Лишење слободе и ваша права у случају лишења слободе

Лишење слободе представља ограничење једног од основних људских права и слобода свих грађана, а то је право на слободу и безбедност.

Лишење слободе је општи појам који подразумева радње које се називају: хапшење и задржавање, забрана напуштања стана, притвор.

Чак се и боравак у одређеној установи сматра лишењем слободе, као и читав низ других ситуација које производе последицу ограничења кретања и својевољног напуштања неке просторије или простора.

Нико не може бити лишен слободе уколико за то не постоје разлози предвиђени законом.

Највишим правним актом, Уставом, гарантовано је да нико не може бити лишен слободе на основу произвољног, незаконитог или неоправданог разлога. Закони који ближе одређују ово питање су: Законик о кривичном поступку, Кривични законик, Породични закон, као и Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела у кривичноправној заштити малолетних лица.

Када Вас сумњиче за извршење неког кривичног дела, а постоји опасност да ћете побећи, утицати на сведоке или на други начин ометати истрагу, можете да будете лишени  слободе — тако што ће Вас неко време задржати у станици или у притвору. Да Вас лиши слободе може полиција, на основу сопствене одлуке, или на основу одлуке суда и тужиоца, али то могу и други грађани, у случају грађанског хапшења. Лишење слободе је општи појам који обухвата доста различитих ситуација — хапшење, задржавање, притвор, забрану напуштања стана и лишење слободе у прекршајном поступку. Ако се испостави да су Вас лишили слободе грешком, због незаконитог поступања полиције или суда, или ако те држе дуже него што је прописано, имате право на накнаду штете.

Ваша права у случају лишења слободе

Иако су ситуације лишења слободе јако разноврсне, постоје нека правила која увек важе. Пре свега, имате право на браниоца. У неким случајевима је његово присуство обавезно, и држава је дужна да Вам обезбеди браниоца по службеној дужности ако Ви нисте у могућности да га себи обезбедите. Такође, имате право да Вам буде објашњено због чега Вас лишавају слободе, као и да о томе обавестите адвоката и себи блиска лица.

Приликом саслушања, али и пре и после, полицијски службеници не смеју да се користе било каквом врстом принуде, претње и уцене. Не само то, већ имају обавезу да се према Вама  све време односе са поштовањем.

Обавезни су и да Вам обезбеде лекарску помоћ ако је затражите, или ако је очигледно да Вам је неопходна. Морају да Вам обезбеде воду и приступ тоалету, а ако лишење траје дуже од пар сати, онда и храну, одмор и шетњу, односно рекреацију.

Хапшење

Полиција може да Вас ухапси ако Вас сумњичи за кривично дело, а то дело је посебно тешко, или има изгледа да ћете побећи, уништити доказе или довршити започето. Након што Вас ухапсе, дужни су да Вас без одлагања спроведу код тужиоца, који ће Вас саслушати, и то најдуже у року од осам сати. У случају да процене да им је потребно времена да сакупе доказе, могу да донесу решење о задржавању, на основу кога могу да Вас задрже укупно четрдесет осам сати. Поред службеника полиције, свако ко Вас затекне у вршењу кривичног дела за које се гони по службеној дужности има право да Вас задржи на лицу места, све док они не дођу — то се зове грађанско хапшење.

Приликом хапшења, полиција не доноси никакво решење, већ само саставља извештај који предаје јавном тужиоцу. Како се о хапшењу не доноси формална одлука, нема ни могућности за жалбу, али поводом сваког грубог или незаконитог понашања полицијских службеника увек можете да поднесеш притужбу МУП-у, или независним институцијама као што су Заштитник грађана и Повереник за равноправност.

Хапшење при извршењу кривичног дела (грађанско хапшење)

Наше излагање о појединим облицима лишења и ограничења слободе, започећемо са најкарактеристичнијим примером, односно оним који грађани готово без изузетка разумеју. Наиме, реч је о затицању учиниоца кривичног дела ин флагранте, односно приликом извршења кривичног дела. У таквој ситуацији учиниоца кривичног дела може ухапсити не само полиција, већ било ко – сваки човек без изузетка. Међутим, услов за ово, такозвано грађанско хапшење, јесте да се ради о кривичном делу које се гони по службеној дужности. 

