Sličnosti i razlike između preduzetnika i DOO – Da li osnovati preduzetničku firmu ili društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.)?

Registracija kod APR i troškovi

Postupak registracije kod APR-a za preduzetnika je jednostavniji nego za DOO.

Kod registracije delatnosti, promena i gašenja preduzetnik nema obavezu da sačinjava akte dok kod DOO-a postoje takve obaveze, a za osnivački akt DOO-a i njegove promene obavezna je i overa kod državnih organa.

Naknade (takse) kod registracije, promene i brisanja preduzetnika niže su nego kod DOO-a, međutim u oba slučaju takse nisu značajno visoke, i uglavnom ne prelaze iznos od 100 EUR.

Preduzetnik može biti stranac, lice koje nema prebivalište u Srbiji, ali za dalje obavljanje poslovnih aktivnosti mora da dobije boravišnu i radnu dozvolu.

Osnivač DOO može biti i strano fizičko i strano pravno lice. Stranac osnivač nije dužan da poseduje boravišnu i radnu dozvolu.

U pogledu vlasništva, kroz DOO se lakše realizuju partnerski odnosi, jer preduzetnik predstavlja individuu koja pravno gledano sama snosi sve koristi i posledice nastale iz obavljanja poslovne aktivnosti.

Poslovno ime, sedište, delatnost i poslovođenje

Preduzetnik u poslovnom imenu obavezno ima vlastito ime i prezime, a može i ne mora imati naziv dok DOO u poslovnom imenu ne sadrži prezime i ime osnivača, a obavezno ima naziv.

Gotovo uvek preporučujemo da se izvrši rezervacija naziva (uputstvo), jer ukoliko APR ne odobri naziv propada ceo proces registaracije koji zahteva i vreme i novac.

Kod sedišta i određivanja pretežne delatnosti nema bitnih razlika između preduzetnika i DOO.

Radi poslovanja u mestima izvan sedišta preduzetnik je dužan kod APR registrovati izdvojene prostorije. DOO može organizovati rad poslovnih jedinica bez njihove registracije kod APR-a, osim u slučaju organizovanja ogranka kada je registrovanje kod APR-a obavezno.

Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu, a DOO može imati jednog ili više direktora.

Sve gore navedeno regulisano je odredbama Zakona o privrednim društvima, Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Zakona o klasifikaciji delatnosti.

Odgovornost za obaveze, kapital

Preduzetnik za obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom, neograničeno, a za poreske obaveze i sa imovinom svih punoletnih članova domaćinstva (član 157 Zakona o porezu na dohodak građana).

Osnivač DOO za obaveze DOO odgovara samo upisanim ulozima, a ne odgovara svojom imovinom. Izuzetno, ukoliko osnivač ne poštuje pravilo odvojenosti imovine DOO i lične imovine pa imovinu DOO koristi za lične potrebe, ili namerno ošteti poverioce, tada odgovara svojom ličnom imovinom. (Član 18 Zakona o privrednim društvima – probijanje pravne ličnosti).

DOO kod osnivanja obavezno upisuje i kod APR-a registruje ulog, ali on ne mora biti veći od 100 dinara i naknadno se može povećavati.

Treba imati u vidu da sav uplaćeni novčani kapital u stvari predstavljaju novčana sredstva kojim društvo od prvog dana može da raspolaže tako da ne vidimo razlog da kapital ne bude (znatno) viši od 100 dinara.

Kod preduzetnika ne postoje ulozi, a ulaganja lične imovine u poslovne svrhe ne evidentira se kod APR-a.

Kazne za prekršaje

Kazne za prekršaje najčešće su za duplo, a u nekim slučajevima i do deset puta manje za preduzetnike nego za DOO.

Za DOO propisuje se kazna za sam DOO i kazna za odgovorno lice u DOO dok se kod preduzetnika propisuje jedinstvena kazna za preduzetnika ili poslovođu.

Vođenje poslovnih knjiga, paušalo oporezivanje i PDV

Preduzetnik može poslovne knjige voditi po sistemu prostog ili po sistemu dvojnog knjigovodstva, dok DOO poslovne knjige mora voditi po sistemu dvojnog knjigovodstva.

DOO i preduzetnici koji se opredele za dvojno knjigovodstvo dužni su finansijske izveštaje predavati i javno objavljivati kod APR-a.

Preduzetnici se mogu opredeliti i prijaviti za paušalno oporezivanje, osim u slučajevima pobrojanim članom 40,stav 2 Zakona o porezu na dohodak građana (npr. trgovina kao delatnost, bilo koja delatnost sa prometom preko 6.000.000,00 din u toku kalendarske godine itd.)

