Регистрација код АПР и трошкови
Поступак регистрације код АПР-а за предузетника је једноставнији него за ДОО.
Код регистрације делатности, промена и гашења предузетник нема обавезу да сачињава акте док код ДОО-а постоје такве обавезе, а за оснивачки акт ДОО-а и његове промене обавезна је и овера код државних органа.
Накнаде (таксе) код регистрације, промене и брисања предузетника ниже су него код ДОО-а, међутим у оба случају таксе нису значајно високе, и углавном не прелазе износ од 100 ЕУР.
Предузетник може бити странац, лице које нема пребивалиште у Србији, али за даље обављање пословних активности мора да добије боравишну и радну дозволу.
Оснивач ДОО може бити и страно физичко и страно правно лице. Странац оснивач није дужан да поседује боравишну и радну дозволу.
У погледу власништва, кроз ДОО се лакше реализују партнерски односи, јер предузетник представља индивидуу која правно гледано сама сноси све користи и последице настале из обављања пословне активности.
Пословно име, седиште, делатност и пословођење
Предузетник у пословном имену обавезно има властито име и презиме, а може и не мора имати назив док ДОО у пословном имену не садржи презиме и име оснивача, а обавезно има назив.
Готово увек препоручујемо да се изврши резервација назива (упутство), јер уколико АПР не одобри назив пропада цео процес регистарације који захтева и време и новац.
Код седишта и одређивања претежне делатности нема битних разлика између предузетника и ДОО.
Ради пословања у местима изван седишта предузетник је дужан код АПР регистровати издвојене просторије. ДОО може организовати рад пословних јединица без њихове регистрације код АПР-а, осим у случају организовања огранка када је регистровање код АПР-а обавезно.
Предузетник може писаним овлашћењем поверити пословођење пословно способном физичком лицу, а ДОО може имати једног или више директора.
Све горе наведено регулисано је одредбама Закона о привредним друштвима, Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре и Закона о класификацији делатности.
Одговорност за обавезе, капитал
Предузетник за обавезе из пословања одговара целокупном својом имовином, неограничено, а за пореске обавезе и са имовином свих пунолетних чланова домаћинства (члан 157 Закона о порезу на доходак грађана).
Оснивач ДОО за обавезе ДОО одговара само уписаним улозима, а не одговара својом имовином. Изузетно, уколико оснивач не поштује правило одвојености имовине ДОО и личне имовине па имовину ДОО користи за личне потребе, или намерно оштети повериоце, тада одговара својом личном имовином. (Члан 18 Закона о привредним друштвима – пробијање правне личности).
ДОО код оснивања обавезно уписује и код АПР-а региструје улог, али он не мора бити већи од 100 динара и накнадно се може повећавати.
Треба имати у виду да сав уплаћени новчани капитал у ствари представљају новчана средства којим друштво од првог дана може да располаже тако да не видимо разлог да капитал не буде (знатно) виши од 100 динара.
Код предузетника не постоје улози, а улагања личне имовине у пословне сврхе не евидентира се код АПР-а.
Казне за прекршаје
Казне за прекршаје најчешће су за дупло, а у неким случајевима и до десет пута мање за предузетнике него за ДОО.
За ДОО прописује се казна за сам ДОО и казна за одговорно лице у ДОО док се код предузетника прописује јединствена казна за предузетника или пословођу.
Вођење пословних књига, паушало опорезивање и ПДВ
Предузетник може пословне књиге водити по систему простог или по систему двојног књиговодства, док ДОО пословне књиге мора водити по систему двојног књиговодства.
ДОО и предузетници који се определе за двојно књиговодство дужни су финансијске извештаје предавати и јавно објављивати код АПР-а.
Предузетници се могу определити и пријавити за паушално опорезивање, осим у случајевима побројаним чланом 40,став 2 Закона о порезу на доходак грађана (нпр. трговина као делатност, било која делатност са прометом преко 6.000.000,00 дин у току календарске године итд.)
