Lišenje slobode predstavlja ograničenje jednog od osnovnih ljudskih prava i sloboda svih građana, a to je pravo na slobodu i bezbednost.
Lišenje slobode je opšti pojam koji podrazumeva radnje koje se nazivaju: hapšenje i zadržavanje, zabrana napuštanja stana, pritvor.
Čak se i boravak u određenoj ustanovi smatra lišenjem slobode, kao i čitav niz drugih situacija koje proizvode posledicu ograničenja kretanja i svojevoljnog napuštanja neke prostorije ili prostora.
Niko ne može biti lišen slobode ukoliko za to ne postoje razlozi predviđeni zakonom.
Najvišim pravnim aktom, Ustavom, garantovano je da niko ne može biti lišen slobode na osnovu proizvoljnog, nezakonitog ili neopravdanog razloga. Zakoni koji bliže određuju ovo pitanje su: Zakonik o krivičnom postupku, Krivični zakonik, Porodični zakon, kao i Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela u krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.
Kada Vas sumnjiče za izvršenje nekog krivičnog dela, a postoji opasnost da ćete pobeći, uticati na svedoke ili na drugi način ometati istragu, možete da budete lišeni slobode — tako što će Vas neko vreme zadržati u stanici ili u pritvoru. Da Vas liši slobode može policija, na osnovu sopstvene odluke, ili na osnovu odluke suda i tužioca, ali to mogu i drugi građani, u slučaju građanskog hapšenja. Lišenje slobode je opšti pojam koji obuhvata dosta različitih situacija — hapšenje, zadržavanje, pritvor, zabranu napuštanja stana i lišenje slobode u prekršajnom postupku. Ako se ispostavi da su Vas lišili slobode greškom, zbog nezakonitog postupanja policije ili suda, ili ako te drže duže nego što je propisano, imate pravo na naknadu štete.
Vaša prava u slučaju lišenja slobode
Iako su situacije lišenja slobode jako raznovrsne, postoje neka pravila koja uvek važe. Pre svega, imate pravo na branioca. U nekim slučajevima je njegovo prisustvo obavezno, i država je dužna da Vam obezbedi branioca po službenoj dužnosti ako Vi niste u mogućnosti da ga sebi obezbedite. Takođe, imate pravo da Vam bude objašnjeno zbog čega Vas lišavaju slobode, kao i da o tome obavestite advokata i sebi bliska lica.
Prilikom saslušanja, ali i pre i posle, policijski službenici ne smeju da se koriste bilo kakvom vrstom prinude, pretnje i ucene. Ne samo to, već imaju obavezu da se prema Vama sve vreme odnose sa poštovanjem.
Obavezni su i da Vam obezbede lekarsku pomoć ako je zatražite, ili ako je očigledno da Vam je neophodna. Moraju da Vam obezbede vodu i pristup toaletu, a ako lišenje traje duže od par sati, onda i hranu, odmor i šetnju, odnosno rekreaciju.
Hapšenje
Policija može da Vas uhapsi ako Vas sumnjiči za krivično delo, a to delo je posebno teško, ili ima izgleda da ćete pobeći, uništiti dokaze ili dovršiti započeto. Nakon što Vas uhapse, dužni su da Vas bez odlaganja sprovedu kod tužioca, koji će Vas saslušati, i to najduže u roku od osam sati. U slučaju da procene da im je potrebno vremena da sakupe dokaze, mogu da donesu rešenje o zadržavanju, na osnovu koga mogu da Vas zadrže ukupno četrdeset osam sati. Pored službenika policije, svako ko Vas zatekne u vršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti ima pravo da Vas zadrži na licu mesta, sve dok oni ne dođu — to se zove građansko hapšenje.
Prilikom hapšenja, policija ne donosi nikakvo rešenje, već samo sastavlja izveštaj koji predaje javnom tužiocu. Kako se o hapšenju ne donosi formalna odluka, nema ni mogućnosti za žalbu, ali povodom svakog grubog ili nezakonitog ponašanja policijskih službenika uvek možete da podneseš pritužbu MUP-u, ili nezavisnim institucijama kao što su Zaštitnik građana i Poverenik za ravnopravnost.
Hapšenje pri izvršenju krivičnog dela (građansko hapšenje)
Naše izlaganje o pojedinim oblicima lišenja i ograničenja slobode, započećemo sa najkarakterističnijim primerom, odnosno onim koji građani gotovo bez izuzetka razumeju. Naime, reč je o zaticanju učinioca krivičnog dela in flagrante, odnosno prilikom izvršenja krivičnog dela. U takvoj situaciji učinioca krivičnog dela može uhapsiti ne samo policija, već bilo ko – svaki čovek bez izuzetka. Međutim, uslov za ovo, takozvano građansko hapšenje, jeste da se radi o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti.
