Povreda Časti u Ugleda – Naknada Štete

Povreda ugleda i časti je ozbiljan pojam koji se odnosi na zaštitu našeg ličnog i javnog imidža.

Čast predstavlja subjektivnu kategoriju i ono predstavlja osećaj vrednosti i uvaženosti odnosno mišljenje koje pojedinac ima o samom sebi, dok je ugled objektivna kategorija koja se odnosi na mišljenje i stav koji okolina ima o nečijoj ličnosti.

Šta je povreda ugleda i časti?

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, ko drugome povredi čast, kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti, znanju, sposobnosti drugog lica ili o nečemu drugome, a zna ili bi morao da zna da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu štetu, dužan je da je nadoknadi.

Povreda časti i ugleda najčešće počinje kada se o osobi šire neistinite informacije ili izjave.

U digitalnoj eri, ovo se često dešava putem društvenih mreža, medija ili čak usmenim putem.

Brzina širenja informacija danas znači da se jedna neistinita izjava može proširiti među velikim brojem ljudi u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Koja vrsta štete nastupa prilikom povrede ugleda i časti?

Kada dođe do takvih povreda, posledice mogu biti dvostruke:

• materijalne i
• nematerijalne.

Materijalna šteta se odnosi na direktne finansijske gubitke koje osoba može pretrpeti. To može uključivati gubitak posla, smanjenje prihoda ili čak pravne troškove ukoliko osoba odluči da se pravno bori protiv neistinitih izjava.

S druge strane, nematerijalna šteta predstavlja emocionalnu i psihološku traumu. Osoba može osećati sramotu, tugu, ljutnju ili čak depresiju zbog povrede svog ugleda i časti. Na duže staze, to može uticati na mentalno zdravlje osobe i kvalitet njenog života.

Vrste naknade nematerijalne štete

Vrste naknade nematerijalne štete su:

• Objavljivanje presude ili ispravke,
• novčana naknada,
• novčana naknada u slučaju smrti ili teškog invaliditeta,
• satisfakcija u posebnim slučajevima, kao i
• naknada buduće štete.

Što se tiče nematerijalne štete najčešće se vode postupci za naknadu nematerijalne štete u vidu novčane naknade i to:

1. za pretrpljene fizičke bolove,
2. duševne bolove,
3. zbog umanjenja opšte životne aktivnosti,
4. naruženosti,
5. povrede časti i ugleda,
6. slobode ili prava ličnosti,
7. smrti bliskog lica,
8. kao i za strah, nezavisno od naknade materijalne štete.

Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i visini iste, sud vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodnom i društvenom svrhom.

Naknada nematerijalne štete u vidu novčane naknade zbog povrede časti i ugleda je vrlo čest slučaj.

Isto tako ne retki su slučajevi povrede časti i ugleda putem sredstava javnog informisanja i raznih medija.

Kako se dokazuje šteta usled povrede ugleda i časti?

Da bi oštećeno lice moglo da potražuje naknadu štete, neophodno je utvrditi postojanje uzročno posledične veze između samog događaja kojim je šteta prouzrokovana i nastanka nematerijalne štete.

Šteta se najčešće dokazuje  uz pomoć svedoka koji su bili prisutni u toku predmetnog događaja, njihovim izjavama kao i izjavom oštećenog lica, zapisnikom od policije ukoliko je događaj prijavljen ili na drugi način.

Primer iz sudske prakse za dokazivanje štete:

Da bi oštećeno lice imalo pravo na novčanu satisfakciju zbog povrede ugleda i časti, potrebno je postojanje uzročno-posledične veze, između događaja kojim je šteta izazvana i nastanka nematerijalne štete, kao i uverenje suda da je u konkretnom slučaju pravično dosuditi oštećenom licu novčanu satisfakciju.

Iz obrazloženja:

Prvostepenom presudom obevezan je tuženi V.M. da plati tužiocu iznos od 60.000,00 dinara, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.02.2012. godine do isplate i troškove postupka u iznosu od 65.150,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. .

U prvostepenom postupku je utvrđeno da je tužilac zaposlen u M.U.P. na poslovima privrednog kriminala. Kao službeno lice obavio je kontrolu poslovanja Opšte zem. Zadruge, zajedno sa još tri službenika Đ.I., A.D. i Ž.S. Tuženi V.M. je kao direktor Opšte zem. Zadruge, sačinio pismenu pritužbu na rad tužioca kao službenog lica, koju je poslao: Predsdedniku Republike, ministru unutrašnjih poslova, ministru poljoprivrede, predsedniku zadružnog saveza Srbije, predsedniku zadružnog saveza Vojvodine, zaštitniku građana, predsedniku odbora za bezbednost skupštine AP Vojvodine, sektoru unutrašnje kontrole… U pritužbi je pored ostalog navedeno da je kontrola vršena isključivo iz osvete jednog policijskog službenika, koji ni po čemu ne zaslužuje da nosi službenu legitimaciju države.

Žalbom tuženog V.M. pobija se usvajajući deo prvostepene presude, kojim je odlučeno o naknadi nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, sa navodima da u toku ovog postupka, nije dokazano da je sadržina predmetne prijave usmerena na povredu ugleda i časti tužioca.

Odredbom člana 200 ZOO propisano je da će sud za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i njihovo trajanje, dosuditi pravičnu novčanu naknadu.