Дакле, реч је о кривичним делима за која је заинтересована, односно чијим извршењем је погођена читава заједница. У ова дела спадају готово сва кривична дела због којих грађани уобичајено предузимају оваква “хапшења” – убиство, наношење тешких телесних повреда, крађе, разбојништва, силовања и друга кривична дела против полне слободе, породично насиље и др… Затицање при извршењу кривичног дела односи се како на ситуацију када је учинилац уочен при самој радњи извршења, тако и непосредно након ње, рецимо приликом удаљавања или бекства са места где је кривично дело извршено… Наравно, грађанин или грађани у таквим приликама морају водити рачуна о границама нужне одбране, односно према “ухапшеном”, могу предузимати само оне радње које су неопходне, а како би се он предао надлежнима.

Наравно, за разлику од полиције која по природи посла зна која се кривична дела гоне по службеној дужности, од грађана се такво знање тешко може очекивати. Управо зато, али и услед значаја давања овлашћења свим лицима у оваквим ситуацијама, за “грађанско хапшење” се не траже посебни захтеви, осим природног резоновања, да извршиоца дела треба зауставити, односно привести правди. Ипак, лице које је ухапшено од стране грађана, мора се одмах предати полицији или јавном тужилаштву. Грађанин ову законску обавезу мора озбиљно схватити, те учинити све што је у његовој моћи, а како би се затечени извршилац што пре предао надлежним органима. Наравно, уколико то из оправданог разлога није могуће (забачено место и сл…), грађанин полицију или тужилаштво о овом “хапшењу” мора одмах обавестити.

Задржавање

После хапшења, или током информативног разговора, полиција може да донесе одлуку да Вас задржи, ако Вас сумњиче за неко кривично дело, а процене да им је потребно време да прикупе доказе за даље вођење поступка.

То може да буде у полицијској станици — у посебној просторији која је за то намењена — или у истражном затвору, и може да траје највише четрдесет осам сати.Задржавање се одређује ако постоји опасност да ћете побећи, сакрити доказе, застрашити сведоке, или поновити кривично дело. Уз то, имаће основа да Вас задрже ако сте већ осуђивани, а сада Вас сумњиче за нарочито тешко кривично дело, односно ако то дело има елементе насиља, или су околности под којима је извршено нарочито тешке.

У сваком случају морају да донесу решење о задржавању, које морају да Вам уруче, и на које Ви и Ваш бранилац имате право жалбе. Жалба се одмах доставља истражном судији, који је дужан да о њој одлучи у року од четири сата од њеног пријема, и не задржава извршење решења.

Лишење слободе у прекршајном поступку

Када Вас полицијски службеник затекне у вршењу прекршаја, може да Вас приведе у станицу. Ако нема могућности да Вас одмах одведе у суд, може да донесе одлуку да Вас задржи до двадесет четири сата. На решење о задржавању Ви и бранилац имате право жалбе у року од четири сата од достављања решења. О жалби се одлучује у року од додатних четири сата.

У случају да приликом привођења примете да се налазите под утицајем дроге или алкохола, могу да Вас задрже док се не отрезните, а највише дванаест сати.

Такође, ако је против Вас већ покренут прекршајни поступак, суд може да донесе одлуку да Вас лиши слободе, и то ако не могу да утврде Ваш идентитет или пребивалиште, односно боравиште, а постоји основана сумња да ћете побећи; ако је за прекршај прописана казна а затвора, а имате могућност да побегнете у иностранство и избегнете одговорност, или ако је то потребно да би се спречило даље вршење прекршаја. И у том случају задржавање може да траје највише двадесет четири сата.

Притвор

Притвор није казна, и не значи да сте криви за кривично дело које Вам стављају на терет. То је само начин да се обезбеди Ваше присуство у кривичном поступку. Може да се одреди ако постоји опасност да ћете побећи, утицати на доказе, или поновити кривично дело, и мора да се укине чим престану разлози због којих је одређен.

Одлуку о притвору може да донесе само суд, на предлог јавног тужиоца, и на њу имате право да поднесете жалбу, о којој суд одлучује у року од 48 сати. Међутим, жалба не одлажеВаше одвођење у притвор.

