Повреда угледа и части је озбиљан појам који се односи на заштиту нашег личног и јавног имиџа.
Част представља субјективну категорију и оно представља осећај вредности и уважености односно мишљење које појединац има о самом себи, док је углед објективна категорија која се односи на мишљење и став који околина има о нечијој личности.
Шта је повреда угледа и части?
Према Закону о облигационим односима, ко другоме повреди част, као и ко износи или преноси неистините наводе о прошлости, знању, способности другог лица или о нечему другоме, а зна или би морао да зна да су неистинити, и тиме му проузрокује материјалну штету, дужан је да је надокнади.
Повреда части и угледа најчешће почиње када се о особи шире неистините информације или изјаве.
У дигиталној ери, ово се често дешава путем друштвених мрежа, медија или чак усменим путем.
Брзина ширења информација данас значи да се једна неистинита изјава може проширити међу великим бројем људи у врло кратком временском периоду.
Која врста штете наступа приликом повреде угледа и части?
Када дође до таквих повреда, последице могу бити двоструке:
- материјалне и
- нематеријалне.
Материјална штета се односи на директне финансијске губитке које особа може претрпети. То може укључивати губитак посла, смањење прихода или чак правне трошкове уколико особа одлучи да се правно бори против неистинитих изјава.
С друге стране, нематеријална штета представља емоционалну и психолошку трауму. Особа може осећати срамоту, тугу, љутњу или чак депресију због повреде свог угледа и части. На дуже стазе, то може утицати на ментално здравље особе и квалитет њеног живота.
Врсте накнаде нематеријалне штете
Врсте накнаде нематеријалне штете су:
- Објављивање пресуде или исправке,
- новчана накнада,
- новчана накнада у случају смрти или тешког инвалидитета,
- сатисфакција у посебним случајевима, као и
- накнада будуће штете.
Што се тиче нематеријалне штете најчешће се воде поступци за накнаду нематеријалне штете у виду новчане накнаде и то:
- за претрпљене физичке болове,
- душевне болове,
- због умањења опште животне активности,
- наружености,
- повреде части и угледа,
- слободе или права личности,
- смрти блиског лица,
- као и за страх, независно од накнаде материјалне штете.
Приликом одлучивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете, као и висини исте, суд води рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природном и друштвеном сврхом.
Накнада нематеријалне штете у виду новчане накнаде због повреде части и угледа је врло чест случај.
Исто тако не ретки су случајеви повреде части и угледа путем средстава јавног информисања и разних медија.
Како се доказује штета услед повреде угледа и части?
Да би оштећено лице могло да потражује накнаду штете, неопходно је утврдити постојање узрочно последичне везе између самог догађаја којим је штета проузрокована и настанка нематеријалне штете.
Штета се најчешће доказује уз помоћ сведока који су били присутни у току предметног догађаја, њиховим изјавама као и изјавом оштећеног лица, записником од полиције уколико је догађај пријављен или на други начин.
Пример из судске праксе за доказивање штете:
Да би оштећено лице имало право на новчану сатисфакцију због повреде угледа и части, потребно је постојање узрочно-последичне везе, између догађаја којим је штета изазвана и настанка нематеријалне штете, као и уверење суда да је у конкретном случају правично досудити оштећеном лицу новчану сатисфакцију.
Из образложења:
Првостепеном пресудом обевезан је тужени В.М. да плати тужиоцу износ од 60.000,00 динара, на име накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа са законском затезном каматом почев од 27.02.2012. године до исплате и трошкове поступка у износу од 65.150,00 динара у року од 15 дана под претњом извршења. .
У првостепеном поступку је утврђено да је тужилац запослен у М.У.П. на пословима привредног криминала. Као службено лице обавио је контролу пословања Опште зем. Задруге, заједно са још три службеника Ђ.И., А.Д. и Ж.С. Тужени В.М. је као директор Опште зем. Задруге, сачинио писмену притужбу на рад тужиоца као службеног лица, коју је послао: Предсдеднику Републике, министру унутрашњих послова, министру пољопривреде, председнику задружног савеза Србије, председнику задружног савеза Војводине, заштитнику грађана, председнику одбора за безбедност скупштине АП Војводине, сектору унутрашње контроле… У притужби је поред осталог наведено да је контрола вршена искључиво из освете једног полицијског службеника, који ни по чему не заслужује да носи службену легитимацију државе.
Жалбом туженог В.М. побија се усвајајући део првостепене пресуде, којим је одлучено о накнади нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде угледа и части, са наводима да у току овог поступка, није доказано да је садржина предметне пријаве усмерена на повреду угледа и части тужиоца.
Одредбом члана 200 ЗОО прописано је да ће суд за претрпљене душевне болове због повреде угледа и части, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и њихово трајање, досудити правичну новчану накнаду.
