Крађа (чл. 203. КЗ) и Тешка крађа (чл.204. КЗ) – Битни елементи ових кривичних дела

(1) Ко туђу покретну ствар одузме другом у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Радња извршења кривичног дела крађе састоји се у одузимању другом туђе покретне ствари. Одузимање се сматра довршеним оног тренутка када је дошло до прекидања туђег притежања[1] и заснивања притежања над покретном ствари од стране извршиоца.

Прекидање туђег притежања без заснивања притежања извршиоца представљао би покушај крађе, који је у складу са ставом 2. кажњив.

Није потребно да ствар буде одузета власнику или држаоцу, већ да је одузета лицу које има притежање над њом. Тако, крађа може постојати и ако се ствар одузме од лица које је исту претходно украло.

Ствар која је напуштена не може се украсти, јер она не представља ничије власништво.

Што се тиче изгубљене ствари, имајући у виду да код ње више не постоји притежање од стране лица које ју је изгубило, лице које ствар нађе не може ни на који начин извршити кривично дело крађе у односу на ту ствар, али би у односу на њу могло постојати кривично дело утаје.

У односу на заборављене или затурене ствари може постојати крађа, јер притежалац зна место на коме је ствар заборављена односно затурен, па самим тим и његова притежња није сасвим прекинута.

За постојање кривичног дела крађе ирелевантно је колико је дуго трајала притежња над одузетом ствари. Потребно је само да је она трајала онолико времена колико је у конретном случају било потребно за заснивање новог притежања од стране извршиоца.

У погледу постојања радње извршења, то што је извршилац вратио ствар ранијем притежаоцу, или власнику, не мења ништа.[2]

Објекат радње је туђа покретна ствар чија је вредност већа од 5.000 динара. Уколико је вредност покретне ствари 5.000 динара и мања, њеним отуђењем неће се извршити кривично дело крађа, већ кривично дело ситна крађа, утаја и превара (чл. 210. КЗ).

За постојање овог кривичног дела потребно је да постоји намера да се присвајањем туђе покретне ствари себи или другом прибави противправна имовинска корист.

Намера присвајања постојаће када извршилац има намеру да се према отуђеној ствари понаша као власник, да је користи и њоме располаже.

Одузимање туђе покретне ствари без намере прибављања имовинске користи не може бити крађа, већ би то било кривично дело одузимање туђе ствари (чл. 211. КЗ).

Дело се може извршити само с умишљајем.

Ако је учинилац у блиском односу са оштећеним гоњење се предузима по приватној тужби (чл. 222. КЗ).

Шта је тешка крађа?

Тешка крађа прописана је у члану 204. КЗ који каже:

„(1) Учинилац дела крађе (члан 203) казниће се затвором од једне до осам година, ако је крађа извршена:

  1. Oбијањем или проваљивањем затворених зграда, станова, соба, каса, ормана или других затворених простора или савлађивањем механичких, електронских или других већих препрека;
  2. Oд стране групе лица;
  3. На нарочито опасан или нарочито дрзак начин;
  4. Oд стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране;
  5. За време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса;
  6. Искоришћавањем беспомоћности или другог тешког стања неког лица.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и учинилац дела крађе ако вредност украдених ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара.

(3) Казном из става 1. овог члана казниће се и учинилац дела крађе, без обзира на вредност украдене ствари, ако украдена ствар представља културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту или природно добро или украдена ствар представља јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно делове тих уређаја.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе или ако вредност украдених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.“.

На почетку одмах видимо да се код овог кривичног дела ради о тежем, квалификованом облику основног облика дела, јер се користи одредница „учинилац дела крађе“.

Иначе, КЗ у члану 112. у ставу 11. каже да се учиниоцем сматрају извршилац, саизвршилац, подстрекач и помагач. Дакле, није у фокусу само конкретно лице које је одузело покретну ствар већ и нека друга, али то није претерано битно за ово разматрање.

Друго и битније је да крађу као тешку одређује:

  • начин извршења (обијањем, проваљивањем, од стране групе, на дрзак начин …), или
  • околности у којима је извршена (за време неке непогоде, искоришћавањем беспомоћност лица …), или
  • вредност украдене ствари (већа од 450.000,00 дин.), или
  • посебно својство украдене ствари, односно њен значај за друштво (културно или природно добро, јавни уређај, уређај система јавног саобраћаја или веза …).

Оно што је најважније, при прописивању дела, законодавац није тражио кумулацију услова, већ је сваки случај постављен сам за себе.

За наше разматрање је битно да нигде није речено да ствар мора бити украдена проваљивањем (или на неки други начин који одређује тешку крађу) и да је истовремено њена вредност већа од прописане.

Како стоји у поменутом члану, конкретно, крађу извршену проваљивањем као тешку дефинише начин извршења а не висина прибављене материјалне користи.

Радња обијања или проваљивања код кривичног дела тешке крађе

Када се ради о неовлашћеном отварању затвореног простора од стране окривљеног, које представља радњу обијања односно проваљивања, довољно је утврдити да је окривљени то учинио употребом подесног предмета, при чему тај предмет не мора бити прецизно идентификован.

Из образложења:

Пресудом Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 952/2018 од 26.09.2018. године окривљени М.В. оглашен је кривим за кривично дело тешка крађа у покушају из члана 204 став 1 тачка 1 у вези члана 30 КЗ, па је суд окривљеном применом чланова 4, 42, 45, 54, 55 КЗ претходно утврдио за наведено кривично дело казну затвора у трајању од једне године, а на основу члана 67 КЗ окривљеном је опозвана условна осуда изречена правноснажном пресудом Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 2155/15 од 28.11.2016. године, правноснажна 28.11.2016. године, па се казна затвора у трајању од једне године узима као утврђена, те се применом наведених законских одредби као и одредби члана 60 КЗ осуђује на јединствену казну затвора у трајању од једне године и четири месеца.