Без обзира на делатност, паушалац не може бити предузетник који је у систему ПДВ-а.
ДОО ни у којем случају не може бити паушалац.
Порез на добит (доходак), годишњи порез и социјални доприноси
Порез на добит (доходак) плаћа се на разлику између прихода и расхода, односно добит, и код предузетника и код ДОО. Стопа пореза код предузетника је 10%, а код ДОО је 15%.
Приликом исплате остварене добити предузетник не плаћа никакав допунски порез, а ДОО плаћа 15% пореза на бруто приход од капитала.
Предузетника на део добити већи од цца 19.000 евра чека још 10% годишњег пореза на доходак грађана, а на део преко 35.000 евра стопа је 15%, док остварена добит власника ДОО не улази у основицу за годишњи порез на доходак грађана.
Ако је оснивач уједно и директор код ДОО мора плаћати социјалне доприносе барем на најнижу основицу.
Предузетник који пријави личну зараду не мора плаћати социјалне доприносе на основицу већу од најниже, а ако не пријави личну зараду плаћа социјалне доприносе на основицу која је једнака остваренем нето доходку из пословања.
Исплату личне зараде (минималне) видимо као једини логичан избор.
И оснивач ДОО који је уједно и директор, и предузетник, а који су негде већ запослени не плаћају допринос за здравство и незапосленост већ само допринос за ПИО.
За посетиоце нашег сајта направили смо и калкулатор за израчунавање обавезе за годишњи порез на доходак грађана.
Рад чланова породице
Код предузетника могу бити радно ангажовани чланови породице без пријављивања, али само на замени оправдано одсутног предузетника (члан 89. став 4. и став 9. Закона о привредним друштвима).
Код ДОО чланови породице оснивача не могу радити без пријављивања.
Промена правне форме, статусне промене и промене власништва
Предузетник може променити правну форму у ДОО, а ДОО не може променити правну форму у предузетника.
Предузетник не може имати статусне промене спајања, припајања, издвајања или поделе, а ДОО може.
ДОО може променити власника, а предузетник не може.
Привремени престанак рада, брисање из регистра АПР
Предузетник може регистровати привремени престанак обављања делатности, на временски ограничен или неограничен период, а за ДОО не постоји та могућност.
Предузетник се може брисати из регистра АПР-а уз услов да је измирио пореске обавезе, а може имати неизмирене обавезе према осталим повериоцима јер предузетник за такве обавезе одговара властитом имовином.
Код брисања предузетника нема чекања, предузетник се брише даном подношења пријаве брисања. ДОО се може брисати поступком ликвидације или стечаја.
Да би ДОО спровео поступак ликвидације мора намирити све повериоце а у поступку брисања приложити и потврду Пореске управе да нема пореских обавеза. Сам поступак ликвидације траје најмање четити месеца.
Брисање ДОО поступком стечаја је компликован, скуп и дуготрајан процес изузев у ситуација када се сходно Закону о стечају – по убрзаној процедури затвара.
Да ли основати предузетничку фирму или друштво са ограниченом одговорношћу (д.о.о.)?
Велика је разлика у томе да ли оснивате предузетничку фирму или друштво са ограниченом одговорношћу (д.о.о.).
Када оснивате д.о.о то можете да урадите и са рецимо 100 динара и одговарате само за тих 100 динара, шта год да се догоди. А када сте предузетник одговарате са свом својом имовином. Људи обично нису свесни те огромне разлике.
Ако неко улази у ризичне послове, а предузетник је, своју одговорност може да осигура, док д.о.о. је друштво са ограниченом одговорношчу, то значи да се одговорност односи само на уплаћени или унесени капитал, преко тога не постоји одговорност. Он као власник нема одговорност, само предузеће.