Dakle, reč je o krivičnim delima za koja je zainteresovana, odnosno čijim izvršenjem je pogođena čitava zajednica. U ova dela spadaju gotovo sva krivična dela zbog kojih građani uobičajeno preduzimaju ovakva „hapšenja“ – ubistvo, nanošenje teških telesnih povreda, krađe, razbojništva, silovanja i druga krivična dela protiv polne slobode, porodično nasilje i dr… Zaticanje pri izvršenju krivičnog dela odnosi se kako na situaciju kada je učinilac uočen pri samoj radnji izvršenja, tako i neposredno nakon nje, recimo prilikom udaljavanja ili bekstva sa mesta gde je krivično delo izvršeno… Naravno, građanin ili građani u takvim prilikama moraju voditi računa o granicama nužne odbrane, odnosno prema „uhapšenom“, mogu preduzimati samo one radnje koje su neophodne, a kako bi se on predao nadležnima.
Naravno, za razliku od policije koja po prirodi posla zna koja se krivična dela gone po službenoj dužnosti, od građana se takvo znanje teško može očekivati. Upravo zato, ali i usled značaja davanja ovlašćenja svim licima u ovakvim situacijama, za „građansko hapšenje“ se ne traže posebni zahtevi, osim prirodnog rezonovanja, da izvršioca dela treba zaustaviti, odnosno privesti pravdi. Ipak, lice koje je uhapšeno od strane građana, mora se odmah predati policiji ili javnom tužilaštvu. Građanin ovu zakonsku obavezu mora ozbiljno shvatiti, te učiniti sve što je u njegovoj moći, a kako bi se zatečeni izvršilac što pre predao nadležnim organima. Naravno, ukoliko to iz opravdanog razloga nije moguće (zabačeno mesto i sl…), građanin policiju ili tužilaštvo o ovom „hapšenju“ mora odmah obavestiti.
Zadržavanje
Posle hapšenja, ili tokom informativnog razgovora, policija može da donese odluku da Vas zadrži, ako Vas sumnjiče za neko krivično delo, a procene da im je potrebno vreme da prikupe dokaze za dalje vođenje postupka.
To može da bude u policijskoj stanici — u posebnoj prostoriji koja je za to namenjena — ili u istražnom zatvoru, i može da traje najviše četrdeset osam sati.Zadržavanje se određuje ako postoji opasnost da ćete pobeći, sakriti dokaze, zastrašiti svedoke, ili ponoviti krivično delo. Uz to, imaće osnova da Vas zadrže ako ste već osuđivani, a sada Vas sumnjiče za naročito teško krivično delo, odnosno ako to delo ima elemente nasilja, ili su okolnosti pod kojima je izvršeno naročito teške.
U svakom slučaju moraju da donesu rešenje o zadržavanju, koje moraju da Vam uruče, i na koje Vi i Vaš branilac imate pravo žalbe. Žalba se odmah dostavlja istražnom sudiji, koji je dužan da o njoj odluči u roku od četiri sata od njenog prijema, i ne zadržava izvršenje rešenja.
Lišenje slobode u prekršajnom postupku
Kada Vas policijski službenik zatekne u vršenju prekršaja, može da Vas privede u stanicu. Ako nema mogućnosti da Vas odmah odvede u sud, može da donese odluku da Vas zadrži do dvadeset četiri sata. Na rešenje o zadržavanju Vi i branilac imate pravo žalbe u roku od četiri sata od dostavljanja rešenja. O žalbi se odlučuje u roku od dodatnih četiri sata.
U slučaju da prilikom privođenja primete da se nalazite pod uticajem droge ili alkohola, mogu da Vas zadrže dok se ne otreznite, a najviše dvanaest sati.
Takođe, ako je protiv Vas već pokrenut prekršajni postupak, sud može da donese odluku da Vas liši slobode, i to ako ne mogu da utvrde Vaš identitet ili prebivalište, odnosno boravište, a postoji osnovana sumnja da ćete pobeći; ako je za prekršaj propisana kazna a zatvora, a imate mogućnost da pobegnete u inostranstvo i izbegnete odgovornost, ili ako je to potrebno da bi se sprečilo dalje vršenje prekršaja. I u tom slučaju zadržavanje može da traje najviše dvadeset četiri sata.
Pritvor
Pritvor nije kazna, i ne znači da ste krivi za krivično delo koje Vam stavljaju na teret. To je samo način da se obezbedi Vaše prisustvo u krivičnom postupku. Može da se odredi ako postoji opasnost da ćete pobeći, uticati na dokaze, ili ponoviti krivično delo, i mora da se ukine čim prestanu razlozi zbog kojih je određen.
