Нису ретки случајеви да пролазника на улици задеси неки од следећих немилих догађаја као што су:
- ујед пса луталице,
- пад на улици у необезбеђен шахт,
- пад у рупу,
- пад због неравнине на некој јавној површини,
- пад на лед, или снег.
Сви ови горе набројани догађаји имају нешто заједничко, а то је да могу проузроковати штету лицу које се задесио у датој ситуацији, а сама штета може бити материјална и наматеријална. У тим случајевима лице има право на накнаду штете.
Физичка бол (услед повреде на улици)
Све ове непријатне ситуације најчешће проузрокују штету особи коју је задесила нека од ових непријатних ситуација.
Штета у тим случајевима може да буде материјална и нематеријална и сваки човек има право на накнаду штете.
Под нематеријалном штетом сматра се страх и бол, док се физички бол јавља због задобијене повреде. Тај бол може да буде различитог интензитета и трајања.
Наравно, при паду на улици бол бива најјачег интензитета, а касније тај бол слаби. Међутим, тај блажи бол такође зна да буде непријатан и да траје још неко дуже време. Страх спада у психичку категорију људског стања и представља осећај забринутости због одређене претеће ситуације.
Страх
Као и бол, и страх може да буде различитог интензитета и трајања. Осим тога, неки немили догађај код оштећеног може да покрене и неке друге нове страхове.
Примера ради, ако је особу ујео пас на улици у том моменту се осећа и страх за своју безбедност односно живот. Касније се може страх од паса било да су власнички или луталице.
Такође код особе која је претрпела неку незгоду може да се јави и страх за своје здравље током лечења. Такође, у овим ситуацијама долази до умањења уобичајених активности, а то се најчешће јавља код тежих повреда.
Умењање опште животне активности може да настане као последица тежих повреда. У овом случају код оштећеног се јавља психичка бол, и он има право на накнаду штете по том основу.
Наруженост може настати као последица неке спољне повреде. То може бити ожиљак или неки други деформитет. Психичка бол коју оштећени трпи због наружености представља основ за накнаду штете.
Материјална штета се огледа у умањењу вредности имовине оштећеног. Тако на пример пас може поцепати панталоне пролазнику, а лице које је пало са бицикла због неравнине на бициклистичкој стази може претрпети материјалну штету у виду оштећења на бициклу.
Лице које је било на боловању због повреде, материјалну штету може трпети због умањене зараде за време трајања боловања.
Уколико Вас Уједе пас, прочитајте наш текст на ову тему, како бисте се упутили у Ваша права.
Пад у шахт на улици
Шахт без поклопца представља велики ризик од повређивања, нарочито јер се исти често постављају на самим путевима, бициклистичким и пешачким стазама.
Поред града, односно општине, за штету насталу падом у шахт одговара предузеће које је дужно да одржава водоводну и канализациону мрежу, али и предузеће којем је поверено уређење и одржавање улица и саобраћајница, тротоара, бициклистичких и пешачких стаза.
Пад на улици
Повреда може настати услед пада на тротоару или пешачкој стази због рупе, неравнине или избочине на површини намењеној за кретање.
Ове деформације могу настати због механичких оштећења, због атмосферског утицаја, али и због тога што корење дрвећа које расте поред стазе временом издигне слој асфалта.
У сваком случају оваква препрека на стази је опасна, и представља потенцијалну опасност да се пролазник саплете и падне. Нарочито су опасне препреке које се налазе на слабо осветљеним деловима тротоара, јер се ноћу отежано уочавају.
Јединица локалне самоуправе, тј. град или општина дужна је да одржава улице и чини их безбедним за кретање. Може бити основано и јавно предузеће коме ће бити поверено ово одржавање.
Уколико дође до повреде при паду на јавној површини, за штету одговарају град односно општина, али и предузеће које је дужно да врши одржавање.
Одштета због пада на леду
У периоду када температура падне испод нуле може доћи до формирања леденог слоја на јавним површинама које су намењене за кретање.
Овај лед представља опасност за пролазнике, јер постоји могућност да због оклизнућа настану повреде (пад на леду). Обавеза одржавања јавних површина безбедним за кретање је на граду или општини, а посао уклањање снега и леда може бити поверен и неком предузећу.
Многим локалним одлукама прописана је обавеза и станара да уклањају снег и лед са јавних површина које се налазе испред њихових зграда.
Пад леда и снега са крова
У зимским данима може доћи до пада снега или леда са крова. У том моменту може доћи до повређивања случајног пролазника, а лед и снег могу нанети штету и паркираним аутомобилима.
