Нужни наследници су деца преминулог и њихови потомци, усвојеници и њихови потомци, супружник, родитељи, браћа и сестре, бабе и деде и остали преци преминулог.
Да би одређено лице постало нужни наследник у конкретном случају, потребно је да се то лице по законском редоследу појављује као наследник. Тако нпр. родитељи преминулог не могу бити нужни наследници уколико преминули има децу, обзиром да сходно правилима законског наслеђивања родитељи наслеђују преминулог само уколико он нема своје потомке.
Браћа и сестре, бабе и деде и остали преци преминулог стичу право на нужни део уз испуњење додатног услова, а то је да су трајно неспособни за привређивање, а немају нужних средстава за живот.
Нужни део израчунава се тако што се законски део (онај који би припао по законском реду наслеђивања) умањује за одређени разломак. Код деце преминулог и њихових потомака, усвојеника и њихових потомака и супружника тај разломак је ½, док је код осталих нужних наследника 1/3.
Разбаштињење нужних наследника
Закон о наслеђивању овлашћује завештаоца да у одређеним случајевима може у форми тестамента одузети нужном наследнику правно на нужни део.
Закон о наслеђивању познаје две врсте разбаштињења нужних наследика:
1. Искључењем и
2. Лишењем
Искључење нужног наследника из наследства
Када завешталац може искључити нужног наследника права на нужни део?
Завешталац може искључити из наслеђа нужног наследника који се повредом неке законске или моралне обавезе теже огрешио о њега (ако се увредљиво или грубо односио према завештаоцу, ако је умишљајно учинио кривично дело према завештаоцу, његовом детету, усвојенику, брачном другу или родитељу, ако се одао нераду и непоштеном животу).
Искључење може бити потпуно или делимично.
Од искључења нужног наследника из наследства разликује се недостојност наследника за наслеђивање. За искључење потреба је изрична и несумњива воља оставиоца, док се недостојан наследник искључује по самом закону и није потребна изражена воља оставиоца)
Који услови морају да буду испуњени?
Закон о наслеђивању изричито прописује услове да би искључење било пуноважно.
1. Искључење мора бити учињено у облику потребном за завештање.
2. Искључење мора бити изражено на несумњив начин, а пожељно је навести и узрок искључења.
3. Узрок искључења мора постојати у време оставиочеве смрти.
Доказивање основаности искључења терети оног ко се на искључење позива. Дакле искључени наследник мора тужбом да доказује да искључење није основано.
Које су последице искључења?
Искључени губи наслеђе у мери у којој је искључен.
Права осталих који могу наследити одређују се као да је искључени умро пре оставиоца.
Лишење нужних наследника
Када завешталац може лишити нужног наследника права на нужни део?
Ако је потомак који има право на нужни део презадужен или је расипник, завешталац га може у целини или делимично лишити нужног дела у корист потомака лишеног.
За разлику од искључења из наследства које представља казну нужном наследнику за недолично понашање према оставиоцу, смисао лишења је да се заштите другостепени потомци оставиоца.
Који услови морају да буду испуњени?
Закон о наслеђивању изричито прописује услове да би искључење било пуноважно.
1. Лишење такође мора бити у форми тестамента.
2. Лишење је пуноважно само ако у тренутку смрти оставиочеве лишени има малолетно дете или малолетног унука од раније умрлог детета.
3. Исто важи и ако лишени има пунолетно дете или пунолетног унука од раније умрлог детета, који су неспособни за привређивање.
Које су последице лишења?
Лишењем наследни део одмах прелази на потомка у чију корист је лишење изјављено.
Дакле, нужни наследник се искључује из наслеђа због одређених грешака према оставиоцу. Искључење се разликује од недостојности за наслеђивање, јер недостојност настаје по сили закона без изјаве оставиоца и недостојни не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист или завештања. Такође, о искључењу суд не пази по службеној дужности, него по захтеву заинтересованог лица, док је о недостојности дужан да пази по службеној дужности.
Морална обавеза није законом одређена, а иста зависи и од схватања средине у којој живи оставилац. Да ли су повреде обавеза теже, утврђује суд на основу објективних и субјективних мерила, односно према схватању друштвене средине и ставу искљученог према повреди такве обавезе.
Законом није одређено због којих кривичних дела ће нужни наследник бити искључен, а у начелу то могу бити сва дела, изузев оних која представљају разлог недостојности за наслеђивање.
Искључење може бити потпуно или делимично-искључење ограничено на поједине ствари или права из заоставштине, јер зависи од воље завештаоца.
Даље, истичемо да искључење нужног наследника се не претпоставља, него мора бити изражено тако да не постоји сумња. Пуноважно је само оно искључење које је учињено у било којој форми потребној за завештање. Искључење дели судбину завештања уколико је дато у завештању које је ништаво или рушљиво.
Искључени наследник губи наслеђе у мери у којој је искључен, што даље значи да права осталих који могу наследити одређују се као да је искључени умро пре оставиоца.
Лишењем нужног дела спречава се потомак завештаоца да наследи као нужни насленик, а омогућава се да уместо њега нужни део њему намењен стекну његови потомци. На овај начин штите се интереси потомака лишеног. За разлику од искључења, лишење се примењује само према одређеним нужним наследницима и у корист потомака лишеног лица.
Лишење је пуноважно само ако у тренутку оставиочеве смрти лишени има малолетно дете или малолетног унука од раније умрлог детета.
Исто важи и ако лишени има пунолетно дете или пунолетног унука од раније умрлог детета, који су неспособни за привређивање.
Нужни наследник може бити лишен нужног дела због његовог стања и понашања, ако су испуњене претпоставке на страни корисника нужног дела. Оно је пуноважно ако је у време лишења лишен презадужен или расипник, а то стање постоји и у време смрти оставиоца.
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmai.com