Odluku o pritvoru može da donese samo sud, na predlog javnog tužioca, i na nju imate pravo da podnesete žalbu, o kojoj sud odlučuje u roku od 48 sati. Međutim, žalba ne odlažeVaše odvođenje u pritvor.
Trajanje pritvora zavisi od faze postupka u kojoj je određen pritvor. Pritvor u istrazi može da traje najduže šest meseci, a posle podizanja optužnice može da traje do samog kraja krivičnog postupka. U skraćenom postupku, kakav se vodi za krivična dela za koja je zaprećena kazna do 8 godina, pritvor u istrazi može da traje najviše dva meseca. Sud je dužan da na svakih mesec dana ili dva meseca proverava da li razlozi za pritvor i dalje postoje, i da ga ukine ako su prestali.
Pored pritvora, kao najstrože mere za obezbeđenje Vašeg prisustva u postupku, predviđena je i zabrana napuštanja stana. Ovu meru takođe određuje sud, na predlog javnog tužioca, i neopodno je da postoje iste okolnosti kao i za određivanje pritvora. Sastoji se u tome što Vam sud zabrani da napuštate stan u kome boravite, a može i da Vam ograniči korišćenje telefona i interneta, ili primanje drugih lica u stan.
Kućni pritvor
Kućni pritvor je mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog tokom trajanja postupka, koju sud izriče rešenjem, tokom postupka. Ova mera se odnosi na zabranu okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u kojem boravi i određivanje uslova pod kojim će boraviti u stanu, a naročito zabranu okrivljenom da koristi telefonski priključak, internet ili da prima druga lica u stan. Kućni pritvor može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.
Kućni pritvor je, kao i svaki drugi pritvor, mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog tokom trajanja krivičnog postupka, pre donošenja presude.
Obično se određuje u slučajevima kada postoji sumnja da će neko ponoviti krivično delo ili kad ne dolazi redovno na suđenja.
Podrazumeva da osumnjičeni ne sme bez odobrenja da napusti kuću ili stan, a određuju se i posebni uslovi pod kojim će boraviti u stanu, kao što su zabrana da koristi telefon i internet ili da prima druge osobe u stan.
Osobe u kućnom pritvoru imaju pravo da provedu napolju sat vremena. Ipak, sud ima mogućnost da u svakom pojedinačnom slučaju propiše drugačije mere i više slobode.
Mera kućnog pritvora može biti izrečena bez obzira na krivično delo za koje je osoba osumnjičena ili visinu zaprećene kazne.
Neosnovano lišenje slobode
Ako ste lišeni slobode, a krivični postupak nije pokrenut ili je u njemu doneta oslobađajuća presuda, ili ako su Vas držali duže nego što je to zakonom dopušteno, imate pravo na novčanu naknadu od države. Imate rok od tri godine od odluke kojom je ustanovljeno da je lišenje bilo neosnovano da Ministarstvu pravde podnesete zahtev za naknadu štete, a ako ne dobijete odgovor ili on ne bude zadovoljavajuć, možete da tužite državu u parničnom postupku.
Neosnovanim lišenjem slobode se smatra situacija kada ste proveli vreme u pritvoru ili zatvoru, a krivični postupak je obustavljen ili nije uopšte pokrenut. Takođe, ako je optužba odbijena, ili ako je doneta oslobađajuća presuda, a postupak je dugo trajao. Imate pravo na naknadu štete i ako Vam je u postupku po vanrednim pravnim lekovima izrečena kraća ili drugačija kazna, a Vi ste već izdržali kaznu zatvora. Pravo na naknadu ima i svako ko je lišen slobode usled greške ili nezakonitog postupanja policije, suda ili tužioca, ili kome je lišenje slobode zbog toga trajalo duže nego što je bilo neophodno.
Pre nego što steknete pravo da tužite državu za naknadu štete, imate obavezu da podnesete zahtev Ministarstvu pravde, na šta imate pravo u roku od tri godine od odluke kojom je ustanovljeno da je lišenje slobode bilo neosnovano (npr. oslobađajuće presude). Ne radi se o sudskom postupku, tako da se za podnošenje zahteva ne naplaćuju nikakve takse. O tvom zahtevu će odlučiti Komisija u okviru Ministarstva pravde, u roku od tri meseca od podnošenja.
Ako u roku od tri meseca ne dobijete odgovor, ili ako Vam odbiju zahtev, imate pravo da podnesete tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije. Ako Vam prihvate samo deo zahteva (recimo, ako Vam isplate samo deo zahtevanog iznosa), za ostatak svejedno možete da podnesete tužbu.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com