Neovlašćeno Prisluškivanje i Snimanje

Za neovlašćeno snimanje i prisluškivanje Zakon kaže:

1. Ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.
2. Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani.
3. Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinilo službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Zaštitni objekt ovog krivičnog dela jeste u krajnjoj liniji pravo čoveka na slobodu nesmetanog izražavanja, odnosno lično pravo svakoga da se može pouzdati u to da izjava koju je uputio određenom licu ili razgovor koji je vodio ne bude dostupan i drugima protivno njegovoj volji i znanju.

Dakle, radi se o zaštiti sfere privatnosti pojedinca.

Oblici krivičnog dela Neovlašćeno snimanje i prisluškivanje

Krivično delo ima dva osnovna i jedan teži oblik.

Osnovni oblik propisan stavom 1. može se izvršiti neovlašćenim prisluškivanjem ili snimanjem razgovora, izjave ili kakvog saopštenja koji mu nisu namenjeni, upotrebom posebnih uređaja.

Prisluškivanjem se smatra potajno slušanje tuđeg razgovora, izjave ili saopštenja, tj. slušanje  bez znanja i pristanka lica koje se prisluškuje. 

Objekt radnje krivičnog dela je tuđ razgovor, izjava ili saopštenje.  Pod pojmom tuđeg razgovora treba podrazumevati i razgovor u kome učestvuje i izvršilac ako neovlašćeno, odnosno bez pristanka drugog lica snimi taj razgovor.

Pod neovlašćenošću podrazumeva se da ne postoji pristanak lica koje razgovara ili daje izjavu, kome je pismo ili druga pošiljka poslata.

Bez znanja i pristanka tog lica ovlašćenje može postojati samo u slučajevima predviđenim ustavom i to pod uslovima i u postupku propisanim zakonom.

Osnovni oblik propisan stavom 2. postojaće ako se omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani.

Preduslov za postojanje ovog oblika je izvršenje oblika propisanog stavom 1 (ako je delo izvršio isti zvršilac postojaće samo delo iz stava 2.).

Za postojanje krivičnog dela neophodan je umišljaj koji mora obuhvatiti i svest o protivpravnosti.

Teži oblik postojaće ako je delo iz stava 1. ili 2. učinilo službeno lice u vršenju službe.

Krivično gonjenje za dela iz st. 1. i 2. preduzima se po privatnoj tužbi (čl. 153. st. 1.).

Neovlašćeno fotografisanje – čl. 144. KZ

1. Ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
2. Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.

Osnovno delo ima dva oblika, tj. dve različite radnje izvršenja.

Prvi oblik se sastoji u neovlašćenom sačinjavanju fotografskih, filmskih, video ili drugih snimaka nekog lica, pri čemu se time osetno zadire u njegov lični život.

Drugi se sastoji u predaji ili pokazivanju trećem licu ili na drugi način omogućavanju da se upozna sa snimkom nastalim izvršenjem prvog oblika. Preduslov za postojanje drugog oblika je izvršenje prvog, a ako je oba oblika izvršilo isto lice, postojaće samo drugi oblik.

Da bi neovlašćeni snimak predstavljao krivično delo, neophodno je da je time došlo do osetnog zadiranja u privatni život snimljenog lica.

Za postojanje krivičnog dela neophodan je umišljaj.

Teži oblik postojaće ako je delo učinilo službeno lice u vršenju službe (stav 2.).

Krivično gonjenje za delo iz stava 1. preduzima se po privatnoj tužbi (čl. 153. st. 1.).

Neovlašćeno objavljivanje tuđih snimaka i slika i zapisa – čl. 145. KZ

• (1) Ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
• (2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.

Radnja krivičnog dela sastoji se u objavljivanju ili prikazivanju spisa, portreta, fotografije, filma ili fonograma ličnog karaktera.

Pod objavljivanjem ili prikazivanjem podrazumeva se da je više lica imalo mogućnost da se upozna sa onim što se objavljuje ili prikazuje. Tako, za postojanje radnje izvršenja nije dovoljno da je spis, portret, fotografija, film ili fonogram pokazan samo jednom licu.

S druge strane, nije neophodno da se bilo ko upoznao sa njihovom sadržinom. Važno je da je njihova sadržina učinjena dostupnim određenom ili neodređenom krugu lica.

Objavljivanje ili prikazivanje se mora vršiti bez pristanka ovlašćenog lica.

Ovlašćeno lice je lice koje je sastavilo spis ili na koga se spis odnosi, lice koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu, ili lice čiji je glas snimljen na fonogramu, kao i drugo lice čiji se pristanak u određenom slučaju zahteva po zakonu.

Za postojanje krivičnog dela neophodno je da se objavljivanjem ili prikazivanjem osetno zadrlo u lični život tog lica.

Za postojanje krivičnog dela neophodan je umišljaj.

Teži oblik postojaće ako je delo učinilo službeno lice u vršenju službe (stav 2.).