У смислу наведене законске одредбе, повреда угледа и части подразумева скуп објективних и субјективних елемената, које је потребно ценити у свакој конкретној ситуацији. Част је скуп човекових врлина и мишљење које појединац има о себи самом, а углед је објективна категорија, која подразумева став и мишљење, које има средина о личности неког појединца. Дакле, да би се оштећеном лицу признало право на новчану сатисфакцију због наведеног вида нематеријалне штете, потребно је постојање узрочно-последичне везе између догађаја којим је штета изазвана и настанка нематеријалне штете, као и уверење суда да је у конкретном случају правично досудити оштећеном лицу ,новчану сатисфакцију.
Чланом 180 Закона о полицији, прописано је да свако има право да Министарству поднесе притужбу, против полицијског службеника, ако сматра да су му незаконитом или неправилном радњом полицијског службеника, повређена права или слободе.
Из правилног чињеничног утврђења првостепеног суда произилази да су тужени искористили своје законско право да се притужују на рад полицијских службеника, подносећи притужбу на рад тужиоца. Оно што је предмет разматрања у овом поступку је садржина притужбе, односно да ли су садржајем притужбе повређени част и углед тужиоца. По ставу овог суда, а супротно закључку првостепеног суда, у конкретном случају садржина наведене притужбе није увредљивог садржаја, а обзиром на то да у њој тужени изражавају своје примедбе искључиво на начин како је тужилац обављао посао полицијског службеника. Наведена притужба у себи садржи критички осврт на рад државног службеника, на шта тужени имају право, а према члану 180 Закона о полицији, па нема узрочно последичне везе између радњи тужених и настанка нематеријалне штете, за коју тужилац доказује да ју је претрпео. Надаље, тужилац као државни службеник, мора бити спреман да све негативне критике и реакције, поднесе уз већи степен толеранције. Уосталом, у конкретној ситуацији је од стране Полицијске управе у Новом Саду притужба одбијена, као неоснована,што је довољна сатисфакција тужиоцу као службеном лицу, с обзиром на то да је након провере утврђено да је свој рад обавио одговорно и професионално.
Надаље, у ситуацији када би се за сваку изнету критику, досуђивала накнада нематеријалне штете, сврха одредбе члана180 Закона о полицији, која омогућава трећим лицима да се у ситуацији када сматрају да су им повређена права или слободе, обрате надлежном државном органу – притужбом, која држави омогућава да провери законитост рада полицијског службеника, не би се могла остварити.
( Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Гж .3015/13 од 29.08.2013. године којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П. 4541/2011 од 27.02.2012. године)
Коме се подноси тужба за накнаду штете?
Тужба за накнаду штете подноси се против лица које је повредило част и углед оштећеног и то надлежном суду на чијем подручју тужени има пребивалиште или на чијем подручју је штетна радња извршена, односно на подручју на којем тужилац има пребивалиште, односно боравиште.
Који је рок за подношење захтева за накнаду штете?
Рок у којем оштећено лице има право да поднесе тужбу за накнаду штете је 3 године од када је сазнало за штету или лице које је штету проузроковало. Уколико прође 5 година од када је штета настала, право оштећеног да потражује накнаду штете застарева.
Увреда на друштвеним мрежама
У савременом свету где су друштвене мреже све популарније честе су ситуације да увреда буде учињена и преко друштвених мрежа или медија кроз јавно објављивање увредљивог садржаја према неком лицу.
Уколико су на овај начин повређени углед и част такође постоји право на накнаду материјалне и нематеријалне штете.
Ово указује на то да је заштита проширена и на простор друштвених мрежа и да закон једнако кажњава радње које представљају повреду права личности, без обзира на окружење у ком се то понашање манифестује.
У овим случајевима од изузетног значаја је постојање посебног Тужилаштва за високотехнолошки криминал који може да дође до идентитета оних који се крију иза тастатуре.
Колика је надокнада?
Када је повреда угледа и части у питању, цена накнаде није фиксна и може се значајно разликовати од случаја до случаја. Разлози за ове разлике су бројни:
- Природа и озбиљност повреде: Неке повреде могу бити краткотрајне, док друге могу имати дубље и трајније последице на жртву.
- Трајање и интензитет душевних болова: Душевна бол може варирати у интензитету и трајању. Неке особе могу се брзо опоравити, док друге могу патити годинама.
- Материјални губици: Ако је особа изгубила посао, имала смањење прихода или морала платити правне трошкове, то ће се узети у обзир приликом одређивања накнаде.
Иако је висина надокнаде субјективна категорија и зависи од многих фактора, досадашња судска пракса у Србији показује да се накнаде крећу у распону од неколико десетина хиљада до неколико милиона динара. Наравно, ово је само оквирна цифра и сваки случај је јединствен.
У вези са правним лицима, иако не могу трпети душевне болове као физичка лица, могуће је да претрпе значајну материјалну штету. Ако се о фирми шире лажне информације које негативно утичу на њен углед и пословање, фирма има право да тражи надокнаду.
Уколико вам је потребна правна помоћ или правни савет, будите слободни да нас контактирате.