Bez obzira na delatnost, paušalac ne može biti preduzetnik koji je u sistemu PDV-a.

DOO ni u kojem slučaju ne može biti paušalac.

Porez na dobit (dohodak), godišnji porez i socijalni doprinosi

Porez na dobit (dohodak) plaća se na razliku između prihoda i rashoda, odnosno dobit, i kod preduzetnika i kod DOO. Stopa poreza kod preduzetnika je 10%, a kod DOO je 15%.

Prilikom isplate ostvarene dobiti preduzetnik ne plaća nikakav dopunski porez, a DOO plaća 15% poreza na bruto prihod od kapitala.

Preduzetnika na deo dobiti veći od cca 19.000 evra čeka još 10% godišnjeg poreza na dohodak građana, a na deo preko 35.000 evra stopa je 15%, dok ostvarena dobit vlasnika DOO ne ulazi u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana.

Ako je osnivač ujedno i direktor kod DOO mora plaćati socijalne doprinose barem na najnižu osnovicu.

Preduzetnik koji prijavi ličnu zaradu ne mora plaćati socijalne doprinose na osnovicu veću od najniže, a ako ne prijavi ličnu zaradu plaća socijalne doprinose na osnovicu koja je jednaka ostvarenem neto dohodku iz poslovanja.

Isplatu lične zarade (minimalne) vidimo kao jedini logičan izbor.

I osnivač DOO koji je ujedno i direktor, i preduzetnik, a koji su negde već zaposleni ne plaćaju doprinos za zdravstvo i nezaposlenost već samo doprinos za PIO.

Za posetioce našeg sajta napravili smo i kalkulator za izračunavanje obaveze za godišnji porez na dohodak građana.

Rad članova porodice

Kod preduzetnika mogu biti radno angažovani članovi porodice bez prijavljivanja, ali samo na zameni opravdano odsutnog preduzetnika (član 89. stav 4. i stav 9. Zakona o privrednim društvima).

Kod DOO članovi porodice osnivača ne mogu raditi bez prijavljivanja.

Promena pravne forme, statusne promene i promene vlasništva

Preduzetnik može promeniti pravnu formu u DOO, a DOO ne može promeniti pravnu formu u preduzetnika.

Preduzetnik ne može imati statusne promene spajanja, pripajanja, izdvajanja ili podele, a DOO može.

DOO može promeniti vlasnika, a preduzetnik ne može.

Privremeni prestanak rada, brisanje iz registra APR

Preduzetnik može registrovati privremeni prestanak obavljanja delatnosti, na vremenski ograničen ili neograničen period, a za DOO ne postoji ta mogućnost.

Preduzetnik se može brisati iz registra APR-a uz uslov da je izmirio poreske obaveze, a može imati neizmirene obaveze prema ostalim poveriocima jer preduzetnik za takve obaveze odgovara vlastitom imovinom.

Kod brisanja preduzetnika nema čekanja, preduzetnik se briše danom podnošenja prijave brisanja. DOO se može brisati postupkom likvidacije ili stečaja.

Da bi DOO sproveo postupak likvidacije mora namiriti sve poverioce a u postupku brisanja priložiti i potvrdu Poreske uprave da nema poreskih obaveza. Sam postupak likvidacije traje najmanje četiti meseca.

Brisanje DOO postupkom stečaja je komplikovan, skup i dugotrajan proces izuzev u situacija kada se shodno Zakonu o stečaju – po ubrzanoj proceduri zatvara.

Da li osnovati preduzetničku firmu ili društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.)?

Velika je razlika u tome da li osnivate preduzetničku firmu ili društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.).

Kada osnivate d.o.o to možete da uradite i sa recimo 100 dinara i odgovarate samo za tih 100 dinara, šta god da se dogodi. A kada ste preduzetnik odgovarate sa svom svojom imovinom. Ljudi obično nisu svesni te ogromne razlike.

Ako neko ulazi u rizične poslove, a preduzetnik je, svoju odgovornost može da osigura, dok d.o.o. je društvo sa ograničenom odgovornošču, to znači da se odgovornost odnosi samo na uplaćeni ili uneseni kapital, preko toga ne postoji odgovornost. On kao vlasnik nema odgovornost, samo preduzeće.