Предност пословања као предузетник у односу на д.о.о је једино код паушално опорезованих, то је најчешћи разлог због кога се људи одлучују да раде као предузетници.Такође, битно је напоменути да одговорност предузетника за обавезе не престаје брисањем предузетника из Регистра АПР. Што значи да повериоци предузетника могу своја потраживања захтевати судским путем од физичког лица предузетника и након брисања из регистра.
Регистрацијом у Агенцији за привредне регистре предузетник добија матични број и ПИБ као и свако правно лице, али „предузетничка радња“ није одвојен ентитет од тог физичког лица. Управо из овог разлога предузетник за обавезе према трећим лицима одговара целокупном својом имовином.
Одговорност за дугове
Реч ‘предузетничка радња’ намерно стављам под наводнике зато што она у Закону не постоји као формулација. У Закону постоји само предузетник, а ‘радња’ се одомаћила као назив у свакодневном говору да би се некако одвојило то физичко лице и ‘предузетничка радња’. Да бисте били д.о.о ви морате водити књиге, а као предузетник можете изабрати да ли ћете бити предузетник који ће водити књиге или паушалац. Имате опцију да ли ћете водити књиге или не. Онда се код пореске управе региструјете за паушално опорезивање, добијете процену у односу на делатност, локацију, одреде вам колико они мисле да је ваш приход, на то се обрачунају порези и доприноси и онда ви не морате да водите књиге.
Такође, многи се при одлучивању да започну сопствени бизнис воде и тиме да у случају престанка са радом, дуговања или других непредвиђених околности, чланови породице предузетника сносе одговорност за дугове.
Предузетник је регистровано физичко лице које обавља делатност, само то физичко лице, једино у случају да је направио ортаклук, па је више њих регистровано, онда преузимају одговорност сви. Чланови породице не одговарају за обавезе предузетника. Само предузетник, јер је он соло лице, такорећи инокосни предузетник.
У случају да је предузетник сувласник са неким од чланова породице онда његово парче може да се терети и тај део у том смислу може утицати на чланове породице.
Оно на шта треба да пазе предузетници је да су они под неограниченом одговорношћу, што значи да одговарају са читавом својом имовином.
Оснивање фирме за предузетнике или ДОО
1) Регистрација код АПР и трошкови
Поступак регистрације код АПР-а за предузетника је једноставнији него за ДОО.
Код регистрације делатности, промена и гашења предузетник нема обавезу да сачињава акте док код ДОО-а постоје такве обавезе, а за оснивачки акт ДОО-а и његове промене обавезна је и овера код јавног бележника.
Накнаде (таксе) код регистрације, промене и брисања предузетника ниже су него код ДОО-а, међутим у оба случају таксе нису значајно високе, и углавном не прелазе износ од 100 ЕУР.
У погледу власништва, кроз ДОО се лакше реализују партнерски односи, јер предузетник представља индивидуу која правно гледано сама сноси све користи и последице настале из обављања пословне активности.
2) Седиште, делатност и пословођење
Код седишта и одређивања претежне делатности нема битних разлика између предузетника и ДОО.
Ради пословања у местима изван седишта предузетник је дужан код АПР регистровати издвојене просторије.
ДОО може организовати рад пословних јединица без њихове регистрације код АПР-а, осим у случају организовања огранка када је регистровање код АПР-а обавезно.
Предузетник може писаним овлашћењем поверити пословођење пословно способном физичком лицу, а ДОО може имати једног или више директора.
3) Одговорност за обавезе
Предузетник за обавезе из пословања одговара целокупном својом имовином, неограничено, а за пореске обавезе и са имовином свих пунолетних чланова домаћинства (члан 157 Закона о порезу на доходак грађана).
Оснивач ДОО за обавезе ДОО одговара само уписаним улозима, а не одговара својом имовином.
Изузетно, уколико оснивач не поштује правило одвојености имовине ДОО и личне, тада одговара својом личном имовином. (Члан 18 Закона о привредним друштвима – пробијање правне личности).