Krivično gonjenje za delo iz stava 1. preduzima se po privatnoj tužbi (čl. 153. st. 1.).

Neovlašćeno objavljivanje sadržaja na društvenim mrežama

Neovlašćeno snimanje i objavljivanje snimljenih sadržaja na društvenim mrežama je takođe krivično delo – tačnije “krivično delo neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka”.

Svedoci smo da neretko ovakvi sadržaji postaju viralni i dobijaju na milione pregleda za veoma kratko vreme, što se negativno odražava na privatnost osobe koja je snimljena bez znanja i saglasnosti.

Bitno je naglasiti da izvršilac ovog krivičnog dela ne mora fotografiju odnosno video zapis napraviti lično. Čak i ako mu žrtva pokloni fotografiju, a ne dozvoli da je javno reprodukuje, javno objavljivanje će se smatrati krivičnim delom jer je pristanak za objavljivanje izostao.

Kod neovlašćenog objavljivanja na društvenim mrežama često se nailazi na problem identifikacije lica koje je sadržaj snimilo i objavilo.

Razlog tome može biti nedostatak dokaza, skrivena IP adresa, skrivanje iza lažnih profila itd. Čak i ako neposredni dokazi krivice izostaju, Sud će tražiti posredne dokaze koji bi upućivali na okrivljeno lice.

Neovlašćeno snimanje razgovora

Ukoliko je sadržina razgovora, fotografije, filma ili saopštenja snimljena neovlašćeno govorimo o krivičnom delu neovlašćenog snimanja.

Krivični zakonik za lica koja snimaju razgovore, izjave ili saopštenja za čije snimanje nemaju saglasnost i koji njima nisu namenjeni predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora od tri meseca do tri godine.

Krivično delo neovlašćeno snimanje krši Ustavom zaštićeno pravo građana na tajnost opštenja, odnosno nepovredivosti privatnosti i ljudskog integriteta.

Dakle, izričito je zabranjeno prisluškivanje ili snimanje razgovora bez znanja i pristanka lica koja u njemu učestvuju, ako razgovor ili izjava nisu namenjeni licu koje snima ili prisluškuje.

Snimanje i prisluškivanje se najčešće vrši bubicama, mobilnim telefonima, prisluškivačima i sličnim uređajima, dok lice koje snima nije fizički prisutno u prostoriji.

Za krivična dela neovlašćenog snimanja i objavljivanja sadržaja odgovorna su i lica koja snimaju, kao i lica koja dobijeni ili viđeni sadržaj distribuiraju.

Kod navedenih krivičnih dela postoji osnovni oblik, koji se goni po privatnoj tužbi i teži oblik (ako je počinilac krivičnog dela službeno lice) koje se goni po službenoj dužnosti.

Ukoliko bi vas neko lice neovlašćeno pratilo uporno u određenom vremenskom periodu radilo bi se o krivičnom delu proganjanja.

Kada je dozvoljeno praćenje ili snimanje drugih lica?

Neovlašćeno prisluškivanje, snimanje i praćenje ljudi u cilju narušavanja privatnosti je strogo zabranjeno i kažnjivo. Međutim, postoje slučajevi kada je nadzor bez saglasnosti lica koje se snima ili prati zakonski dozvoljen.

Državni organi zakonski smeju da snimaju privatna lica, bez njihove saglasnosti, ali samo u jasno definisanim slučajevima i uz nalog nadležnog Suda.

Zakon o krivičnom postupku daje mogućnost Sudu da na predlog javnog tužioca odredi nadzor i praćenje svih vidova komunikacije optuženog (e-pošta, društvene mreže, pisma, pošiljke).

Sud takođe može odrediti tajno praćenje i snimanje optuženog, kako bi se došlo do saznanja o njegovom kretanju i kontaktima. Snimanje se vrši na javnim mestima i prostorima gde je pristup ograničen, sem stana optuženog.

Ove mere se vrše kada postoji sumnja da je lice učinilo krivično delo, kako bi se prikupili dokazi za krivično gonjenje, ako drugi način za prikupljanje ovih podataka ne postoje.

Nadzor i prisluškivanje Sud može odobriti i u slučajevima kada postoji osnovana sumnja da se lice sprema da izvrši krivično delo, koje se na drugi način ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati.

Ko sprovodi mere dozvoljenog nadzora lica?

U slučajevima kada Sud odobri mere nadzora lica, iste sprovodi policija, BIA (bezbednosno informativna agencija) i vojnobezbednosna agencija.

Nadzor može potrajati do tri meseca, ali po Zakoniku o krivičnom postupku isti može biti produžen ako za to postoje uslovi.

Kako ne bi došlo do zloupotrebe ovog zakona, Ustav Republike Srbije garantuje tajnost svih vidova privatne komunikacije, a odstupanja su dozvoljena samo na osnovu odluke Suda u ograničenom vremenskom periodu, u cilju dokazivanja ili sprečavanja krivičnih dela.

Ustav takođe garantuje nepovredivost stana i zaštitu podataka o ličnosti.