Неовлашћено Прислушкивање и Снимање

За неовлашћено снимање и прислушкивање Закон каже:

1. Ко посебним уређајима неовлашћено прислушкује или снима разговор, изјаву или какво саопштење који му нису намењени, казниће се новчаном казном или затвором од три месеца до три године.
2. Казном из става 1. овог члана казниће се и ко омогући непозваном лицу да се упозна са разговором, изјавом или саопштењем који су неовлашћено прислушкивани, односно тонски снимани.
3. Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учинило службено лице у вршењу службе, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Заштитни објект овог кривичног дела јесте у крајњој линији право човека на слободу несметаног изражавања, односно лично право свакога да се може поуздати у то да изјава коју је упутио одређеном лицу или разговор који је водио не буде доступан и другима противно његовој вољи и знању.

Дакле, ради се о заштити сфере приватности појединца.

Oblici krivičnog dela Neovlašćeno snimanje i prisluškivanje

Кривично дело има два основна и један тежи облик.

Основни облик прописан ставом 1. може се извршити неовлашћеним прислушкивањем или снимањем разговора, изјаве или каквог саопштења који му нису намењени, употребом посебних уређаја.

Прислушкивањем се сматра потајно слушање туђег разговора, изјаве или саопштења, тј. слушање  без знања и пристанка лица које се прислушкује. 

Објект радње кривичног дела је туђ разговор, изјава или саопштење.  Под појмом туђег разговора треба подразумевати и разговор у коме учествује и извршилац ако неовлашћено, односно без пристанка другог лица сними тај разговор.

Под неовлашћеношћу подразумева се да не постоји пристанак лица које разговара или даје изјаву, коме је писмо или друга пошиљка послата.

Без знања и пристанка тог лица овлашћење може постојати само у случајевима предвиђеним уставом и то под условима и у поступку прописаним законом.

Основни облик прописан ставом 2. постојаће ако се омогући непозваном лицу да се упозна са разговором, изјавом или саопштењем који су неовлашћено прислушкивани, односно тонски снимани.

Предуслов за постојање овог облика је извршење облика прописаног ставом 1 (ако је дело извршио исти звршилац постојаће само дело из става 2.).

За постојање кривичног дела неопходан је умишљај који мора обухватити и свест о противправности.

Тежи облик постојаће ако је дело из става 1. или 2. учинило службено лице у вршењу службе.

Кривично гоњење за дела из ст. 1. и 2. предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).

Неовлашћено фотографисање – чл. 144. КЗ

1. Ко неовлашћено начини фотографски, филмски, видео или други снимак неког лица и тиме осетно задре у његов лични живот или ко такав снимак преда или показује трећем лицу или му на други начин омогући да се са њим упозна, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
2. Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године.

Основно дело има два облика, тј. две различите радње извршења.

Први облик се састоји у неовлашћеном сачињавању фотографских, филмских, видео или других снимака неког лица, при чему се тиме осетно задире у његов лични живот.

Други се састоји у предаји или показивању трећем лицу или на други начин омогућавању да се упозна са снимком насталим извршењем првог облика. Предуслов за постојање другог облика је извршење првог, а ако је оба облика извршило исто лице, постојаће само други облик.

Да би неовлашћени снимак представљао кривично дело, неопходно је да је тиме дошло до осетног задирања у приватни живот снимљеног лица.

За постојање кривичног дела неопходан је умишљај.

Тежи облик постојаће ако је дело учинило службено лице у вршењу службе (став 2.).

Кривично гоњење за дело из става 1. предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).

Неовлашћено објављивање туђих снимака и слика i записа – чл. 145. КЗ

• (1) Ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, филм или фонограм личног карактера без пристанка лица које је спис саставило или на кога се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на портрету, фотографији или филму или чији је глас снимљен на фонограму или без пристанка другог лица чији се пристанак по закону тражи и тиме осетно задре у лични живот тог лица, казниће се новчаном казном или затвором до две године.
• (2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године.

Радња кривичног дела састоји се у објављивању или приказивању списа, портрета, фотографије, филма или фонограма личног карактера.

Под објављивањем или приказивањем подразумева се да је више лица имало могућност да се упозна са оним што се објављује или приказује. Тако, за постојање радње извршења није довољно да је спис, портрет, фотографија, филм или фонограм показан само једном лицу.

С друге стране, није неопходно да се било ко упознао са њиховом садржином. Важно је да је њихова садржина учињена доступним одређеном или неодређеном кругу лица.

Објављивање или приказивање се мора вршити без пристанка овлашћеног лица.

Овлашћено лице је лице које је саставило спис или на кога се спис односи, лице које је приказано на портрету, фотографији или филму, или лице чији је глас снимљен на фонограму, као и друго лице чији се пристанак у одређеном случају захтева по закону.