U smislu navedene zakonske odredbe, povreda ugleda i časti podrazumeva skup objektivnih i subjektivnih elemenata, koje je potrebno ceniti u svakoj konkretnoj situaciji. Čast je skup čovekovih vrlina i mišljenje koje pojedinac ima o sebi samom, a ugled je objektivna kategorija, koja podrazumeva stav i mišljenje, koje ima sredina o ličnosti nekog pojedinca. Dakle, da bi se oštećenom licu priznalo pravo na novčanu satisfakciju zbog navedenog vida nematerijalne štete, potrebno je postojanje uzročno-posledične veze između događaja kojim je šteta izazvana i nastanka nematerijalne štete, kao i uverenje suda da je u konkretnom slučaju pravično dosuditi oštećenom licu ,novčanu satisfakciju.

Članom 180 Zakona o policiji, propisano je da svako ima pravo da Ministarstvu podnese pritužbu, protiv policijskog službenika, ako smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom radnjom policijskog službenika, povređena prava ili slobode.

Iz pravilnog činjeničnog utvrđenja prvostepenog suda proizilazi da su tuženi iskoristili svoje zakonsko pravo da se pritužuju na rad policijskih službenika, podnoseći pritužbu na rad tužioca. Ono što je predmet razmatranja u ovom postupku je sadržina pritužbe, odnosno da li su sadržajem pritužbe povređeni čast i ugled tužioca. Po stavu ovog suda, a suprotno zaključku prvostepenog suda, u konkretnom slučaju sadržina navedene pritužbe nije uvredljivog sadržaja, a obzirom na to da u njoj tuženi izražavaju svoje primedbe isključivo na način kako je tužilac obavljao posao policijskog službenika. Navedena pritužba u sebi sadrži kritički osvrt na rad državnog službenika, na šta tuženi imaju pravo, a prema članu 180 Zakona o policiji, pa nema uzročno posledične veze između radnji tuženih i nastanka nematerijalne štete, za koju tužilac dokazuje da ju je pretrpeo. Nadalje, tužilac kao državni službenik, mora biti spreman da sve negativne kritike i reakcije, podnese uz veći stepen tolerancije. Uostalom, u konkretnoj situaciji je od strane Policijske uprave u Novom Sadu pritužba odbijena, kao neosnovana,što je dovoljna satisfakcija tužiocu kao službenom licu, s obzirom na to da je nakon provere utvrđeno da je svoj rad obavio odgovorno i profesionalno.

Nadalje, u situaciji kada bi se za svaku iznetu kritiku, dosuđivala naknada nematerijalne štete, svrha odredbe člana180 Zakona o policiji, koja omogućava trećim licima da se u situaciji kada smatraju da su im povređena prava ili slobode, obrate nadležnom državnom organu – pritužbom, koja državi omogućava da proveri zakonitost rada policijskog službenika, ne bi se mogla ostvariti.

( Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. Gž .3015/13 od 29.08.2013. godine kojom je preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu posl. br. P. 4541/2011 od 27.02.2012. godine)

Kome se podnosi tužba za naknadu štete?

Tužba za naknadu štete podnosi se protiv lica koje je povredilo čast i ugled oštećenog i to nadležnom sudu na čijem području tuženi ima prebivalište ili na čijem području je štetna radnja izvršena, odnosno na području na kojem tužilac ima prebivalište, odnosno boravište.

Koji je rok za podnošenje zahteva za naknadu štete?

Rok u kojem oštećeno lice ima pravo da podnese tužbu za naknadu štete je 3 godine od kada je saznalo za štetu ili lice koje je štetu prouzrokovalo. Ukoliko prođe 5 godina od kada je šteta nastala, pravo oštećenog da potražuje naknadu štete zastareva.

Uvreda na društvenim mrežama

U savremenom svetu gde su društvene mreže sve popularnije česte su situacije da uvreda bude učinjena i preko društvenih mreža ili medija kroz javno objavljivanje uvredljivog sadržaja prema nekom licu.

Ukoliko su na ovaj način povređeni ugled i čast takođe postoji pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Ovo ukazuje na to da je zaštita proširena i na prostor društvenih mreža i da zakon jednako kažnjava radnje koje predstavljaju povredu prava ličnosti, bez obzira na okruženje u kom se to ponašanje manifestuje.

U ovim slučajevima od izuzetnog značaja je postojanje posebnog Tužilaštva za visokotehnološki kriminal koji može da dođe do identiteta onih koji se kriju iza tastature.

Kolika je nadoknada?

Kada je povreda ugleda i časti u pitanju, cena naknade nije fiksna i može se značajno razlikovati od slučaja do slučaja. Razlozi za ove razlike su brojni:

1. Priroda i ozbiljnost povrede: Neke povrede mogu biti kratkotrajne, dok druge mogu imati dublje i trajnije posledice na žrtvu.
2. Trajanje i intenzitet duševnih bolova: Duševna bol može varirati u intenzitetu i trajanju. Neke osobe mogu se brzo oporaviti, dok druge mogu patiti godinama.
3. Materijalni gubici: Ako je osoba izgubila posao, imala smanjenje prihoda ili morala platiti pravne troškove, to će se uzeti u obzir prilikom određivanja naknade.

Iako je visina nadoknade subjektivna kategorija i zavisi od mnogih faktora, dosadašnja sudska praksa u Srbiji pokazuje da se naknade kreću u rasponu od nekoliko desetina hiljada do nekoliko miliona dinara. Naravno, ovo je samo okvirna cifra i svaki slučaj je jedinstven.

U vezi sa pravnim licima, iako ne mogu trpeti duševne bolove kao fizička lica, moguće je da pretrpe značajnu materijalnu štetu. Ako se o firmi šire lažne informacije koje negativno utiču na njen ugled i poslovanje, firma ima pravo da traži nadoknadu.

Ukoliko vam je potrebna pravna pomoć ili pravni savet, budite slobodni da nas kontaktirate.