Пре него се упустим у разматрење надокнаде штете за претрпљени страх и нанету душевну бол, дефинисао бих основне појмове.
Шта је штета?
Штета је умањење нечије имовине (стварна штета – лат. damnum emergens) и спречавање њеног повећања (измакла добит – латlucrum cessans), као и наношење физичког или психичког бола или страха другом лицу (нематеријална штета).
Шта је материјална штета?
Материјална (имовинска) штета се састоји у уништењу неке ствари, или у мањој или већој повреди, онемогућавању или отежању употребе ствари, или у некој сметњи због чијег уклањања је потребно направити трошкове који иначе не би били направљени.
У питању је повреда неког имовинског интереса. Штетник је дужан да оштећеном накнади онај интерес који би овај имао да се није десио штетни догађај.
Материјална штета може настати и у случају повреде туђе физичке личности, ако је та повреда повукла неспособност за рад или трошкове лијечења.
Случајеви материјалне штете код телесне повреде или оштећења здравља су:
- трошкови лечења,
- измакла зарада и
- трошкови повећане потребе услед повреде.
Постоје два вида материјалне штете:
- стварна (проста, обична) штета и
- изгубљена добит.
Шта је нематеријална, односно неимовинска штета?
Нематеријална (неимовинска) штета се разликује од материјалне штете јер не представља имовински губитак. Настаје услед претрпљених душевних и физичких болова и страха.
За претрпљене физичке болове, претрпљени страх и претрпљене душевне болове због повреде законом заштићених личних права, суд може досудити накнаду нематеријалне штете.
Када то оправдавају интензитет и дужина трајања болова и страха, водећи рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, те да се не погодује тежњама које су неспојиве са природом и сврхом новчане накнаде.
Накнада ове штете може се потраживати у случајевима када је оштећеном лицу нанета материјална или нематеријална штета.
Док материјална штета подразумева оштећење туђе имовине, нематеријална штета се може поделити на следеће облике:
- Физички бол;
- Душевни бол (због смањења животне активности, због наружености, због повреде угледа и части, због повреде слободе, због повреде права особе, због смрти блиске особе, због тешког инвалидитета блиске особе, због навођења на кажњиву обљубу, кажњиву блудну радњу или друго кривично дело против достојанства особе и морала);
- Повреда права личности;
- Страх;
Накнада штете у случају претрпљеног страха
Потраживање накнаде штете у случају претрпљеног страха може се потраживати за лице које је страх осећало због ситуације у којој је било лично угрожено, али не и за страх који лице осећа за друге људе, без обзира да ли су у питању блиски сродници.
Накнада штете за претрпљени страх изискује утврђивање степена претрпљеног страха. Ако постоји телесна повреда оштећеног лица лакше ће бити проценити интензитет страха, јер су у директној корелацији.
Накнада штете у случају нанете душевне боли
Накнада штете у случају нанете душевне боли може се поделити на бројне факторе који су узрочници поменутог стања:
- Смањење животне активности може да настане као последица душевне или физичке боли, а оштећеном лицу умањује квалитет живота, јер му представља сметњу у уобичајеним активностима.
- Наруженост је последица физичких повреда и очигледна промена на физичком изгледу оштећене особе, која изазива душевну бол.
- Повреда угледа и части – Док се част дефинише као субјективан доживљај појединца о својој личности, углед је објективна категорија и односи се на доживљај средине о појединцу. Увреде и клевете могу нарушити углед и част оштећеног лица и основ су за накнаду нематеријалне штете.
- Повреда слободе настаје када је оштећено лице бесправно лишено слободе. Накнада штете се додељује у складу са временом лишења слободе и условима у којима је оштећени издржавао казну.
- Душевна бол због смрти или инвалидитета блиске особе – Накнаду штете због душевне боли услед смрти или инвалидитета блиске особе могу потраживати чланови породице преминулог односно оштећеног лица.
Како се врши накнада нематеријалне штете
Накнада штете нематеријалног типа често је у облику новчане надокнаде, али уз новчану надокнаду суд може наредити да штетник повуче изјаву којом је повреда учињена:
У случају повреде права личности суд може наредити, на трошак штетника, објављивање пресуде, односно исправке, или наредити да штетник повуче изјаву којом је повреда учињена, или што друго чиме се може остварити сврха која се постиже накнадом. (Члан 199 – Закон о облигационим односима)
Циљ новчане накнаде јесте да оштећеном лицу пружи сатисфакцију за претрпљени физички или душевни бол – односно да за добијена новчана средства приушти себи нешто што ће му представљати извор задовољства и што ће компензовати претрпљене непријатности.
Висину новчане надокнаде одређује суд, у односу на значај и трајање начињене нематеријалне штете:
За претрпљене физичке болове, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица као и за страх суд ће, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово трајање то оправдава, досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете као и у њеном одсуству. (Члан 200 – Закон о облигационим односима)
Приликом одлучивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете, као и о висини њене накнаде, суд ће водити рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.
Да би се утврдило постојање штете и њена висина, у сваком конкретном случају морају се узети у обзир специфичне околности које су битне за одмеравање накнаде нематеријалне штете на основу којих суд досуђује правичну накнаду.
Оријентациони износи накнаде нематеријалне штете
Не постоји званичан ,,ценовник” телесних повреда или претрпљеног страха и бола.
Међутим судска пракса формира неке оквирне износе. Влада републике Србије је на основу Закона о обавезном осигурању у саобраћају раније донела Уредбу о накнади штете на лицима, која је одређивала распоце износа за све врсте повреда, као и износе у случају психичког бола и страха.
Тако је нпр Уредба предвидела да код особа од 35 до 55 година живота сваки 1% умањења опште животне активности ОЖА, износи до 150 евра, или да код лаких телесних повреда где преовладавају болови средњег и слабог интензитета износ накнаде за физичке болове је до 500 евра.
Уставни суд је ипак ову уредбу утврдио као несагласну са Уставом и Законом, па је утврђивање висине накнаде нематеријалне штете ипак препуштено судској пракси, која је чини нам се, ипак мало повољнија за оштећене, од критеријума наведеним у наведеној уредби.
Па тако се за један 1% умањења опште животне активности досуђује од 20.000-30.000 динара, док се за лаке телесне повреде досуђују износи од 70.000-190.000 динара зависи од сваког конкретног случаја, околности и налаза и мишљења вештака одговарајуће медицинске струке.
Уколико Вас занима како надокнадити штету услед незаконитог отказа, можете прочитати овде.