Жалбом браниоца окривљеног се у суштини побија правилност утврђеног чињеничног стања, износи сопствена оцена изведених доказа и следи одбрана окривљеног да није извршио кривично дело за које је првостепеном пресудом оглашен кривим.

Истиче се да није поткрепљено доказима утврђење суда да је окривљени употребом подесног предмета обио гаражу, да је нејасно којим предметом је то могао да учини јер никакав подесни предмет код њега није пронађен а имајући у виду исказ оштећеног да се на вратима налазила специјална брава која је захтевала подесан алат и да оштећени није могао да се изјасни да ли је приметио на вратима гараже нека оштећења која одговарају обијању.

По наводима жалбе, утврђење суда о тој чињеници засновано је на претпоставци а није поуздано утврђено ни да су оштећења на сајли којом је био везан бицикл настала радњом окривљеног, да оштећени није стручан да простим опажањем оцени како су настала ова оштећења и да је суд пропустио да утврди да клешта која се налазе на фотографији у фотокументацији нису одузета од окривљеног већ пронађена на улици у близини окривљеног.

Указује се и да је окривљени, који је дужи временски период употребљавао метадонску терапију која му је прописана, навео разлог због чега се том приликом налазио у гаражи где је затечен од оштећеног. Исказ оштећеног у потпуности је поткрепљен исказом сведока Н.В. као и потврдом о привременом одузимању предмеа од окривљеног и криминалистичко-техничком документацијом лица места.

Првостепени суд је правилно наведене доказе ценио и прихватио их утврђујући релевантне чињенице о предузетој инкриминисаној радњи окривьеног те са друге стране није прихватио одбрану окривљеног налазећи да је усмерена на избегавање кривице, у делу када наводи околности и разлог због ког је ушао у гаражу оштећеног где је и затечен у унутрашњости у непосредној близини бицикала.

Пре свега, оштећени је категоричан да је гаражу претходно закључао и да је у њој по доласку затекао непознато лице, односно окривљеног, који и му је саопштио због чега је у гаражу ушао, међутим, одбрана окривљеног у том делу основано није прихваћена као искрена и уверљива, јер оштећени истиче и да је на сајли којом су бициклови били везани, а затекао је окривљеног непосредно поред бицикала, уочио оштећења, а што је видљиво и на криминалистичко-техничкој документацији, односно на фотографијама број 9 и 10 где се јасно виде оштећења за која оштећени као власник бицикала наводи да до тада нису постојала.

Сем тога, од окривљеног су привремено одузета и клешта која су средство извршеьа кривичног дела и фотографисана су, у вези чега оштећени наводи да је претходно видео да се клешта налазе у задњем џепу панталона окривљеног који је затечен у гаражи, што окривљеног непосредно доводи у везу са предузетом радньом извршења предметног кривичног дела (обијање) у намери прибављања себи противправне имовинске користи, коју радњу је започео али није успео да доврши јер је био спречен доласком оштећеног, чиме се оповргава његова одбрана о разлогу због ког је ушао у гаражу у којој су се налазиле ствари оштећеног и начину на који је то учинио.

Не може се прихватити ни теза жалбе браниоца да су клешта затечена на неком другом месту и да се не могу дсвести у везу са окривљеним и радњама које је предузимао на штету оштећеног на описани начин јер, како је наведено, оштећени је клешта видео код окривљеног, да покушава клештима да пресече сајлу, потом је окривљени напустио гаражу и удаљавао се па је имао довољно времена да клешта одбаци при чему је евидентно да су од стране полиције клешта затечена на улици у близини окривљеног и доведена у везу са његовом инкриминисаном радњом, о чему оштећени има непосредно сазнање.

У погледу чињенице која се тиче начина на који је окривљени отворио врата гараже оштећеног на наведеној адреси, првостепени суд је правилно утврдио да је то учинио употребом подесног предмета, који не мора бити прецизно идентификован имајући у виду да је гаража била затворена односно закључана, и у сваком случају ради се о неовлашћеном отварању затвореног простора од стране окривљеног на одговарајући начин што представља радњу обијања односно проваљивања*.

Код крађе на нарочито дрзак начин, дрскост прелази уобичајену меру која по правилу постоји код обичне крађе. Потребна је нарочита дрскост, која представља фактичко питање које се утврђује у сваком конкретном случају, имајучи у виду све околности извршења кривичног дела.

Дрскост се изражава у упорности, безобзирности учиниоца у њеном вршењу, као и његову спремност да уз велики ризик изврши дело или да искористи ситуацију када се најмање очекује да би се могла извршити крађа. Нарочита дрскост превазилази редовну упорност или безобзирност која се испољава у вршењу крађе.

Као примери крађе извршена на нарочито дрзак начин у судској пракси сматра се:

  • Крађа извршена од стране лица које се представило као полицајац и тражило исправе из којих је извадило и задржало новац за себе; 
  • Трзање са врата оштећених златног ланца, скидање обуће са ногу лица које по дану спава на јавном месту; 
  • Истрзање торбе из руку лица, крађа извшена за време док власник покретних ствари спава и др.

У односу на ткзв. џепну крађу сматра се да је иста учињена на нарочито дрзак начин уколико је при њеном извршењу испољена посебна одлучност или безобзирност.

Коначно, уколико вам је потребна проферионална правна помоћ, адвокатска канцеларија Минић ће вам пружити најбоље решење за ваш проблем.

Настојимо да радимо одговорно и у вашем интересу, зато не оклевајте да нас контактирате и закажете бесплатне консултације.

Related Posts

Leave a Reply