Трајање притвора зависи од фазе поступка у којој је одређен притвор. Притвор у истрази може да траје најдуже шест месеци, а после подизања оптужнице може да траје до самог краја кривичног поступка. У скраћеном поступку, какав се води за кривична дела за која је запрећена казна до 8 година, притвор у истрази може да траје највише два месеца. Суд је дужан да на сваких месец дана или два месеца проверава да ли разлози за притвор и даље постоје, и да га укине ако су престали.

Поред притвора, као најстроже мере за обезбеђење Вашег присуства у поступку, предвиђена је и забрана напуштања стана. Ову меру такође одређује суд, на предлог јавног тужиоца, и неоподно је да постоје исте околности као и за одређивање притвора. Састоји се у томе што Вам суд забрани да напуштате стан у коме боравите, а може и да Вам ограничи коришћење телефона и интернета, или примање других лица у стан.

Кућни притвор

Кућни притвор је мера за обезбеђење присуства окривљеног током трајања поступка, коју суд изриче решењем, током поступка. Ова мера се односи на забрану окривљеном да без одобрења напусти стан у којем борави и одређивање услова под којим ће боравити у стану, а нарочито забрану окривљеном да користи телефонски прикључак, интернет или да прима друга лица у стан. Кућни притвор може трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правноснажности пресуде, односно до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе.

Кућни притвор је, као и сваки други притвор, мера за обезбеђење присуства окривљеног током трајања кривичног поступка, пре доношења пресуде.

Обично се одређује у случајевима када постоји сумња да ће неко поновити кривично дело или кад не долази редовно на суђења.

Подразумева да осумњичени не сме без одобрења да напусти кућу или стан, а одређују се и посебни услови под којим ће боравити у стану, као што су забрана да користи телефон и интернет или да прима друге особе у стан.

Особе у кућном притвору имају право да проведу напољу сат времена. Ипак, суд има могућност да у сваком појединачном случају пропише другачије мере и више слободе.

Мера кућног притвора може бити изречена без обзира на кривично дело за које је особа осумњичена или висину запрећене казне.

Неосновано лишење слободе

Ако сте лишени слободе, а кривични поступак није покренут или је у њему донета ослобађајућа пресуда, или ако су Вас држали дуже него што је то законом допуштено, имате право на новчану накнаду од државе. Имате рок од три године од одлуке којом је установљено да је лишење било неосновано да Министарству правде поднесете захтев за накнаду штете, а ако не добијете одговор или он не буде задовољавајућ, можете да тужите државу у парничном поступку.

Неоснованим лишењем слободе се сматра ситуација када сте провели време у притвору или затвору, а кривични поступак је обустављен или није уопште покренут. Такође, ако је оптужба одбијена, или ако је донета ослобађајућа пресуда, а поступак је дуго трајао. Имате право на накнаду штете и ако Вам је у поступку по ванредним правним лековима изречена краћа или другачија казна, а Ви сте  већ издржали казну затвора. Право на накнаду има и свако ко је лишен слободе услед грешке или незаконитог поступања полиције, суда или тужиоца, или коме је лишење слободе због тога трајало дуже него што је било неопходно.

Пре него што стекнете право да тужите државу за накнаду штете, имате обавезу да поднесете захтев Министарству правде, на шта имате право у року од три године од одлуке којом је установљено да је лишење слободе било неосновано (нпр. ослобађајуће пресуде). Не ради се о судском поступку, тако да се за подношење захтева не наплаћују никакве таксе. О твом захтеву ће одлучити Комисија у оквиру Министарства правде, у року од три месеца од подношења.

Ако у року од три месеца не добијете одговор, или ако Вам одбију захтев, имате право да поднесете тужбу за накнаду штете против Републике Србије. Ако Вам прихвате само део захтева (рецимо, ако Вам исплате само део захтеваног износа), за остатак свеједно можете да поднесете тужбу.

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminic@gmail.com

Related Posts

Leave a Reply

Recent Articles

uverenje o nekaznjavanju
Уверење о Некажњавању – Све што је потребно да знате
February 26, 2024
Како против дискриминације?
February 23, 2024
Отказни рок када запослени даје отказ
February 21, 2024

Области Права