4) Казне за прекршаје
Казне за прекршаје најчешће су за дупло, а у неким случајевима и до десет пута мање за предузетнике него за ДОО.
За ДОО прописује се казна за сам ДОО и казна за одговорно лице у ДОО док се код предузетника прописује јединствена казна за предузетника или пословођу.
5) Паушално опорезивање и ПДВ
Предузетници се могу определити и пријавити за паушално опорезивање, осим у случајевима побројаним чланом 40,став 2 Закона о порезу на доходак грађана као што су трговина као делатност, било која делатност са прометом преко 6.000.000,00 дин у току календарске године итд.
Без обзира на делатност, паушалац не може бити предузетник који је у систему ПДВ-а.
ДОО ни у којем случају не може бити паушалац.
6) Порез на добит (доходак), годишњи порез и социјални доприноси
Порез на добит (доходак) плаћа се на разлику између прихода и расхода, односно добит, и код предузетника и код ДОО. Стопа пореза код предузетника је 10%, а код ДОО је 15%.
Приликом исплате остварене добити предузетник не плаћа никакав допунски порез, а ДОО плаћа 15% пореза на бруто приход од капитала.
Предузетника на део добити већи од цца 20.000,00 ЕУР чека још 10% годишњег пореза на доходак грађана, а на део преко 35.000 ЕУР стопа је 15%, док остварена добит власника ДОО не улази у основицу за годишњи порез на доходак грађана.
Ако је оснивач уједно и директор код ДОО мора плаћати социјалне доприносе барем на најнижу основицу.
Предузетник који пријави личну зараду не мора плаћати социјалне доприносе на основицу већу од најниже, а ако не пријави личну зараду плаћа социјалне доприносе на основицу која је једнака остваренем нето дохотку из пословања. Исплату личне зараде (минималне) видимо као једини логичан избор.
И оснивач ДОО који је уједно и директор, и предузетник, а који су негде већ запослени не плаћају допринос за здравство и незапосленост већ само допринос за ПИО.
7) Рад чланова породице
Код предузетника могу бити радно ангажовани чланови породице без пријављивања, али само на замени оправдано одсутног предузетника (члан 89. став 4. и став 9. Закона о привредним друштвима).
Код ДОО чланови породице оснивача не могу радити без пријављивања.
8) Промена правне форме, статусне промене и промене власништва
Предузетник може променити правну форму у ДОО, а ДОО не може променити правну форму у предузетника.
Предузетник не може имати статусне промене спајања, припајања, издвајања или поделе, а ДОО може.
ДОО може променити власника, а предузетник не може, осим уколико се прво не трансформише у ДОО.
9) Привремени престанак рада, брисање из регистра АПР
Предузетник може регистровати привремени престанак обављања делатности, на временски ограничен или неограничен период, а за ДОО не постоји та могућност.
Предузетник се може брисати из регистра АПР-а уз услов да је измирио пореске обавезе, а може имати неизмирене обавезе према осталим повериоцима јер предузетник за такве обавезе одговара властитом имовином.
Код брисања предузетника нема чекања, предузетник се брише даном подношења пријаве брисања.
ДОО се може брисати поступком ликвидације или стечаја.
Да би ДОО спровео поступак ликвидације мора намирити све повериоце а у поступку брисања приложити и потврду Пореске управе да нема пореских обавеза. Сам поступак ликвидације траје најмање четири месеца.
Брисање ДОО поступком стечаја је компликован, скуп и дуготрајан процес изузев у ситуација када се сходно Закону о стечају – по убрзаној процедури затвара.
10) Прописи који истоветно третирају предузетнике и ДОО
На готово истоветан начин предузетнике и ДОО третирају прописи о: трговини, ПДВ-у, раду, безбедности и здрављу на раду, фискалним касама, платном промету те спољнотрговинском и царинском пословању.
Закључак:
Недвосмислено је лакше, једноставније и јефтиније пословати у форми предузетника, макар док пословање не подразумева комплекснију власничку структуру, високе износе промета, профита и значајне преузете обавезе и ризике из пословања.