Prednost poslovanja kao preduzetnik u odnosu na d.o.o je jedino kod paušalno oporezovanih, to je najčešći razlog zbog koga se ljudi odlučuju da rade kao preduzetnici.Takođe, bitno je napomenuti da odgovornost preduzetnika za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz Registra APR. Što znači da poverioci preduzetnika mogu svoja potraživanja zahtevati sudskim putem od fizičkog lica preduzetnika i nakon brisanja iz registra.

Registracijom u Agenciji za privredne registre preduzetnik dobija matični broj i PIB kao i svako pravno lice, ali „preduzetnička radnja“ nije odvojen entitet od tog fizičkog lica. Upravo iz ovog razloga preduzetnik za obaveze prema trećim licima odgovara celokupnom svojom imovinom.

Odgovornost za dugove

Reč ‘preduzetnička radnja’ namerno stavljam pod navodnike zato što ona u Zakonu ne postoji kao formulacija. U Zakonu postoji samo preduzetnik, a ‘radnja’ se odomaćila kao naziv u svakodnevnom govoru da bi se nekako odvojilo to fizičko lice i ‘preduzetnička radnja’. Da biste bili d.o.o vi morate voditi knjige, a kao preduzetnik možete izabrati da li ćete biti preduzetnik koji će voditi knjige ili paušalac. Imate opciju da li ćete voditi knjige ili ne. Onda se kod poreske uprave registrujete za paušalno oporezivanje, dobijete procenu u odnosu na delatnost, lokaciju, odrede vam koliko oni misle da je vaš prihod, na to se obračunaju porezi i doprinosi i onda vi ne morate da vodite knjige.

Takođe, mnogi se pri odlučivanju da započnu sopstveni biznis vode i time da u slučaju prestanka sa radom, dugovanja ili drugih nepredviđenih okolnosti, članovi porodice preduzetnika snose odgovornost za dugove.

Preduzetnik je registrovano fizičko lice koje obavlja delatnost, samo to fizičko lice, jedino u slučaju da je napravio ortakluk, pa je više njih registrovano, onda preuzimaju odgovornost svi. Članovi porodice ne odgovaraju za obaveze preduzetnika. Samo preduzetnik, jer je on solo lice, takoreći inokosni preduzetnik.

U slučaju da je preduzetnik suvlasnik sa nekim od članova porodice onda njegovo parče može da se tereti i taj deo u tom smislu može uticati na članove porodice.

Ono na šta treba da paze preduzetnici je da su oni pod neograničenom odgovornošću, što znači da odgovaraju sa čitavom svojom imovinom.

Osnivanje firme za preduzetnike ili DOO

1) Registracija kod APR i troškovi

Postupak registracije kod APR-a za preduzetnika je jednostavniji nego za DOO.

Kod registracije delatnosti, promena i gašenja preduzetnik nema obavezu da sačinjava akte dok kod DOO-a postoje takve obaveze, a za osnivački akt DOO-a i njegove promene obavezna je i overa kod javnog beležnika.

Naknade (takse) kod registracije, promene i brisanja preduzetnika niže su nego kod DOO-a, međutim u oba slučaju takse nisu značajno visoke, i uglavnom ne prelaze iznos od 100 EUR.

U pogledu vlasništva, kroz DOO se lakše realizuju partnerski odnosi, jer preduzetnik predstavlja individuu koja pravno gledano sama snosi sve koristi i posledice nastale iz obavljanja poslovne aktivnosti.

2) Sedište, delatnost i poslovođenje

Kod sedišta i određivanja pretežne delatnosti nema bitnih razlika između preduzetnika i DOO.

Radi poslovanja u mestima izvan sedišta preduzetnik je dužan kod APR registrovati izdvojene prostorije.

DOO može organizovati rad poslovnih jedinica bez njihove registracije kod APR-a, osim u slučaju organizovanja ogranka kada je registrovanje kod APR-a obavezno.

Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu, a DOO može imati jednog ili više direktora.

3) Odgovornost za obaveze

Preduzetnik za obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom, neograničeno, a za poreske obaveze i sa imovinom svih punoletnih članova domaćinstva (član 157 Zakona o porezu na dohodak građana).

Osnivač DOO za obaveze DOO odgovara samo upisanim ulozima, a ne odgovara svojom imovinom.

Izuzetno, ukoliko osnivač ne poštuje pravilo odvojenosti imovine DOO i lične, tada odgovara svojom ličnom imovinom. (Član 18 Zakona o privrednim društvima – probijanje pravne ličnosti).