За постојање кривичног дела неопходно је да се објављивањем или приказивањем осетно задрло у лични живот тог лица.

За постојање кривичног дела неопходан је умишљај.

Тежи облик постојаће ако је дело учинило службено лице у вршењу службе (став 2.).

Кривично гоњење за дело из става 1. предузима се по приватној тужби (чл. 153. ст. 1.).

Неовлашћено објављивање садржаја на друштвеним мрежама

Неовлашћено снимање и објављивање снимљених садржаја на друштвеним мрежама је такође кривично дело – тачније “кривично дело неовлашћеног објављивања и приказивања туђег списа, портрета и снимка”.

Сведоци смо да неретко овакви садржаји постају вирални и добијају на милионе прегледа за веома кратко време, што се негативно одражава на приватност особе која је снимљена без знања и сагласности.

Битно је нагласити да извршилац овог кривичног дела не мора фотографију односно видео запис направити лично. Чак и ако му жртва поклони фотографију, а не дозволи да је јавно репродукује, јавно објављивање ће се сматрати кривичним делом јер је пристанак за објављивање изостао.

Код неовлашћеног објављивања на друштвеним мрежама често се наилази на проблем идентификације лица које је садржај снимило и објавило.

Разлог томе може бити недостатак доказа, скривена ИП адреса, скривање иза лажних профила итд. Чак и ако непосредни докази кривице изостају, Суд ће тражити посредне доказе који би упућивали на окривљено лице.

Неовлашћено снимање разговора

Уколико је садржина разговора, фотографије, филма или саопштења снимљена неовлашћено говоримо о кривичном делу неовлашћеног снимања.

Кривични законик за лица која снимају разговоре, изјаве или саопштења за чије снимање немају сагласност и који њима нису намењени предвиђа новчану казну или казну затвора од три месеца до три године.

Кривично дело неовлашћено снимање крши Уставом заштићено право грађана на тајност општења, односно неповредивости приватности и људског интегритета.

Дакле, изричито је забрањено прислушкивање или снимање разговора без знања и пристанка лица која у њему учествују, ако разговор или изјава нису намењени лицу које снима или прислушкује.

Снимање и прислушкивање се најчешће врши бубицама, мобилним телефонима, прислушкивачима и сличним уређајима, док лице које снима није физички присутно у просторији.

За кривична дела неовлашћеног снимања и објављивања садржаја одговорна су и лица која снимају, као и лица која добијени или виђени садржај дистрибуирају.

Код наведених кривичних дела постоји основни облик, који се гони по приватној тужби и тежи облик (ако је починилац кривичног дела службено лице) које се гони по службеној дужности.

Уколико би вас неко лице неовлашћено пратило упорно у одређеном временском периоду радило би се о кривичном делу прогањања.

Када је дозвољено праћење или снимање других лица?

Неовлашћено прислушкивање, снимање и праћење људи у циљу нарушавања приватности је строго забрањено и кажњиво. Међутим, постоје случајеви када је надзор без сагласности лица које се снима или прати законски дозвољен.

Државни органи законски смеју да снимају приватна лица, без њихове сагласности, али само у јасно дефинисаним случајевима и уз налог надлежног Суда.

Закон о кривичном поступку даје могућност Суду да на предлог јавног тужиоца одреди надзор и праћење свих видова комуникације оптуженог (е-пошта, друштвене мреже, писма, пошиљке).

Суд такође може одредити тајно праћење и снимање оптуженог, како би се дошло до сазнања о његовом кретању и контактима. Снимање се врши на јавним местима и просторима где је приступ ограничен, сем стана оптуженог.

Ове мере се врше када постоји сумња да је лице учинило кривично дело, како би се прикупили докази за кривично гоњење, ако други начин за прикупљање ових података не постоје.

Надзор и прислушкивање Суд може одобрити и у случајевима када постоји основана сумња да се лице спрема да изврши кривично дело, које се на други начин не би могло открити, спречити или доказати.

Ко спроводи мере дозвољеног надзора лица?

У случајевима када Суд одобри мере надзора лица, исте спроводи полиција, БИА (безбедносно информативна агенција) и војнобезбедносна агенција.

Надзор може потрајати до три месеца, али по Законику о кривичном поступку исти може бити продужен ако за то постоје услови.

Како не би дошло до злоупотребе овог закона, Устав Републике Србије гарантује тајност свих видова приватне комуникације, а одступања су дозвољена само на основу одлуке Суда у ограниченом временском периоду, у циљу доказивања или спречавања кривичних дела.

Устав такође гарантује неповредивост стана и заштиту података о личности.