Неке од предности предузетника су:
1. мањи порез;
2. једноставнија администрација;
3. нижи износи прописаних казни;
4. не постоји порез на узимање из имовине друштва;
5. могућност паузирања у обављању делатности;
6. могућност трансформације у ДОО;
7. једноставно брисање делатности из АПР регистра.
Стварни власници
За само оснивање привредног друштва када је власник страно правно лице, АПР захтева само извод из матичног регистра за то правно лице, али пажњу треба да се обрати на примену Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма, која подразумева да ће банка, рачуновођа, па и АПР кроз Регистар стварних власника захтевати да има информацију о стварним власницима (физичким лицима).
Понекад те информације захтевају исходовање извода из регистара за већи број привредних друштава у власничкој структури, као и личне информације о стварним власницима (физичким лицима).
Уколико се оне не буду презентовале, фактичко обављање делатности ће бити немогуће.
Избор пословног имена
Пословно име је назив под којим привредно друштво послује и мора бити дистинктивно у односу на пословне име свих регистрованих привредних друштава и не сме да изазива забуну о привредном друштву или о његовој делатности.
Предлажемо да се придржавате следећих упутстава:
– Уколико се жељени назив састоји из само једне речи, немојте користити начин претраге „ТАЧНО“. Најбоље је да користите претрагу „САДРЖИ“ и уколико вам овај начин претраге не врати никакве резултате, то значи да је тај назив слободан.
-Уколико је, међутим, жељени назив заузет, имајте у виду да додавање иницијала оснивача, једног или два симбола (као што су цртице, слова, размак) неће бити довољно да такав назив буде регистрован.
Водите рачуна да се неке речи другачије пишу, али се исто изговарају, односно да се на један начин пишу на српском и на страном језику тако да је увек потребно проверити да ли се употребом неког другог слова или распореда слова добија исти резултат, јер ако се само другачије пише, а исто изговара, то може да изазива забуну о привредном субјекту.
Потребно је имати у виду и то да делови назива који се састоје од речи које упућују на делатност привредног субјекта као што су: „комерц“, „траде“, „гроуп“, „цомпанy“, „еxпорт“, „импорт“ и слично, није могуће користити као онај део назива који прави дистинкцију у односу на већ постојећи назив.
– Уколико желимо бити сигурни да ће тачно одређени назив који желимо да региструјемо бити слободан, можемо се користити правом из члана 73. и члана 74. Закона о регистрацији привредних субјеката, којима је прописано да заинтересовано лице може поднети регистрациону пријаву резервације одређеног назива и доказ о уплати накнаде за резервацију назива.
– Код предузетника вреде сва горе наведена упутства, с тим што предузетник уопште не мора имати назив, може пословати само под именом и презименом предузетника и одредницом која упућује на делатност.
Овера докумената
Страна јавна исправа мора садржати Апостилле – уколико је реч о земљи која је потписница Хашке конвенције о укидању потребе легализације страних јавних исправа, осим ако између конкретне стране земље и Републике Србије није закључен билателарни споразум о међусобном признавању јавних исправа без легализације.
У случају да конкретна страна земља није потписница Хашке конвенције и нема ни закључен билателарни споразум са Републиком Србијом о међусобном признавању јавних исправа без легализације, потребна је тзв. “пуна” легализација.
Више инфомације о земљама потписницима можете пронаћи овде хттпс://www.мправде.гов.рс/текст/861/легализација-исправа-.пхп
Отварање фирме у Србији за странце
Уколико боравите у иностранству, а желите да региструјете фирму у Србији (Београд, Нови Сад, Суботица) могућа је и регистрацију правног лица и отварање рачуна у банци на даљину употребом адекватних овлашћења-пуномоћја које се даје особи које ће физички спровести неопходне радње у Републици Србији.
Актива
lawofficeminic@gmail.com
