U Zakoniku o krivičnom postupku, okrivljeni se određuje kao lice protiv koga je podignuta optužnica koja još nije potvrđena, ili protiv koga je podnet optužni predlog, privatna tužba ili predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, a glavni pretres ili ročište za izricanje krivične sankcije još nije određeno, odnosno izraz ˝okrivljeni˝ služi kao opšti naziv za osumnjičenog, okrivljenog, optuženog i osuđenog.
Radi obezbeđenja prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka mogu se odrediti sledeće mere:
1. poziv;
2. dovođenje;
3. zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem;
4. zabrana napuštanja boravišta;
5. jemstvo;
6. zabrana napuštanja stana;
7. pritvor.
U ovom tekstu ću se baviti merama iz prve dve tačke.
POZIV
Poziv predstavlja prvu i rutinsku meru kojom se obezbeđuje prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku. Okrivljenom koji se nalazi u pritvoru ne dostavlja se poziv već se on dovodi na suđenje. Pravila o pozivanju regulisana su u pravu Srbije Zakonikom o krivičnom postupku.
Poziv je uvek u pismenoj formi i zatvoren.
Poziv se primenjuje prema okrivljenom koji se nalazi na slobodi u cilju obezbeđenja njegovog prisustva u krivičnom postupku. U zavisnosti od stadijuma krivičnog postupka poziv okrivljenom upućuje javni tužilac ili sud. Za razliku od prethodnog, novi Zakonik o krivičnom postupku razlikuje tri vrste poziva, odnosno pozivanja:
1. pozivanje okrivljenog,
2. pozivanje drugih učesnika krivičnog postupka,
3. pozivanje javnim oglasom.
Svrstavanje pozivanja drugih učesnika postupka među mere, kojima se pre svega, obezbeđuje prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku, a ne uređivanje primene i ostalih mera prema tim licima, smatra se dobrim rešenjem samo iz razloga što se time stvaraju uslovi za nesmetano vođenje krivičnog postupka. Osim toga, novina je i to što se pozivanje vrši i putem javnih oglasa, što se jedino može opravdati time što se na taj način može doći do ,,potencijalnih svedoka’’, ali kako zakonodavac govori o najnižem stepenu sumnje u odnosu na krivično delo, pre svega omogućava prikupljanje obaveštenja od građana koja imaju saznanja o učiniocu i okolnostima događaja.
Okrivljeni se poziva dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva koji sadrži:
1) naziv organa postupka koji poziva, 2) ime i prezime okrivljenog, 3) zakonski naziv krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, 4) mesto gde okrivljeni ima da dođe, 5) dan i čas kad treba da dođe, 6) naznačenje da se poziva u svojstvu okrivljenog i upozorenje da će u slučaju nedolaska biti primenjena teža mera, 7) službeni pečat, 8) ime i prezime javnog tužioca, odnosno sudije koji poziva. Ukoliko se okrivljenom prvi put upućuje poziv, poučiće se o tome da ima pravo da uzme branioca koji može prisustvovati njegovom saslušanju, o dužnosti da obavesti organ postupka o promeni adrese prebivališta i boravišta. kao i o posebnim pravilima vezanim za dostavljanje pismena za okrivljenog. Naime, pravi se razlika u zavisnosti od toga da li je okrivljeni sam izabrao branioca ili mu je on dodeljen od strane suda po službenoj dužnosti. Ako je okrivljeni ovlastio branioca punomoćjem za prijem pismena od čijeg dostavljanja teče rok za izjavljivanje pravnog leka, smatra se da je dostavljanje izvršeno predajom pismena advokatskoj kancelariji. Međutim, okrivljenom će se postaviti branilac po službenoj dužnosti dok ne obavesti sud o novoj adresi, ako se dostavljanje presude kojom je izrečena krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode ne može izvršiti na adresu o kojoj je sud obavešten. U slučaju da se okrivljeni usled bolesti ili neke druge neotklonjive smetnje ne može odazvati na poziv, saslušaće se u mestu gde se nalazi ili će mu se obezbediti prevoz do zgrade organa postupka ili drugog mesta gde se radnja preduzima.
Poseban upozoravajući element sadrži poziv koji se prvi put upućuje okrivljenom i u njemu se on poučava o pravu da uzme branioca koji može prisustvovati njegovom saslušanju.