4) Kazne za prekršaje

Kazne za prekršaje najčešće su za duplo, a u nekim slučajevima i do deset puta manje za preduzetnike nego za DOO.

Za DOO propisuje se kazna za sam DOO i kazna za odgovorno lice u DOO dok se kod preduzetnika propisuje jedinstvena kazna za preduzetnika ili poslovođu.

5) Paušalno oporezivanje i PDV

Preduzetnici se mogu opredeliti i prijaviti za paušalno oporezivanje, osim u slučajevima pobrojanim članom 40,stav 2 Zakona o porezu na dohodak građana kao što su trgovina kao delatnost, bilo koja delatnost sa prometom preko 6.000.000,00 din u toku kalendarske godine itd.

Bez obzira na delatnost, paušalac ne može biti preduzetnik koji je u sistemu PDV-a.

DOO ni u kojem slučaju ne može biti paušalac.

6) Porez na dobit (dohodak), godišnji porez i socijalni doprinosi

Porez na dobit (dohodak) plaća se na razliku između prihoda i rashoda, odnosno dobit, i kod preduzetnika i kod DOO. Stopa poreza kod preduzetnika je 10%, a kod DOO je 15%.

Prilikom isplate ostvarene dobiti preduzetnik ne plaća nikakav dopunski porez, a DOO plaća 15% poreza na bruto prihod od kapitala.

Preduzetnika na deo dobiti veći od cca 20.000,00 EUR čeka još 10% godišnjeg poreza na dohodak građana, a na deo preko 35.000 EUR stopa je 15%, dok ostvarena dobit vlasnika DOO ne ulazi u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana.

Ako je osnivač ujedno i direktor kod DOO mora plaćati socijalne doprinose barem na najnižu osnovicu.

Preduzetnik koji prijavi ličnu zaradu ne mora plaćati socijalne doprinose na osnovicu veću od najniže, a ako ne prijavi ličnu zaradu plaća socijalne doprinose na osnovicu koja je jednaka ostvarenem neto dohotku iz poslovanja. Isplatu lične zarade (minimalne) vidimo kao jedini logičan izbor.

I osnivač DOO koji je ujedno i direktor, i preduzetnik, a koji su negde već zaposleni ne plaćaju doprinos za zdravstvo i nezaposlenost već samo doprinos za PIO.

7) Rad članova porodice

Kod preduzetnika mogu biti radno angažovani članovi porodice bez prijavljivanja, ali samo na zameni opravdano odsutnog preduzetnika (član 89. stav 4. i stav 9. Zakona o privrednim društvima).

Kod DOO članovi porodice osnivača ne mogu raditi bez prijavljivanja.

8) Promena pravne forme, statusne promene i promene vlasništva

Preduzetnik može promeniti pravnu formu u DOO, a DOO ne može promeniti pravnu formu u preduzetnika.

Preduzetnik ne može imati statusne promene spajanja, pripajanja, izdvajanja ili podele, a DOO može.

DOO može promeniti vlasnika, a preduzetnik ne može, osim ukoliko se prvo ne transformiše u DOO.

9) Privremeni prestanak rada, brisanje iz registra APR

Preduzetnik može registrovati privremeni prestanak obavljanja delatnosti, na vremenski ograničen ili neograničen period, a za DOO ne postoji ta mogućnost.

Preduzetnik se može brisati iz registra APR-a uz uslov da je izmirio poreske obaveze, a može imati neizmirene obaveze prema ostalim poveriocima jer preduzetnik za takve obaveze odgovara vlastitom imovinom.

Kod brisanja preduzetnika nema čekanja, preduzetnik se briše danom podnošenja prijave brisanja.

DOO se može brisati postupkom likvidacije ili stečaja.

Da bi DOO sproveo postupak likvidacije mora namiriti sve poverioce a u postupku brisanja priložiti i potvrdu Poreske uprave da nema poreskih obaveza. Sam postupak likvidacije traje najmanje četiri meseca.

Brisanje DOO postupkom stečaja je komplikovan, skup i dugotrajan proces izuzev u situacija kada se shodno Zakonu o stečaju – po ubrzanoj proceduri zatvara.

10) Propisi koji istovetno tretiraju preduzetnike i DOO

Na gotovo istovetan način preduzetnike i DOO tretiraju propisi o: trgovini, PDV-u, radu, bezbednosti i zdravlju na radu, fiskalnim kasama, platnom prometu te spoljnotrgovinskom i carinskom poslovanju.