Одговорност за штету сноси власник објекта са којег је лед пао. Уколико је лед пао са стамбене зграде, као тужени у поступку може да се појави стамбена заједница, јер се иста третира као правно лице.
Станари су дужни да уклањају снег и лед са прозора, тераса, балкона и лођа, али тако да воде рачуна да не угрожавају безбедност осталих станара и пролазника.
Исти је случај и уколико због ветра са крова одлети цреп или неки други предмет.
Рок за подношење тужбе за накнаду штете
Рок за потраживање накнаде штете регулисан је Законом о облигационим односима. Он износи три године од момента када је оштећени сазнао за штету.
У сваком случају ово потраживање застарева протеком пет година од кад је штета настала.
Пошто у овом тексту говоримо о специфичним случајевима накнаде штете, проистеклим из повређивања на улици или другом јавном месту, рок за накнаду штете почиње да тече од момента када се догађај десио, јер се тај моменат узима као моменат када је оштећени за штету и сазнао.
Битно је нагласити да тужбу треба поднети пре него што истекне три године од самог догађаја. Моментом подизања тужбе застаревање се прекида.
Након правоснажности пресуде, уколико тужени не исплати добровољно досуђени износ, постоји могућност да се покрене принудно извршење. Застарелост правоснажне пресуде износи десет година.
Поступак накнаде штете у случају пада и повреда на улици
Сам поступак може да буде судски, и он започиње подношењем тужбе за накнаду штете. Спор може да се реши и вансудским путем, уколико на страни одговорног лица постоји воља за решавањем.
Конкретно у Новом Саду, питања вансудског поступка детаљније су регулисана “Правилником о поступку и начину решавања захтева за мирно решавање спорова за накнаду штете настале услед уједа напуштених животиња, пада у шахт, рупу и оклизнућа на снегу и леду на територији града Новог Сада“.
Лице које је претрпело штету због уједа напуштене животиње, пада у шахт, рупу и оклизнућа на снегу и леду на територији Града може Правобранилаштву Града Новог Сада, да поднесе писани захтев за накнаду штете.
Вансудски поступак није обавезан пре подношења тужбе, он представља само могућност. У сваком случају уколико вансудски поступак не успе, или оштећени не буде задовољан понудом, питање се може решити подношењем тужбе суду.
Висина одштете
Висина одштете која се добија зависи од многобројних фактора. Пре свега зависи по којим се све основима накнада штета може потраживати.
Оштећени може да претрпи само страх и бол, и да потражује накнаду штете по та два основа, а уколико је повреда одређене природе може да настане и наруженост, или чак да наступи умањење опште животне активности.
У тим случајевима јављају се додатни основи за накнаду штете, и по сваком од њих може да се потражује одређена сума новца.
Колики ће бити конкретни износи за сваки од ових основа, зависи од трајања и интензитета бола као и страха, затим од степена наружености, као и од степена умањења опште животне активности.
Законом нису одређени критеријуми за висину накнаде, већ је то препуштено судској пракси. Дакле ценовник телесних повреда званично не постоји.
Тако рецимо имамо случајеве да се за ујед пса на територији једне општине судским пресудама досуђују другачији износи накнаде од оне која се досуђује за ујед пса са истим последицама у некој другој општини или граду.
Накнада штете од Београд пута и Града Београда
Одлуком Града о улицама и локалним путевима дефинисано је да су улице јавни путеви у насељеном месту који служе за кретање возила и пешака са елементима који одговарају потребама насеља (ивичњаци, тротоари, кишна канализација и сл.), и предвиђено је да се радовима на одржавању улица и локалних путева сматрају:
- поправка,
- обнављање,
- замена делова коловоза, тротоара и трупа пута са одговарајућим корекцијама којима се битно не мењају конструктивни елементи,
- нивелација постојећих сливника и шахтова у коловозу и тротоару и слични послови.
Одржавање улица је предвиђено као комунална делатност коју организује и обезбеђује јединица локалне самоуправе преко вршиоца комуналне делатности који може бити јавно предузеће, привредно друштво, предузетник или други привредни субјект.
Град Београд је као јединица локалне самоуправе у вршењу ове законске обавезе основао ЈКП „Београд-пут“ и уговором му је поверио вршење комуналне делатности одржавања улица на својој територији.
Комунална делатност одржавања улица је посао од општег интереса, па ЈКП „Београду-пут“ као правно лице – вршилац комуналне делатности, одговара за штету, ако без оправданог разлога неуредно врши своју услугу.