DOVOĐENJE
Dovođenje predstavlja drugu meru koja se može primeniti prema okrivljenom radi obezbeđenja njegovog prisustva u krivičnom postupku, s tim što moraju biti ispunjeni određeni materijalni i formalni uslovi. Materijini uslov je da se okrivljeni ne odazove na poziv, a svoj izostanak ne opravda, ako izbegava prijem poziva, odnosno nije bilo moguće izvršiti uredno dostavljanje poziva, ili je doneto rešenje o pritvoru. Formalni uslov odnosi se na postojanje odluke koja se donosi u formi naredbe od strane nadležnog državnog organa, što zavisno od faze postupka mogu biti javni tužilac ili sud.
Za dovođenje okrivljenog se izdaje naredba u pismenom obliku, čiji su obavezni elementi: ime i prezime okrivljenog koji se ima dovesti, mesto i godina rođenja, zakonski naziv krivičnog dela koje mu se stavlja na teret uz navođenje odredbe krivičnog zakona, razlog zbog koga se naređuje dovođenje, službeni pečat i potpis javnog tužioca ili sudije koji naređuje dovođenje. Naredbu izvršava policija, s tim što ako je reč o pripadnicima policije, vojnim lica, pripadnicima Bezbednosno- informativne agencije, Vojnoobaveštajne agencije ili službe za obezbeđenje zavoda u kojem su smeštena lica lišena slobode, izvršava je njihova komanda, odnosno zavod. Ono što je karakteristično za ovu meru jeste to što ona predstavlja vid procesne prinude, koja u zavisnosti od toga da li se okrivljeni protivi da pođe sa službenim licima koja treba da ga dovedu ili ne, može biti samo moguća ili sasvim realna.
Okolnosti o kojima policija mora da vodi računa
Sem u posebnim okolnostima, dovođenje se obavlja između 6 ujutru i 10 uveče. Pritom, službenici policije moraju da uzmu u obzir obaveze osobe koju dovode. Tako, neće biti dovedene osobe koje obavljaju poslove koji ne smeju da se prekidaju, sve dok se ne nađe neko ko može da ih zameni. U slučaju da se starate o deci ili nekom drugom ko ne može da se stara sam o sebi, policajac će prvo pokušati da obezbedi da brigu o toj osobi preuzme neko od Vaših članova porodice, a ako to nije moguće, obavestiće centar za socijalni rad.
Pored toga, policija mora da vodi računa o Vašem zdravstvenom stanju. Neće biti dovedene osobe kojima bi to znatno pogoršalo zdravlje, niti osobe koje se otežano kreću zbog bolesti, iznemoglosti ili trudnoće.
Takođe, posebno se vodi računa o privatnosti maloletnika. Lica ispod osamnaest godina privode policajci u civilu, u neoznačenim vozilima, osim kada postoje uslovi za dovođenje bez naloga, u kom slučaju to mogu da urade i uniformisani policajci.
Prava dovedenog lica
Pre svega, imate pravo da Vas obaveste o razlozima dovođenja, i o Vašim pravima, na jeziku koji razumete. Moraju da Vam naglase da nemate obavezu da dajete izjave ili odgovarate na pitanja, a da sve što policijskim službenicima kažete može da bude upotrebljeno protiv Vas u sudskom ili drugom postupku. Ukoliko Vam je neophodna medicinska pomoć, policajci su dužni da Vam je obezbede bez odlaganja.
Takođe, imate pravo da o dovođenju obavestite svog branioca, i da zahtevate njegovo prisustvo. Imate pravo i da o tome gde se nalazite i šta se dogodilo bude obavešten član Vaše porodice, ili neko drugo lice po Vašem izboru. Ako ste strani državljanin, možete da tražite da se obavesti ambasada Vaše države, a ako ste izbeglica ili nemate državljanstvo, imate pravo da zahtevate da se kontaktira relevantna međunarodna organizacija.
U slučaju da se starate o detetu ili nekom drugom, imate pravo da stupite u kontakt sa centrom za socijalni rad, ili nekime koga poznajete ko može da im obezbedi brigu.
Ako policijski službenici prilikom dovođenja ne budu postupali po navedenih pravilima, imate pravo da pokrenete postupak pred nadležnim policijskim ili pravosudnim organima radi ispitivanja zakonitosti dovođenja ili nadoknade štete, i o tome policija prilikom samog dovođenja mora da Vas obavesti.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com