsvesti u vezu sa okrivljenim i radnjama koje je preduzimao na štetu oštećenog na opisani način jer, kako je navedeno, oštećeni je klešta video kod okrivljenog, da pokušava kleštima da preseče sajlu, potom je okrivljeni napustio garažu i udaljavao se pa je imao dovoljno vremena da klešta odbaci pri čemu je evidentno da su od strane policije klešta zatečena na ulici u blizini okrivljenog i dovedena u vezu sa njegovom inkriminisanom radnjom, o čemu oštećeni ima neposredno saznanje.

U pogledu činjenice koja se tiče načina na koji je okrivljeni otvorio vrata garaže oštećenog na navedenoj adresi, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je to učinio upotrebom podesnog predmeta, koji ne mora biti precizno identifikovan imajući u vidu da je garaža bila zatvorena odnosno zaključana, i u svakom slučaju radi se o neovlašćenom otvaranju zatvorenog prostora od strane okrivljenog na odgovarajući način što predstavlja radnju obijanja odnosno provaljivanja*.

Kod krađe na naročito drzak način, drskost prelazi uobičajenu meru koja po pravilu postoji kod obične krađe. Potrebna je naročita drskost, koja predstavlja faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju, imajuči u vidu sve okolnosti izvršenja krivičnog dela.

Drskost se izražava u upornosti, bezobzirnosti učinioca u njenom vršenju, kao i njegovu spremnost da uz veliki rizik izvrši delo ili da iskoristi situaciju kada se najmanje očekuje da bi se mogla izvršiti krađa. Naročita drskost prevazilazi redovnu upornost ili bezobzirnost koja se ispoljava u vršenju krađe.

Kao primeri krađe izvršena na naročito drzak način u sudskoj praksi smatra se:

• Krađa izvršena od strane lica koje se predstavilo kao policajac i tražilo isprave iz kojih je izvadilo i zadržalo novac za sebe; 
• Trzanje sa vrata oštećenih zlatnog lanca, skidanje obuće sa nogu lica koje po danu spava na javnom mestu; 
• Istrzanje torbe iz ruku lica, krađa izvšena za vreme dok vlasnik pokretnih stvari spava i dr.

U odnosu na tkzv. džepnu krađu smatra se da je ista učinjena na naročito drzak način ukoliko je pri njenom izvršenju ispoljena posebna odlučnost ili bezobzirnost.

Konačno, ukoliko vam je potrebna proferionalna pravna pomoć, advokatska kancelarija Minić će vam pružiti najbolje rešenje za vaš problem.

Nastojimo da radimo odgovorno i u vašem interesu, zato ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete besplatne konsultacije.