Zaključak:

Nedvosmisleno je lakše, jednostavnije i jeftinije poslovati u formi preduzetnika, makar dok poslovanje ne podrazumeva kompleksniju vlasničku strukturu, visoke iznose prometa, profita i značajne preuzete obaveze i rizike iz poslovanja.

Neke od prednosti preduzetnika su:

1. manji porez;

2. jednostavnija administracija;

3. niži iznosi propisanih kazni;

4. ne postoji porez na uzimanje iz imovine društva;

5. mogućnost pauziranja u obavljanju delatnosti;

6. mogućnost transformacije u DOO;

7. jednostavno brisanje delatnosti iz APR registra.

Stvarni vlasnici

Za samo osnivanje privrednog društva kada je vlasnik strano pravno lice, APR zahteva samo izvod iz matičnog registra za to pravno lice, ali pažnju treba da se obrati na primenu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, koja podrazumeva da će banka, računovođa, pa i APR kroz Registar stvarnih vlasnika zahtevati da ima informaciju o stvarnim vlasnicima (fizičkim licima).

Ponekad te informacije zahtevaju ishodovanje izvoda iz registara za veći broj privrednih društava u vlasničkoj strukturi, kao i lične informacije o stvarnim vlasnicima (fizičkim licima).

Ukoliko se one ne budu prezentovale, faktičko obavljanje delatnosti će biti nemoguće.

Izbor poslovnog imena

Poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje i mora biti distinktivno u odnosu na poslovne ime svih registrovanih privrednih društava i ne sme da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti.

Predlažemo da se pridržavate sledećih uputstava:

– Ukoliko se željeni naziv sastoji iz samo jedne reči, nemojte koristiti način pretrage „TAČNO“. Najbolje je da koristite pretragu „SADRŽI“ i ukoliko vam ovaj način pretrage ne vrati nikakve rezultate, to znači da je taj naziv slobodan.

-Ukoliko je, međutim, željeni naziv zauzet, imajte u vidu da dodavanje inicijala osnivača, jednog ili dva simbola (kao što su crtice, slova, razmak) neće biti dovoljno da takav naziv bude registrovan.

Vodite računa da se neke reči drugačije pišu, ali se isto izgovaraju, odnosno da se na jedan način pišu na srpskom i na stranom jeziku tako da je uvek potrebno proveriti da li se upotrebom nekog drugog slova ili rasporeda slova dobija isti rezultat, jer ako se samo drugačije piše, a isto izgovara, to može da izaziva zabunu o privrednom subjektu.

Potrebno je imati u vidu i to da delovi naziva koji se sastoje od reči koje upućuju na delatnost privrednog subjekta kao što su: „komerc“, „trade“, „group“, „company“, „export“, „import“ i slično, nije moguće koristiti kao onaj deo naziva koji pravi distinkciju u odnosu na već postojeći naziv.

– Ukoliko želimo biti sigurni da će tačno određeni naziv koji želimo da registrujemo biti slobodan, možemo se koristiti pravom iz člana 73. i člana 74. Zakona o registraciji privrednih subjekata, kojima je propisano da zainteresovano lice može podneti registracionu prijavu rezervacije određenog naziva i dokaz o uplati naknade za rezervaciju naziva.

– Kod preduzetnika vrede sva gore navedena uputstva, s tim što preduzetnik uopšte ne mora imati naziv, može poslovati samo pod imenom i prezimenom preduzetnika i odrednicom koja upućuje na delatnost.

Overa dokumenata

Strana javna isprava mora sadržati Apostille – ukoliko je reč o zemlji koja je potpisnica Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, osim ako između konkretne strane zemlje i Republike Srbije nije zaključen bilatelarni sporazum o međusobnom priznavanju javnih isprava bez legalizacije.

U slučaju da konkretna strana zemlja nije potpisnica Haške konvencije i nema ni zaključen bilatelarni sporazum sa Republikom Srbijom o međusobnom priznavanju javnih isprava bez legalizacije, potrebna je tzv. “puna” legalizacija.

Više infomacije o zemljama potpisnicima možete pronaći ovde https://www.mpravde.gov.rs/tekst/861/legalizacija-isprava-.php

Otvaranje firme u Srbiji za strance

Ukoliko boravite u inostranstvu, a želite da registrujete firmu u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Subotica) moguća je i registraciju pravnog lica i otvaranje računa u banci na daljinu upotrebom adekvatnih ovlašćenja-punomoćja koje se daje osobi koje će fizički sprovesti neophodne radnje u Republici Srbiji.

Aktiva

lawofficeminic@gmail.com